Pogled iz hotelske sobe
Na putu ka glavnim gradskim atrakcijama koje su severno od reke, prošli smo pored Muzeja ljudske evolucije koji se smatra jedinstvenim u svetu (po svom sadržaju) i jedan je od 10 najposećenijih muzeja u Španiji. Nažalost, mi nismo imali vremena da ga posetimo.
Museo de la Evolución Humana
Krenuli smo ka centru grada, šetalištem koje se pruža između muzeja i reke. Kada smo stigli do mosta preko koga se prelazi u severni deo grada, na lepo uređenom platou primetili smo zanimljive skulpture odraslog čoveka i deteta koji „koračaju“ ka Muzeju ljudske evolucije, dok se ispred i iza njih nižu stilizovane i svedene skulpture ljudskih kontura.
Koraci...
Uskoro ćemo videti da je Burgos prava riznica veoma neobičnih i simpatičnih skulptura na otvorenom.
Prelazimo most i nakon par minuta stižemo do crkve Iglesia de San Lesmes Abad izgrađene još u XIV veku, a renovirane pre godinu dana. U istoimenoj ulici (Calle San Lesmes) prolazimo pored skulptura ova dva muzičara!
U ulici Calle San Lesmes
Od ulice San Lesmes pruža se veoma lep trg, Plaza San Juan. Kako smo to već mnogo puta do sada imali prilike da vidimo u Španiji, na ovom trgu savršeno su se, na istom prostoru, uklopili objekti različite namene i stilova. Naspram gotske crkve je Javna državna biblioteka, a u dnu trga, unutar zidina nekadašnjeg manastira (Monasterio de San Juan) nalazi se muzej Marceliano Santa María.
Fasada biblioteke je veoma zanimljiva. Iza staklenih panela vide se sačuvani ostaci ulaza u gotsko zdanje bolnice koja je podignuta u XV veku. Nažalost, zgrada je izgorela uz požaru polovinom XX veka.
Ulaz u Javnu državnu biblioteku
Dvorište nekadašnjeg manastira San Juan deluje pomalo setno, romantično, ali svakako prijatno. Iako Burgos ne ostavlja utisak užurbanog grada, ovo dvorište je delovalo kao kutak u kome čovek može da predahne, pronađe mir ili naprosto uživa u dobrom društvu.
U dvorištu nekedašnjeg manastrira San Juan
Standardna ponuda brze hrane (i pića) izgleda otprilike ovako.
Nastavljamo šetnju kroz grad u pravcu katedrale, a usput ponovo nailazimo na razne skulpture.
Plaza del Rey San Fernando
Goran voli s putovanja da pošalje prijateljima i familiji po razglednicu - pravu, papirnu, koja stiže u poštansko sanduče. Sa jednom razglednicom bilo je malo muke - napisao je tekst, ali nije bio siguran kako je najprikladnije da je završi, tj. kako da pozdravi svoju profesorku španskog kojoj je (naravno) pisao na španskom.
Na klupi, ispred katedrale, sa „hodočasnikom“
Pošto prijatelj-hodočasnik (sa slike) nije bio raspoložen za razgovor, zamolio je jednu finu stariju gospođu da mu pomogne. Bilo je malo komplikovano objasniti gospođi u čemu je problem, ali gospođa je bila veoma strpljiva i predusretljiva i koliko smo kasnije čuli - profesorka španskog nije imala zamerke.
Dakle, stigli smo do katedrale i odlučili smo da je posetimo. Sve ređe se odlučujemo da ulazimo u crkve i slične objekte za koje se plaća ulaznica, ali ponekad napravimo izuzetak. Ranije smo pročitali osnovne podatke o ovoj katedrali i učinilo nam se da bi bilo zanimljivo da vidimo šta se sve krije pod njenim krovom.
Katedrala u Burgosu - južni ulaz, sa trga Plaza del Rey San Fernando
Zlatno stepenište
Kroz hodnike...
Zapadni ulaz, na trgu Plaza de Santa María
Katedrala u Burgosu jedina je katedrala u Španiji koja je nezavisno uvrštena na UNESCO-vu listu kulturne baštine (a ne, kako je to inače slučaj, kao deo istorijskog gradskog jezgra ili zajedno sa još nekim zdanjem ili spomenikom).
Upućeni kažu da je ova katedrala jedinstvena po svojoj impozantnoj veličini ali i jedinstvenoj arhitekturi. Celo zdanje je zaista raskošno - počev od fasade, pa do brojnih prostorija u unutrašnjosti, raspoređenjih na nekoliko nadzemnih/podzemnih nivoa, sa mnoštvom predmeta/eksponata koji imaju ne samo umetničku već i veliku istorijsku vrednost. Što se veličine tiče - razgledanje katedrale i njenih mnogobrojnih hodnika i „tajnih“ odaja potrajalo je oko dva sata, a sigurno je bilo potrebno mnogo više vremena, međutim mi smo se umorili.
Po izlasku iz katedrale, ponovo smo se našli na trgu i videli da se upravo otvorio kiosk na kome se prodaju karte za razgledanje Burgosa trurističkim vozom. U pravom trenutku! Da malo odmorimo noge, a istovremeno vidimo i one delove Burgosa do kojih sigurno ne bismo otišli sami, peške.
Pogled sa vidikovca
Vozić koji kreće iz samog srca starog Burgosa, vozi kroz lepe ulice na samom obodu grada, sve do vidikovca u podnožju zamka Castillo de Burgos. Tu smo se nakratko zaustavili, izašli iz vozića i fotografisali panoramu ovog divnog grada.
Kompas na vidikovcu
Na brdu iza vozića je zamak Castillo de Burgos
Staro i novo...
Vozić nas je dovezao na trg sa koga smo i započeli vožnju. Sve je delovalo živahnije, u kafeterijama je bilo ljudi, otvorene su bile i neke radnje koje su pre par sati bile zatvorene, a tu je bio i ulični umetnik, u ulozi „čoveka bez lica“. Još jedan u nizu neobičnih kostimiranih umetnika koje imamo prilike da vidimo na ulicama španskih gradova!
Prošetali smo se još malo oko katedrale i lagano krenuli ka šetalištu „Paseo del Espolón“. Ovo predivno uređeno šetalište, na samoj obali reke, nastalo je krajem XVIII. Povezuje Kapiju svete Marije i Pozorište (Teatro Principal), a stanovnici ga s ponosom smatraju „gradskim salonom“ na otvorenom.
Čovek bez lica - na trgu Plaza del Rey San Fernando
Još jedan pogled na katedralu - sa šetališta
Paseo del Espolón
Seli smo da popijemo kafu i uživamo u lepoti i miru ovog lepog grada. Uskoro treba da se vratimo u hotel, spakujemo stvari i spremimo za nastavak putovanja. Bilo mi je žao što nismo mogli da ostanemo makar jedan dan duže, ali naša satnica je bila neumoljiva.
Na samom kraju šetališta, u blizini mosta kojim se vraćamo na južnu obalu reke, zastala sam pored ove usamljene skulpture. Tu smo se oprostili od Burgosa.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment