Na povratku u grad, po mojoj želji vozimo se do čuvene katedrale Sagrada Familia. Htela sam da vidim kako izgleda noću, jer smo je prethodnog dana posetili, ali u vreme kada unutar i oko zdanja vrvi od turista.
I tako, videsmo je i po danu i po noći - Gaudijeva vizija je zaista fascinantna, ali složili smo se i sa konstatacijom mnogih poštovalaca Gaudijevog dela da su radovi na katedrali krenuli u pogrešnom pravcu. Sagrada familia sve više počinje da liči na neki zabavni park, i kao da se sve više udaljava od prvobitne Gaudijeve zamisli.
Ovde završavamo razgledanje Barselone, već je uveliko mrak, nema mnogo vozila na ulicama i mi uz pomoć GPS-a pokušavamo da se dokopamo hotela. U jednom trenutku Goranu se učinilo da nas neki muškarac na motociklu prati, ali ja to ne primećujem jer se borim sa GPS-om koji posle svake raskrsnice izgubi signal i mi ostajemo kao slepi usred nepoznatog grada.
Posle malo lutanja, ipak stižemo do našeg hotela, ostavljamo auto pred samim ulazom, verujući da ćemo sutra ujutro bezbrižno nastaviti put ka Valensiji i Madridu.
Lepo smo se naspavali, spakovali stvari u kola i krećemo ka Valensiji. Posle nekoliko minuta vožnje, zastajemo na semaforu, a čovek iz susednog auta pokušava nešto da nam objasni. Malo sporazumevanja rečima, malo rukama, uspevamo da shvatimo šta je hteo da nam kaže. Probušena nam je guma na automobilu! I za to je verovatno kriv onaj muškarac koji nas je sinoć pratio, ali nije uspeo da nam napravi nikakvu drugu štetu. Šta sad - sa probušenom gumom? Goran je pomerio auto sa ulice i na našu sreću, našli smo se ni manje ni više nego pred vulkanizerskom radionicom. Jezička barijera nam i ovde stvara veliki problem, ali majstoru uspevamo nekako da objasnimo da bi bilo najbolje da on pozove rent-a-car poslovnicu, da se sporazume s njima na španskom i da vidimo šta nam je činiti dalje. Spas! Ovaj predivni gospodin nam je besplatno zamenio točak sa probušenom gumom, stavio rezervni i objasnio kako da se vratimo do poslovnice u kojoj će nam dati novo vozilo.
Pouka izvučena iz ove situacije:
1) Nikada ne uzimati rent-a-car bez kompletnog osiguranja od svih vrsta odgovornosti (da nismo imali ovo osiguranje, verovatno da bi nas zamena gume papreno koštala);
2) Čitati upozorenja koja rent-a-car agencije ostavljaju klijentima na sedištima - u Barseloni ali i u drugim većim gradovima ovo je oprobana šema za pljačkanje naivnih turista: probuše vam gumu, pa se kao ponude da vam pomognu - a umesto pomoći, može vam se desiti da budete opljačkani, što znači da ne ostajete samo bez novca već i bez ličnih dokumenata i pasoša. Pravi recept za katastrofu!
U poslovnici smo dobili novi automobil i konačno krenuli ka Valensiji. Vozimo se uz obalu Balearskog mora, divno je vreme, divni su i predeli koje vidimo po prvi put u životu, pa nam put od 350 km brzo prolazi.
U Valensiju stižemo gladni i pomalo umorni, što od puta što od uzbuđenja u Barseloni, ali taman na vreme za ručak. Vrlo kratko se zadržavamo jer nas čeka još 350 km puta do Madrida.
Putevi u Španiji su izvanredni. Osim ako ne postoji neki ozbiljan razlog, nema potrebe bacati pare na putarine i voziti se autoputevima, jer su i putevi mnogo nižeg ranga sasvim dobrog kvaliteta. Bez zaustavljanja stižemo do Madrida, hotel nam je u četvrti Barahas, nadomak istoimenog madridskog aerodroma. U blizini pronalazimo prijatan restoran u kome večeramo i odlazimo na zasluženi odmor. Sura nas čeka Madrid!
Copyright © Sofijana Stamenkovic
U Valensiju stižemo gladni i pomalo umorni, što od puta što od uzbuđenja u Barseloni, ali taman na vreme za ručak. Vrlo kratko se zadržavamo jer nas čeka još 350 km puta do Madrida.
Putevi u Španiji su izvanredni. Osim ako ne postoji neki ozbiljan razlog, nema potrebe bacati pare na putarine i voziti se autoputevima, jer su i putevi mnogo nižeg ranga sasvim dobrog kvaliteta. Bez zaustavljanja stižemo do Madrida, hotel nam je u četvrti Barahas, nadomak istoimenog madridskog aerodroma. U blizini pronalazimo prijatan restoran u kome večeramo i odlazimo na zasluženi odmor. Sura nas čeka Madrid!
No comments:
Post a Comment