2013 - 5. maj, Rim

U svojoj dugoj i bogatoj istoriji Rim je ostavio trag u mnogim oblastima ljudskog života - od ratnih osvajanja i politike do umetnosti i nauke. Zapravo, sve što se dešavalo u Rimu, od njegovog nastanka do današnjeg vremena, na razne načine je utkano u istoriju i kulturno nasleđe Evrope. I ne samo Evrope - tragove starog Rima i danas možemo da pronađemo u Aziji i Africi, u zemljama i oblastima koje su u nekom trenutku bile u sastavu rimskog carstva.

Pre putovanja u Rim, pogledali smo dva veoma zanimljiva i poučna dokumentarna serijala: jedan se bavio životom običnih ljudi u starom Rimu, a drugi nam je otkrio čaroliju baroka, umetničkog pokreta iz XVII veka koji se iz Rima, kao požar, raširio celom Evropom a potom i dalje, celim svetom.

Potpuno opijeni novostečenim znanjima, napravili smo orijentacioni plan obilaska Rima. Okosnica tog plana bili su barok i antički Rim.

„Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin“ - što je u ovom slučaju značilo da smo u Rimu želeli da se osećamo „kao kod svoje kuće“ pa smo umesto hotelske sobe iznajmili stan u ulici Via Casilina (u četvrti Prenestino). Od stana smo imali odličnu vezu gradskim prevozom do centra grada i zato smo za 6 dana boravka kupili karte koje su nam omogućavale da koristimo sve vidove javnog prevoza. Nedaleko od stana postoji nekoliko manjih prodavnica ali i jedan supermarket, tako da smo zaista mogli sebi da priuštimo komfor sličan onome koji imamo u sopstvenom domu.

U Rim smo stigli 5. maja ujutro, ali umesto plavog i vedrog neba dočekalo nas je oblačno i povremeno kišovito vreme.

Pogled sa terase našeg rimskog „doma“

Od aerodroma smo za manje od sat vremena stigli do stana i pošto nismo hteli da gubimo vreme, odmah smo krenuli ka centru grada, u razgledanje zdanja i umetničkih dela o kojima smo slušali u serijalu o baroku. Možda bi bilo logičnije da smo prvo pošli u obilazak antičke rimske luke Ostije ili do Aurelijanovog zida i dalje starim Apijskim putem, ali zbog kiše smo odlučili da to ostavimo za neki od narednih dana. 

Bazilika svetog Jovana Lateranskog

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Dakle - barok! Zašto nas je barok privukao? Šta je to što ga i danas čini zanimljivim i potpuno neodoljivim?

Barok je u trenutku svog nastanka zahvatio sve vidove umetnosti - slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, muziku i poeziju, ne ostavljajući van svog domašaja nijedno ljudsko čulo. 

Katolička crkva je u baroknoj umetnosti dobila saveznika koji je pronalazio put do svakog vernika, bez obzira na njegov (ili njen) pol, starost, status u društvu. Za uzvrat, u promociji baroknih dela učestvovali su svi - pape, kardinali, sveštenici, misionari, plemstvo... Svetinje „upakovane“ u baroknu umetnost nalazile su se na svakom koraku - na ulicama i trgovima, u crkvama i samostanima. Statue i likovni prikazi nisu bili samo dekorativni već su dobili i svoju funkciju - da običnom čoveku približe složene religijske teme, učine ih razumljivim, prepoznatljivim a na kraju i bliskim. I možda najvažnije od svega - barok je po svojoj suštini bio prilagodljiv, uklapao se u svaki ambijent, u svaki kulturni milje. A to je univerzalna formula uspeha!

Upravo zato što je katolička crkva imala presudnu ulogu u afirmaciji i širenju baroka, najčuvenija i najcenjenija barokna dela skoro da su nerazdvojna od crkve. I zato je bilo sasvim logično da našu pažnju tokom ove posete Rimu usmerimo prvenstveno na crkve.

U priči o baroku, ovih nekoliko umetnika posebno su privukli našu pažnju: Gian Lorenzo Bernini, Francesco Borromini, Andrea Pozzo i naravno - Caravaggio.