Kada smo u Beogradu pravili okvirni plan puta i spisak mesta koja želimo da posetimo, na vrhu liste želja prilikom obilaska Saragose našla se palata Alhaferija (Palacio de la Aljafería). Obzirom da je veliki deo iberijskog poluostrva 7 vekova (od početka VIII pa do kraja XV veka) bio pod vlašću Mavara koji su bili islamske vere, jasno je da su ovi osvajači sa sobom doneli svoju veru, ali i kulturu, umetnost i nauku. Moj laički utisak je da je taj islamski uticaj danas najprimetniji u arhitekturi.
Ali, pre nego što ispričam svoje utiske o Alhaferiji, važno je da napomenem da je Saragosa nastala u vreme starog Rima, tačnije negde između 25. - 12. g.p.n.e, da je grad osnovao ni manje ni više nego Oktavijan Avgust – prvi rimski car i osnivač Rimskog carstva. Saragosa je nazvana po svom osnivaču, što na latinskom glasi Caesaraugusta. Pet vekova kasnije, grad zauzimaju Goti, a početkom VIII veka Saragosa prelazi u ruke Mavara i uskoro postaje jedan od najvećih gradova na severu današnje Španije pod njihovom vlašću. Još jedan grad sa dugom, bogatom i sigurno burnom istorijom.
Ispred zidina palate Alhaferija
Stižemo pred palatu Alhaferija, jedino što se spolja vidi su visoki bedemi, kapija kroz koju prolazimo i potom ulazimo u veliko unutrašnje dvorište. Izgradnja ove palate počela je u IX veku i trajala naredna dva veka. Moram da priznam da sam očekivala nešto što će me ostaviti bez daha i oduševiti kao što se to desilo u Granadi ili Kordobi. Jeste lepo, raskošno, ali nedostaje ona čarolija koju sam očekivala na jednom ovakvom mestu. Možda su za ovakav „mlak“ utisak krive razne modifikacije i restauracije koje je palata pretrpela u vekovima kada je Saragosa prešla ponovo u hrišćanske ruke. Uz to, palata se nalazi usred savremene gradske četvrti, a jedan njen deo koristi današnji regionalni parlament. Ipak, kada smo već tu, krećemo u razgledanje unutrašnjih delova palate. Slikamo, razgledamo, ali očekivano oduševljenje izostaje.
Krećemo dalje, šetamo hladovinom, ulicom koja ide paralelno sa rekom Ebro i uskoro stižemo do avenije Cezara Avgusta. Na samom početku avenije su ostaci rimskih zidina, statua imperatora Avgusta, ali i šine kojima prolaze tramvaji, kao i velika zgrada centralne gradske pijace, Mercado Central de Zaragoza.
Ne sviđaju mi se tramvaji i šine, ali zgrada pijace svakako je lep primer umetnosti i arhitekture s prelaza iz XIX u XX vek. Stoga je 1972.g. proglašena za nacionalni istorijski spomenik, a nekoliko godina kasnije za zdanje od posebnog kulturnog značaja.
Dok se približavamo trgu Pilar, prolazimo pored crkve San Juan de los Panetes koja je ograđena zaštitnom ogradom i deluje da se trenutno ne koristi.
Primećujemo da je toranj crkve vidno nakrivljen i da mu verovatno preti opasnost od rušenja. Crkva je podignuta u XVIII veku, ali izgleda da su graditelji pogrešno procenili mnoge elemente prilikom gradnje, pa je ovo jedna od malobrojnih crkava na koje smo naišli a koja nije u funkciji.
Konačno stižemo na trg Pilar i do katedrale-bazilike Nuestra Señora del Pilar. Ulazimo u katedralu, ali svuda su upozorenja da je fotografisanje zabranjeno. Krišom uspevamo da napravimo nekoliko ne preterano uspešnih fotografija, ali makar smo se privremeno sklonili sa sunca. Enterijer bazilike zaista deluje raskošno, a nama je bilo najvažnije da vidimo Svetu kapelu čije kupole je oslikao niko drugi do Francisko Goja!
Kratak predah na trgu Pilar
Na trgu ispred katedrale je gužva, održava se neki festival cveća i rukotvorina, pa odlučujemo da se ne zadržavamo već da pokušamo da posetimo i katedralu „La Seo“ koja je oličenje one savršene mešavine arhitektonskih stilova, tipičnih za Španiju.
Goja na trgu Pilar
Njen toranj se vidi sa trga Pilar, tu je na par minuta hoda... Ali, uskoro saznajemo da je zatvorena tokom narednih par sati. Ostalo nam je samo da se s ulice divimo ovom predivnom zdanju.
Prolazimo tesnim uličicama, mene pomalo počinje da sustiže umor, ali Goran zna da će me obradovati da vidimo još jednu građevinu u mudehar stilu. Radi se o crkvi Santa María Magdalena iz XII veka.
I do ove crkve se dolazi kroz prilično uske ulice, pa smo jedva uspeli da vidimo toranj. Na glavnom ulazu u crkvu su teška metalna vrata i mi smo (možda pogrešno) stekli utisak da je i ona, kao i prethodna crkva, zatvorena za posetioce.
Iglesia de Santa María Magdalena
Odlučili smo da je bilo dovoljno šetnje za pre podne i da će najbolje biti da se vratilmo u hotelsku sobu, odmorimo se i kasnije ponovo dođemo u grad. I tako je i bilo...
Negujte kulturu - biblioteka Frida Kalo
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment