Posle tri noćenja u Saragosi, došlo je vreme da nastavimo put. Pred nama je relativno kratka etapa od nepunih 320 km do Burgosa. Pošto imamo dovoljno vremena, svratićemo prvo u gradić Logronjo (Logroño), koji je otprilike na pola puta do Burgosa.
Logronjo je jedan od onih (mnogih) šarmantnih, pitomih španskih gradova koji se dopadnu na prvi pogled. Atmosfera i izgled grada jasno nam pokazuju da je Atlantik relativno blizu, sve je nekako ušuškano, zeleno, sveže.
Osnovan je još u vreme starog Rima, a u X veku je bio predmet spora između kraljeva Navare i Kastilje koji je okončan pripajanjem grada Kastilji. Inače, Logronjo je glavni grad oblasti La Rioha, čuvenog po proizvodnji i trgovini vinima.
Zagonetan natpis...
Na jednom od zidova unutar katedrale, zaklonjena staklom i u polumraku, nalazi se kopija Mikelanđelova slike „Raspeće“ (original je izgubljen, ali postoje brojne kopije od kojih se jedna nalazi ovde). Sama po sebi slika nije nešto što bi bilo šteta izostaviti iz priče, ali zanimljiv je način na koji je potencijalnom posmatraču omogućeno da je vidi. Naime, ispod staklenog „izloga“ stoji kutija na kojoj piše da onaj koji želi da vidi sliku treba da ubaci 50 centi u kutiju. Kada se ubaci novčič, slika bude obasjana tokom nekoliko minuta. Pa ko voli - nek izvoli!
Mračna priča iz istorije ovog gradića odnosi se na tzv. baskijska suđenja vešticama koje je španska inkvizicija sprovela na početku XVII veka. Tokom 5 godina, ispitano je oko 7000 „slučajeva“ veštičarenja što se smatra najvećom pojedinačnom akcijom od strane inkvizicije.
Jedan od naših omiljenih slikara, Francisko Goja, krajem XVIII veka naslikao je sliku pod nazivom „Veštičija subota“ čija tema su upravo ovi događaji.
Naša sledeća stanica je u blizini Logronja. U pitanju je vinarija Ysios koju je projektovao Santijago Kalatrava čijim smo delima već imali prilike da se divimo na raznim mestima širom Španije.
Vinarija je savršeno uklopljena u okolni prostor i mislim da ne bih mogla da zamislim ništa primerenije na ovom mestu.
Vinarija Ysios
Ispred vinarije postoji parking za posetioce, ali i jasno istaknuta tabla da je pred nama privatni posed i da pristup nije dozvoljen. Nismo hteli da se oglušimo o ovo upozorenje pa zato nismo ni prilazili samom objektu vinarije. Bilo bi lepo da smo mogli da vidimo kako izgleda iznutra, ali - možda nam se želja ostvari nekom drugom prilikom. Nema nam druge, već da nastavimo put ka Burgosu.
Na putu N-120
Putem N-120 stigli smo skoro pred vrata hotela u kome ćemo spavati naredne dve noći. Hotel je smešten u delu grada južno od reke Arlanzón, u mirnoj i simpatičnoj ulici.
Ostavili smo auto u garaži, odmorili se i uveče krenuli u šetnju po gradu. Detaljno razgledanje grada smo ostavili za naredni dan, a za sada nam je bilo najvažnije da pronađemo lepo mesto za večeru.
Zgrada Pošte
Trg - Plaza del Rey San Fernando
Ovaj predivni grad se već tokom prve večeri našao na našoj listi omiljenih španskih gradova. Sa nestrpljenjem smo čekali naredni dan...
Prvo veče u Burgosu
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment