Udaljena svega nekih 35 km od Madrida, bila je pravi izbor za laganu večernju šetnju. GPS nam je pomogao da lako stignemo do centra grada, gde smo brzo našli parking i krenuli u razgledanje.
Ili smo mi kasno došli, ili je tamo običaj da se ranije ide na spavanje, sve u svemu - ulice su bile prilično puste.
Nismo imali neki plan, tj. nismo stigli da se pripremimo pa nismo ni znali gde i šta da tražimo. Tako, bez nekih posebnih očekivanja, ubrzo smo ušetali u deo grada koji je delovao kao da pripada starom gradskom crkvenom i kulturnom središtu.
I zaista, prošli smo pored biskupske palate (Palacio Arzobispal de Alcalá de Henares), spomenika Katarini Aragonskoj koja je krajem XV veka rođena upravo u ovoj palati, Arheološkog muzeja...
 |
| Spomen ploča postavljena povodom 500 godina od rođenja kralja Fernanda I |
Dakle, da se ne bismo izgubili u lepoj ali mračnoj staroj Alkali, odlučili smo da se vratimo u moderniji deo grada, bliže kolima, do nekih ulica u kojima nam se učinilo da ima malo više ljudi. Nije ni tu bilo gužve, niti je bilo mnogo kafića ili restorana, ali uspeli smo da nađemo jedan koji nam se dopao. A ima i neobičan naziv: El Perro Verde (Zeleni pas)! Sudeći po njegovom enterijeru, ovde često gostuju umetnici čije slike, karikature, plakati za razna prošla i buduća kulturna dešavanja krase izlog i zidove ovog simpatičnog restorana. Na zidovima vise uramljene crne-bele fotografije čuvenih holdivudski filmskih glumaca poput Hemfrija Bogarta, Džejmsa Stjuarta, ali i reklamni plakati za filmove iz 30-ih, 40-ih ili 50-ih godina.
Pravo mesto da se popije po čačica crvenog Martinija.
 |
| Plakati za filmove "Fantom iz opere", "Alibaba i 40 razbojnika"... |
U Španiji se crveni Martini servira skoro kao sok - preko kocki leda, konobar sipa dok skoro ne napuni čašu. Kada smo ga prvi put naručili, prijatno smo se iznenadili kada smo shvatili da se služi u količini koja se potpuno razlikuje od onoga što ćete dobiti bilo gde u Srbiji - u Srbiji izgleda kao da vam je Martini odmeravan pipetom. A uz Martini (i mnoga gruga pića), Španci vam donesu činijicu sa maslinama. Ovde smo osim maslina dobili i neku vrstu turšije u kojoj su bile glavice mladog crnog i belog luka, krastavčića... Savršena kombinacija!
Pijuckamo, ćaskamo, slušamo dobru muziku i uživamo... prolazi još jedan divan dan. Vraćamo se u hotel, a sutra nas ponovo čeka Madrid i...
 |
Copyright © Sofijana Stamenkovic |
Alkala de Enares nalazi se u španskoj provinciji Madrid. Ova oblast bila je naseljena još u bronzano doba, a Rimljani su je osvojili u prvom veku pre nove ere. Na području keltskog naselja Iplacea, izgradili su novi grad i nazvali ga Komplutum (Complutum).
Tokom V veka, Komplutum zauzimaju Vizigoti a potom u VIII veku prelazi u ruke Mavara koji grade novi grad na brdu. Današnji naziv grada potiče iz mavarskog perioda: Al Kala – utvrđenje, srednjovekovni grad. Hrišćani zauzimaju Alkalu u XII veku i u narednih nekoliko vekova u gradu su postojale jevrejska i muslimanska četvrt, velika gradska pijaca, a španski kraljevi su često koristili Alkalu za svoju rezidenciju, tokom svojih putovanja na jug.
U Alkali se nalazi jedan od najstarijih univerziteta u Evropi koji je UNESKO uvrstio na listu svetske kulturne baštine.
Alkala je rodno mesto španskog renesansnog pisca Migela de Servantesa. U današnje vreme, na dan Servantesove smrti, 23. aprila, u Alkali se dodeljuje „Servantesova nagrada“ koja važi za najprestižniju književnu nagradu u svim zemljama španskog govornog područja. Nagradu dodeljuje lično španski kralj, što dodatno govori o njenoj važnosti.
Alkala je domaćin godišnjeg festivala "Noche en blanco" (Noć u belom), tokom koga se uz muziku, umetnost, pozorište i ples slavi bogato kulturno nasleđe ovog grada.
Nažalost, u prvoj polovini XX veka, tokom španskog građanskog rata, Alkala je pretrpela velika razaranja zbog čega su mnoga blaga ovog grada zauvek nestala.
No comments:
Post a Comment