2014 - 3. maj, Saragosa – Ueska – i još dalje... (I deo)

Posle lepo prospavane noći, pokušavamo da smislimo šta nam je činiti u danu koji je pred nama. Vetar koji nas je prethodne večeri otpratio na spavanje ne pokazuje znake slabljenja. Osim što napolju nije prijatno za šetnju, plašim se da bi i foto-oprema zahtevala dodatnu pažnju, kako se ne bi napunila prašinom. Prvobitni plan da tog dana obiđemo Saragosu očas posla zamenjujemo alternativnim. Krećemo ka gradiću Ueska, prestonici istoimene provincije, na teritoriji autonomne pokrajine Aragon.
Ueska je grad koji postoji još od vremena starog Rima, krajem VIII veka osvojili su ga Mavari, a krajem XI veka ponovo prelazi u ruke Španaca. Polovinom XIV veka, Ueska dobija univerzitet koji je postojao tokom narednih pet vekova. Univerzitet Ueska se gasi posle odluke vlasti da novi centar obrazovanja bude grad Saragosa. 
Tokom španskog građanskog rata, Ueska je bila poprište teških i krvavih borbi.
Dakle, Ueska, grad sa dugom i bogatom istorijom, prva stanica na današnjoj etapi putovanja. Nije daleko, možda sat vremena lagane vožnje, i mi opušteno krećemo.

Almudevar - El Castillo

Vozimo se kroz pitome i zelene predele, i nešto pre Ueske primećujemo kraj puta gradić iznad koga na brdu stoji stara, skoro razrušena tvrđava sa crkvom. Odlučujemo da svratimo i za nekoliko minuta stižemo u Almudevar. Manevrišemo kroz neke prilično tesne ulice i uskoro stižemo do najviše tačke – do samih ostataka nekadašnje tvrđave. Primećujemo da je Almudevar prilično tih, u nekim ulicama se vidi da su u toku radovi na opravci starih zgrada, ali sve u svemu – sve je čisto i uredno, ne deluje nimalo zapušteno.

Ermita de la Virgen de la Corona (XII vek)

Unutar prilično razrušenih bedema, nailazimo na crkvu na kojoj se vide tragovi obnavljanja i obogaćivanja – kasnije saznajemo da je originalna parohijska crkva sazidana još u XII veku, a potom više puta obnavljana sve do današnjih dana. Ali ono što je najveće blago Almudevara – to je pogled na beskrajnu zelenu zaravan koja ga poput mora okružuje sa svih strana. Vetar i dalje duva, ali znatno slabije nego u Saragosi.

Almudévar

Almudevar je zapravo selo – pravo špansko selo. Prema najsvežijim podacima, tamo živi oko 2500 ljudi. Ali, kao i u svakom drugom španskom selu, a na našim putovanjima smo ih videli priličan broj, i ovde nas prijatno iznenađuje pažnja koja je posvećena izgledu svih zgrada. Čak su i kućice koje se nalaze na samom obodu mesta doterane sa puno pažnje pa deluju kao iz bajke. Nisu u pitanju nikakvi skupi radovi, kućice su često nepravilnog oblika, nakrivljene, asimetrične, ali vlasnici su sa puno ljubavi i ukusa, koristeći jeftine i jednostavne materijale, napravili od njih prave arhitektonske dragulje. Takvih prizora ima u celoj Španiji i to je samo jedan od razloga zašto sam toliko zavolela ovu zemlju.

Almudévar

Šetamo unaokolo i u jednom momentu nam prilazi starija gospođa, obraća nam se i pokazuje na nešto što liči na vrh kupole, napravljene od opeke i kamena, prečnika oko 3 metra. U pitanju je pozo de hielo, odnosno svojevrsna komora za čuvanje leda. Led se prikuplja tokom zime, a koristi se u letnjim mesecima. Ovakve „hladnjače“ postoje u celoj Španiji i ovaj postupak čuvanja leda koristi se još od antičkih vremena!

„Hladnjača“

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Gospođa koja nam je pokazala „hladnjaču“ hodala je oslanjajući se na štap, sama u parku kraj tvrđave. Ne znamo zašto nam se uopšte obratila, ali nam se takav jednostavan i srdačan stav jako dopao. Verovatno je čula da između sebe ne razgovaramo na španskom i kao da je htela da nam skrene pažnju na nešto što je stanovnicima ovih krajeva vekovima bilo od životne važnosti.
Zaključujemo da smo videli što se videti moglo u Almudevaru i nastavljamo put ka Ueski.