Osvanuo je 24. avgust. Brčkanju i baškarenju kraj bazena došao je kraj. Osim uobičajenih „morskih“ dešavanja, imali smo prilike da nas jednog jutra majčica Zemlja probudi nežnim ljuljuškanjem. Nije bilo ništa strašno, a u ovim krajevima zemljotresi su prilično uobičajeni.
Plan za ovaj dan je da svratimo do Meteora i potom prenoćimo u Kastoriji, a onda sutradan odmorni nastavimo put do Beograda.
Krećemo preko mosta Rio-Antirio i dalje nastavljamo zapadnom obalom, putem koji vodi do Janjine, preko gradića Arta.
Pošto su GPS i auto-karta u mojim rukama, zaključujem da nema potrebe da idemo dužim putem, čak preko Janjine, već da kod Arte možemo da se odvojimo na put koji severoistočno vodi direktno do Trikale, a od Trikale do Meteora onda imamo još samo 20 km. I uz sve to, ova druga varijanta kojom izbegavamo Janjinu je kraća za skoro 50 km. Međutim - stvari nisu uvek onakve kakve se čine na prvi pogled.
Put od Arte do Trikale je jedan od onih puteva „kojim se ređe ide“ - u pravom smislu reči. Ali, kada smo shvatili u kakvu smo se avanturu upustili, bilo je kasno da se vraćamo i odustajemo.
Vozimo se putem koji ima oznaku E030, dakle - nismo na nekom bezimenom seoskom putu. Međutim, ovo je jedan od malobrojnih puteva u Grčkoj (ove kategorije) kojim smo se vozili a koji se tako loše održava. Osim što se duž celih 140 km nižu krivine jedna za drugom, na putu ima puno odrona, pa je sva sreća što osim nas skoro da i nije bilo drugih vozila jer bi mimoilaženje bilo opasno.
U jednom trenutku, približavamo se krivini i iz daleka se čini da je kolovoz prekriven kamenjem od nekog većeg odrona, ali da ipak može da se prođe. Međutim - nije kamenje i nije odron u pitanju. Čitavo stado ovaca smestilo se u podnožju litice i ovce naprosto leškare u hladovini, na sred puta. Nema potrebe da se podsećam koliko je ovo bilo nepotrebno i blesavo, ali - tako je kako je. Mislili smo da je iznenađenjima kraj, ali onda smo stigli do jednog potpuno neosvetljenog tunela, sreća nije predugačak pa dnevno svetlo uspeva makar malo da razbije pomračinu. Nešto čudno miriše, a i čuju se neki neobični zvuci. Vozimo se i shvatamo da smo upravo prošli pored omanjeg krda magaraca koji su uživali u hladovini unutar tunela. Da li da pišem još nešto o ovom delu puta? Mislim da nema potrebe. Posle skoro 3 sata vožnje tokom kojih smo prešli čitavih 140 km konačno stižemo do Trikale.Isključenje na put E030
Odlučujemo da tu napravimo pauzu za ručak pa da onda nastavimo dalje do Meteora. Nismo imali volje da razgledamo ovaj gradić, potražili smo restoran i seli da ručamo i sredimo utiske sa puta E030!
Do Meteora stižemo u vreme kada još uvek sve vrvi od turista, a to znači da je praktično nemoguće naći mesto za parking. Shvatamo da ćemo obilazak ovih čuvenih manastira morati da ostavimo za neki drugi put. Nekoliko godina kasnije ispunili smo sebi ovo obećanje i uživali u prirodnim lepotama ovog neobičnog mesta, a obišli smo i neke od manastira.
Od Meteora do Kastorije deli nas još oko 130 km, odnosno nešto manje od 2 sata vožnje. U Kastoriji nas čeka jedan od najprostranijih smeštaja u kojima smo ikad bili - čini mi se da smo dobili smeštaj koji po veličini i strukturi odgovara trosobnom stanu, po ceni obične dvokrevetne sobe.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Domaćini su bili izuzetno ljubazni i ovo je bilo sjajno mesto za odmor posle neočekivano uzbudljivog dana.Ujutro nas je sačekao izvanredan doručak i mi smo odmorni i namireni krenuli natrag kući.
Završen je ovaj deo godišnjeg odmora.
