Dvanaesti i poslednji dan ovogodnišnjeg boravka u Španiji. Nešto pre podneva izašli smo iz „našeg“ madridskog stana u Calle José, a pošto smo imali kasni popodnevni let za Beograd, odlučili smo da svratimo do gradića Alkala de Enares (Alcalá de Henares) koji je udaljen svega oko 30 km od Madrida.
Alkala de Enares je rodno mesto Migela de Servantesa i savršeno zaokružuje jučerašnju posetu Konsuegri i Don Kihotovim vetrenjačama. Uz to, ovo je ponovljena poseta - ovaj put po danu. Prvi put smo bili u Alkali u maju 2011. i u mojoj blogerskoj beleški o toj poseti pomenula sam neke važne podatke o ovom gradiću.
Tada smo bili u kasnim večernjim satima, ulice su bile prilično puste, nismo se najbolje snašli i vrlo brzo smo se smestili u jednom kafiću.
Današnji dan je predivan, dušu dao za šetnju i fotografisanje ovog veoma simpatičnog mesta. Nemamo nikakav određen plan za razgledanje, naprosto ćemo uživati u poslednjim satima koje provodimo u Španiji.
Plaza Rodríguez Marín
Biskupska palata (Palacio Arzobispal de Alcalá de Henares)
Detalj sa fasade biskupske palate
Skulptura Katarine Aragonske, prve od šest supruga Henrija VIII
na trgu Plaza de las Bernardas
Katarina Aragonska, prva supruga engleskog kralja Henrija VIII rođena je u Alkali. Njena statua nalazi se uz samu palatu u kojoj je rođena, a ispod statue je spomen ploča na kojoj piše:
Catalina de Aragón
1485-1536
Alcalaína
Infanta de Castilla
Reina de Inglaterra
Alcalá de Henares 2007.
(U prevodu: Katarina Aragonska, 1485-1536, rođena u Alkali, kastiljanska princeza, kraljica Engleske, Alcalá de Henares 2007.)
Uprkos njenoj nesrećnoj sudbini koja ju je zadesila jer nije rodila sina tj. prestolonaslednika, neka vrsta „pravde“ je ostvarena, jer je upravo njena (i Henrijeva) ćerka Marija postala prva engleska kraljica (u istoriji poznata i po svom nadimku - krvava Marija).
Statua Katarine Aragonske nalazi se na trgu Plaza de las Bernardas, naspram arheološkog muzeja.
Arheološki muzej smešten je u zgradi nekadašnjeg samostana. U njemu se čuvaju eksponati iz praistorije, rimski mozaici i još mnogo toga. U vreme naše posete Alkali, u toku je bila izložba pod nazivom „La cuna de humanidad“ (Kolevka čovečanstva).
Ulicama Alkale...
Ispred kafića „El perro verde“ u kome smo sedeli u maju 2011.
Ulicama Alkale (ali i svakog drugog španskog grada) uvek stignemo do nekog ovakvog izloga, zastanemo i najčešće odlučimo da „samo još ovaj put“ prekršimo pravilo koje pokušavamo da poštujemo već neko duže vreme. Uglavnom bezuspešno! Ova peciva i slatkiši naprosto su neodoljivi!
Iako je univerzitet jedno od glavnih obeležja Alkale, ovde je mnogo toga posvećeno Servantesu. Na dan Servantesove smrti, 23. aprila, u Alkali se dodeljuje „Servantesova nagrada“ koja važi za najprestižniju književnu nagradu u svim zemljama španskog govornog područja. Nagradu dodeljuje lično španski kralj, što dodatno govori o njenoj važnosti.
U ulici Calle Mayor nalazi se Servantesova rodna kuća koja obnovljena 1956. godine i pretvorena u muzej. Ispred kuće je betonska klupa na kojoj posetioce dočekuju Don Kihot i Sančo Pansa.
Ispred Servantesove rodne kuće (Museo Casa Natal de Cervantes)
Bele rode
Kao i u nekim drugim španskim gradovima, u Alkali takođe ima mnogo roda. Njihova gnezda mogu se videti na krovovima crkava i istorijskih objekata, ali su i one same značajna turistička atrakcija. Alkala je smeštena kraj reke Enares (Henares) gde rode mogu da pronađu dovoljno hrane i materijala za gnezda. I što one, očigledno, maksimalno koriste!
Plaza de Cervantes
Selfi pred povratak...
„Yo espero mucho del tiempo. Su inmenso vientre contiene más esperanzas que sucesos pasados y los acontecimientos futuros han de ser superiores a los pretéritos“ S.B.
Do sledećeg dolaska u Španiju...
No comments:
Post a Comment