Ujutro 10. maja došlo je vreme da se oprostimo od Salamanke, grada koji se upisao na moju listu omiljenih mesta na planeti. Naše sledeće odredište je Madrid koji je od Salamanke udaljen oko 210 km - ako se ide najkraćim putem. Mi smo rešili da idemo preko Truhilja (Trujillo) i Gvadalupe (Guadalupe) čime smo put produžili za čak 370 km. Svako „izbegavanje“ autoputeva i vožnja kroz ruralne delove Španije predstavlja pravo uživanje. Putevi su dobri, a prizori su uvek divni i neponovljivi. Španska sela su lepa, uređena i vrlo živopisna, vrlo često pravi mali skriveni dragulji.
Prva deonica današnjeg puta, Salamanka - Truhiljo, dugačka je 250 km. Taman da u Truhilju napravimo pauzu za ručak.
Na prostoru na kome se danas nalazi Truhiljo, prva naselja su postojala još od davnina, mnogo pre rimskih osvajanja. Tokom XV veka, iz ovog gradića su u osvajanje Novog sveta otišli mnogi, a najčuveniji i najzloglasniji bio je Francisco Pizarro koji je osvojio carstvo Inka. Blago oteto od pokorenih Inka doneo je u svoj rodni Truhiljo i možda zato i danas glavnim gradskim trgom dominira njegova konjanička skulptura.
Kuća na uglu Avenida Conde de Barcelona
Pogled na Gvadalupe
Pogled iz madridskog apartmana
Prva deonica današnjeg puta, Salamanka - Truhiljo, dugačka je 250 km. Taman da u Truhilju napravimo pauzu za ručak.
Na prostoru na kome se danas nalazi Truhiljo, prva naselja su postojala još od davnina, mnogo pre rimskih osvajanja. Tokom XV veka, iz ovog gradića su u osvajanje Novog sveta otišli mnogi, a najčuveniji i najzloglasniji bio je Francisco Pizarro koji je osvojio carstvo Inka. Blago oteto od pokorenih Inka doneo je u svoj rodni Truhiljo i možda zato i danas glavnim gradskim trgom dominira njegova konjanička skulptura.
Glavni gradski trg (Plaza Mayor)
Francisco Pizarro González
I levi i desni profil...
Seli smo u jedan od restorana koji gleda na glavni trg i na konjaničku skulpturu gorepomenutog velikog negativca (Franciska), ali onda su nam pažnju skrenule rode! Na vrhovima okolnih krovova, tornjeva i kula, bilo je pravo uživanje gledati gnezda u kojima su odrasle ptice negovale svoje mlade. Truhiljo se nalazi u provinciji Kaseres (Cáceres) koja je apsolutni šampion po broju roda u celoj Španiji. Prema jednom izveštaju iz 2004. godine, u Kaseresu ima više od 7000 parova roda, što je petina od ukupnog broja za celu Španiju. Tek kada se pogledaju ovi brojevi, postaje jasno zašto nije moguće ne primetiti ove lepe ptice, gde god da pogled odluta.
Gnezda i rode - gde god da se pogleda
Posle ručka, krenuli smo natrag ka parkingu i usput fotografisali ovaj „transparent“ koji poziva na lokalni festival koji traje od 5. do 25. maja. Festival ima veoma zanimljiv naziv: Festival de Paisajes, Gestos y Jardines, a teme kojima se ovaj festival bavi su urbani prostori, bašte - javne i privatne, umetničke izložbe, književne manifestacije, edukativne i zabavne radionice i koncerti klasične muzike. Neverovatno! Gradić koji ima oko 9000 stanovnika posvećuje 20 dana tokom godine samo ovom jednom festivalu! Mi smo, nažalost, opet bili u gradu u vreme sijeste i nismo videli ništa što je imalo veze sa ovim festivalom.
Još jedan „škljoc“ i napuštamo Truhiljo...
Naša sledeća stanica je Gvadalupe koji je udaljen oko 80 km Truhilja. Gvadalupe ima svega 2000 stanovnika i u njemu se nalazi Kraljevski samostan Santa Maria de Guadalupe, koji je vekovima je bio najvažniji samostan u Španiji.
Posle otkrića Amerike, Kristifor Kolumbo je kao hodočasnik došao u ovaj samostan da bi se baš tu zahvalio nebesima na svom otkriću. Samostan je duboko povezan sa Novim Svetom u kome su nakon osvajanja 1492. godine nikla brojna svetilišta i crkve posvećene upravo Bogorodici od Gvadalupe (tj. Santa Maria de Guadalupe).
Samostan je izgrađen u XIII veku, ali je u narednih 5 vekova obnavljan i dograđivan, pa je njegovo zdanje mešavina gotike, mavarske arhitekture, renesansae, baroka. Ona čarobna španska mešavina stilova koja uvek pleni neponovljivom lepotom.
Dela nekih od najčuvenijih španskih slikara (Zurbaran, El Greko i Goja) nalaze se u ovom manastiru!
UNESCO je 1993. godine uvrstio ovaj samostan na listu svetske baštine.
U Gvadalupe smo stigli oko 4 popodne, posetili smo samostan, fotografisali njegov veoma lep enterijer i trg na kome se nalazi, a zatim seli u jednu od obližnjih kefeterija. Posle ove kratke pauze, došlo je vreme da nastavimo naš put. Pred nama je bila poslednja deonica puta do Madrida od 250 km, s tim da ćemo prvih 70 km ići putem EX-118 koji krivuda kroz brdoviti deo Kaseresa. Ali, nema veze, ne žurimo i imaćemo prilike da uživamo u prirodi.
Posle otkrića Amerike, Kristifor Kolumbo je kao hodočasnik došao u ovaj samostan da bi se baš tu zahvalio nebesima na svom otkriću. Samostan je duboko povezan sa Novim Svetom u kome su nakon osvajanja 1492. godine nikla brojna svetilišta i crkve posvećene upravo Bogorodici od Gvadalupe (tj. Santa Maria de Guadalupe).
Samostan je izgrađen u XIII veku, ali je u narednih 5 vekova obnavljan i dograđivan, pa je njegovo zdanje mešavina gotike, mavarske arhitekture, renesansae, baroka. Ona čarobna španska mešavina stilova koja uvek pleni neponovljivom lepotom.
Dela nekih od najčuvenijih španskih slikara (Zurbaran, El Greko i Goja) nalaze se u ovom manastiru!
UNESCO je 1993. godine uvrstio ovaj samostan na listu svetske baštine.
U Gvadalupe smo stigli oko 4 popodne, posetili smo samostan, fotografisali njegov veoma lep enterijer i trg na kome se nalazi, a zatim seli u jednu od obližnjih kefeterija. Posle ove kratke pauze, došlo je vreme da nastavimo naš put. Pred nama je bila poslednja deonica puta do Madrida od 250 km, s tim da ćemo prvih 70 km ići putem EX-118 koji krivuda kroz brdoviti deo Kaseresa. Ali, nema veze, ne žurimo i imaćemo prilike da uživamo u prirodi.
Kuća na uglu Avenida Conde de Barcelona
Pogled na Gvadalupe
Nešto posle 8 uveče stigli smo u Madrid. Smestili smo se u apartmanu u ulici Calle José, u modernoj i ne preterano zanimljivoj četvrti grada. Od centra Madrida, npr. od muzeja Prado bili smo udaljeni čak 40 minuta vožnje metroom. Ali, nismo imali izbora, jer je osim cene samog smeštaja, ovaj put važnu ulogu igrala i mogućnost (i cena) parkinga. Ipak, stan je bio lep i prostran, sa velikom terasom i imao je sve što nam je bilo potrebno za boravak i naredna 3 noćenja u Madridu.
Pogled iz madridskog apartmana
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment