2014 - 3. maj, Saragosa – Ueska – i još dalje... (II deo)

Već na samom ulasku u Uesku jasno nam je da je ovo još jedan od mnogobrojnih španskih gradića (i gradova) koji po svom izgledu ispunjava sve uslove nečega što smo mi nazvali „španski standard“. To znači da su sve fasade uredne, sređene, sa manje ili više ornamenata, u toplim bojama ili prekrivene fasadnom opekom.

Huesca (tj. Ueska)

Prozori koji gledaju ka ulici su veliki, neki lučni, neki pravougaoni, mnogi od njih izlaze na male balkone na kojima su ograde skoro po pravilu od kovanog gvožđa. Majstorski uspevaju da uklope i povežu ovakve klasične fasade sa modernim zgradama urađenim od metala i stakla. Sve je prošarano zelenilom, baštice oko stabala lepo ograđene i ozidane. I naravno, nigde nema đubreta. Stižemo do glavnog gradskog trga, Plaza de Navarra, na kome su razne gradske administrativne ustanove. Na sred trga je veoma lepa fontana (La fuente de las musas) oko koje se igraju deca, na obližnjim klupama ljudi uživaju na suncu. Pridružujemo im se nakratko, sedamo da pogledamo plan grada koji nam je na samom ulasku u grad dao jedan taksista.

La fuente de las musas

Umalo da zaboravim! Taksista zaslužuje da bude pomenut kao primer uobičajenog, gostoljubivog i prijatnog odnosa Španaca prema nama. Naime, u gradu su u toku neki obimni građevinski radovi i deo centra grada je zatvoren za saobraćaj. Zaustavljamo se pored taksi stanice i pitamo taksistu gde možemo da parkiramo auto. Objašnjava da treba da napravimo krug oko bloka zgrada i vratimo se do ulaza u podzemni parking koji se u tom momentu nalazi dvadesetak metara iza nas. Poslušali smo ga, obrnuli krug, sišli u podzemni parking i polako vadimo stvari koje ćemo nositi sa sobom – uglavnom torbe sa fotoaparatima i ličnim dokumentima. Odjednom, tu u podzemnom parkingu, prilazi nam isti taj taksista, poklanja plan grada i vrlo ljubazno nas savetuje kojim putem da idemo i kako da najlakše nađemo glavne gradske znamenitosti.

Bili smo pomalo zbunjeni i zatečeni, ali eto, ponovilo se – poput one gospođe u Almudevaru koja nam je skrenula pažnju na prirodne „hladnjače“, tako se i ovaj gospodin potrudio da nam pomogne da se što lakše snađemo u njegovom gradu. Lep manir koji zaista prija.
Dakle, opremljeni mapom grada, sedimo na glavnom trgu i dogovaramo se u kom pravcu da krenemo. Krećemo u šetnju uskim uličicama, povremeno na zidovima zgrada vidimo vrlo kreativne i zanimljive grafite. Na zidu pored električarske radnje je grafit nasmejanog dečaka koji u ruci drži sijalicu koja svetli. Možda je to slika i prilika vlasnika radnje, a možda je oslikani osmeh ono što treba da skrene pažnju potencijalnih klijenata.

Električar

Stižemo do prostranog trga koji je otvoren samo za pešake, nekoliko kafeterija je otvorilo bašte u kojima gosti sede i uživaju uz kafu. Lagano šetamo, ulica vodi uzbrdo, ali nije suviše naporno. Stižemo do katedrale, koja po svom izgledu veoma liči na mnoge druge gotske katedrale. Odlučujemo da ne ulazimo u katedralu, već da nađemo neki restorančić u kome može da se užina i popije kafa ili pivo.

Catedral de Santa María de Huesca

Pre nego što nastavim, samo da pomenem da je katedrala u Ueski napravljena relativno kasno – tek krajem XIII veka. Na katedralu bi se možda čekalo još duže da tadašnji vladar, Haime I od Aragona (poznat i kao Haime Osvajač) nije inicirao njenu gradnju. Naime, tokom prethodnih 200 godina, hrišćani su na bogosluženje odlazili u zdanje koje je zapravo bilo džamija, što je Haime smatrao krajnje neprimerenim. Kao i na mnogim drugim mestima u Španiji, i ovde je katedrala sazidana iznad i oko džamije, pa se danas ne može ni naslutiti da je džamija tu ikad postojala.

Pronalazimo mesto za predah – sendvič i pivo sjajno zvuče, kafu ćemo popiti negde drugde. Na okolnim zgradama vidimo lepe, velike murale koji pokrivaju cele bočne zidove. Primećujemo da na nekim zgradama bočni zidovi imaju neobičan premaz jarko narandžaste boje. Prvo smo pomislili da se radi o proizvoljnom izboru boja, ali u narednim danima smo shvatili da se isti takav premaz koristi kao neka vrsta zaštite fasada koje su ostale „ogoljene“ posle planskog rušenja susednih zgrada.

Nigde pored takvih narandžastih zidova nije bilo građevinskog ili bilo kakvog drugog otpada, a ovaj kutak koji smo mi gledali dok smo pravili pauzu za pivo i sendvič bio je dodatno uređen: u visini od skoro dva metra postavljena je drvena rešetka uz koju su već počele da se penju puzavice i ozelenjavaju taj prostor. Napravljeno je dvadesetak „sedišta“ od starih automobilskih guma, tako što su po tri gume poslagane jedna na drugu. Dok smo mi bili tu, na tim gumama deca iz obližnje škole imala su nešto poput časa fizičkog. Oduševila nas je ova jednostavnost i praktičnost, ali i činjenica da se svi trude da sve to bude sačuvano i da svako može da uživa na zajedničkim otvorenim prostorima.
Pojeli smo i popili, vreme je da krenemo natrag ka kolima. Usput, prolazimo pored putokaza za nekoliko muzeja i raznih drugih značajnih institucija u Hueski. U poprečnim ulicama nailazimo na puno grafita, nekoliko njih osim sjajnog crteža karakterišu i izvanredne društvene i političke poruke. Svest o socijalnoj (ne)pravdi je ovde veoma snažna.

Copyright © Sofijana Stamenkovic