GPS nas je doveo do samog centra, pokraj akvadukta iz rimskih vremena, u čijoj blizini smo našli parking i krenuli u šetnju. Već posle par minuta naišli smo na turistički autobus i odlučili da se prvo provozamo turističkom trasom, pa da onda vidimo gde ćemo se još prošetati po samom gradu.
Segovija je na oko 1000 metara nadmorske visine, a svuda oko grada prostire se predivna visoravan. Grad deluje kao da je udobno smešten na mekom zelenom tepihu kome se ne vidi kraj. Panoramom grada dominira predivni zamak, Alcázar de Segovia.
Turistička tura se završava i mi se vraćamo u centar grada. Na ulicama je veselo, puno je naroda, jer je u toku „Titirimundi“, praznik lutkarstva i lutkarskih pozorišta. Tokom cele nedelje, u lokalnim pozorištima, na trgovima i ulicama izvode se lutkarske predstave koje zabavljaju publiku svih uzrasta.
Došlo je vreme za ručak, ali nije baš lako naći mesto, jer je grad pun turista. Ipak, nekoliko ulica dalje pronalazimo jednostavan restoran.
Posle ručka, šetamo još neko vreme, a onda odlučujemo da kolima izađemo van grada da bismo još jednom vidimo panoramu predivne Segovije.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Odlazimo do Eskorijala (El Escorial) koji je udaljen oko 50 km od Segovije. Od XVI veka Eskorijal je rezidencija kraljeva Španije. Ispred zdanja nalazi se ogroman bazen, sa parom labudova, koji na neki čudan način oplemenjuju ovo mesto iz koga izbijaju strogoća i sila. Unutar zdanja smešteni su samostan, kraljevska palata, muzej i škola. U Eskorijalu je i čuvena kraljevska biblioteka, La Real Biblioteca de El Escorial. Nažalost, bilo je već kasno i nismo imali vremena da obiđemo Eskorijal iznutra.
Krećemo našu poslednju etapu, nekih 60 km do Madrida.
Pakujemo se, noćimo i sutradan ujutro nerado krećemo natrag za Beograd.
No comments:
Post a Comment