U danu koji je bio pred nama, Madrid je osvanuo okupan suncem. Nosili smo turističke karte grada, pratili kuda ide naš turistički autobus i proveli još jedan dan u razgledanju najreprezentativnijih zdanja. Posle ručka, opet smo se vratili u hotelsku sobu, jer veliki i užurbani grad naprosto „samelje“ čoveka.
Popodnevna dremka je ovaj put trajala malo kraće i opet smo se spremili da kolima izađemo malo van Madrida. Ovaj put, izabrali smo Gvadalaharu (Guadalajara), gradić udaljen nekih 50 km od Madrida. To nije ona Gvadalahara koja se pominje u crtanim filmovima našeg detinjstva. Meksički grad istog imena osnovao je španski osvajač koji je rodom iz španske Gvadalahare.
Stižemo u Gvadalaharu, ali deluje kao da smo zamalo zakasnili na neku zabavu. Na ulicama puno naroda, centralni gradski trg posut konfetama, sve deluje veselo.
Sedamo u restoran da večeramo. Imamo mali problem sa sporazumevanjem, ali na kraju ipak naručujemo večeru.
Uostalo - zašto da pišem dalje, kad je Goran sve lepo objasnio:
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Štreberski deo:
Gvadalahara se nalazi u oblasti Kastilja la Manća (Castilla-La Mancha), na reci Enares (Henares).
Osnovali su je Mavari u VIII veku, nazvali je Wadi-al-Hejara, što na arapskom znači „Dolina kamenja“. Na starim rimskim temeljima izgradili su most preko reke, džamiju i palatu. Od palate su danas ostale samo ruševine, a nakon što su u XII veku hrišćani osvojili grad, džamija je postala katedrala Svete Marije.
Istorija Gvadalahare je burna, našla se na putu mnogih osvajača, bila u milosti i nemilosti kraljeva. I na kraju, u XX veku, ovaj grad su zadesile užasne strahote građanskog rata.
No comments:
Post a Comment