Umesto toga, a zbog već više puta pomenutog sistema naplate putarine u Portugaliji, putovali smo skoro 12 sati i za to vreme prešli nešto manje od 750 km. Naime, pošto smo morali da putujemo lokalnim putevima, posle otprilike 7 sati puta, umesto na krajnji jug Portugalije, kod mesta Grândola, krenuli smo na istok, ka Španiji.
Prijatne temperature u priobalnom pojasu Portugalije, polako je počela da zamenjuje jara koja je neprekidno pržila. Prolazili smo kroz mesta Castro Verde, Mértola, odakle smo opet krenuli na jug, ka mestu Castro Marim, koje je par kilometara od obale Sredozemnog mora i skoro na samoj granici sa Španijom. U tom trenutku, na putu smo proveli skoro 10 sati i prošla nas je volja da se spuštamo do obale - hteli smo samo što pre da se dočepamo Sevilje.
Kada smo konačno stigli u Sevilju, dočekao nas je simpatičan hotelčić u četvrti Triana, koja je na zapadnoj strani kanala reke Guadalquivir (Canal de Alfonso XIII). Osim hotela, dočekao nas je i toplotni talas koji kao da smo „doneli“ sa sobom i koji je trajao tokom svih dana našeg boravka u Sevilji. Noću je temperatura bila oko 25 stepeni, ali je zato tokom dana i večeri bilo i do +40.
Poželeli smo da se vrate one temperature iz januara 2011, kada smo prvi put bili u Sevilji. Ali, ovaj put, Andaluzija je za nas spremila istinski vreo doček.
Prve večeri smo ostali u sobi, kako bismo se odmorili i sutradan ujutro krenuli što ranije u obilazak Sevilje.
Ujutro, 20. avgusta, krenuli smo iz Triane, preko mosta Puente de Isabel II, ka centru grada. Pošto nismo imali mnogo vremena, unapred smo isplanirali šta sve želimo da posetimo.
Na mostu Puente de Isabel II
Ubrzo pošto smo prešli most, naišli smo na Zlatni toranj (Torre del Oro).
Torre del Oro
U osnovi Zlatnog toranja je mavarska vojna osmatračnica izgrađena početkom XIII veka, radi zaštite grada od napada s reke. Osmatračnica je u svojoj osnovi bila 12-ugaona, a u XIV i XVIII veku su dozidani drugi i treći nivo.
Danas je u ovom tornju pomorski muzej koji čuva zastave, mape, makete brodova i druge pomorske uspomene, ali i portrete slavnih pomoraca i istraživača i razna dokumenata koja svedoče o njihovim putovanjima.
Idemo dalje, do Hiralde (La Giralda), velike katedrale u centru Sevilje, koju smo već posetili u januaru 2011. Danas nećemo ulaziti u katedralu, dvorište narandži (Jardín de los Naranjos) nije otvoreno za posetioce, tako da samo prolazimo pored katedrale. I gledamo, ponovo, kako izgleda ulica u koju smo tada zalutali kolima. Na našu sreću, onog januarskog dana 2011, nije bilo policije kao sada.
Ovaj deo grada deluje prilično pusto, pa se vraćamo do obližnje tramvajske stanice i odatle se vozimo do Trga Španije. Vožnja nije dugo trajala, svega desetak minuta, ali nam je kratko osveženje u klimatizovanom tramvaju prijalo jer je već skoro podne i počinje da se oseća vrućina.
Pokušavala sam da pronađem reči kojima bih opisala svoj prvi utisak kada smo stigli na Trg Španije (Plaza de España). Raskošno? Prelepo? Jedinstveno? Sve ovo, ali opet nije dovoljno da opiše kakav je osećaj stajati na ovom trgu. Trg je izgrađen 1928. godine za potrebe ibero-američkog sajma (EXPO Sevilla 1929). Projektanti i umetnici koji su radili na realizaciji ovog prostora primenili su ono najbolje i najtipičnije za špansku umetnost, sve to pomešali sa elementima art deko stila i neomudehara i stvorili ovaj prostor koji se s pravom zove Trg Španije.
Na zidovima trga smešten je niz od 48 klupa koje predstavljaju četrdeset i šest provincija kopnenog dela Španije (sve osim Sevilje), kao i dva arhipelaga (Kanarskih i Balearskih ostrva), svaka sa svojim grbom, mapom i panoom od pizanovih keramičkih pločica. Na svakom od njih predstavljen je neki od značajnih istorijskih događaja za svaku konkretnu provinciju, koje su poređane po abecednom redu. Ove klupe su rapoređene u četiri odeljka, pri čemu se na početku i kraju svakog odeljka nalazi pano od pločica koji se odnosi na provinciju Sevilja.
U Saragosi...
U Salamanki...
Moj izbor klupe kraj panoa Salamanke kao da je slutio da će mi se već za dve godine ispuniti želja da boravim nekoliko dana u Salamanki i da se potpuno, i čini se, neizlečivo zaljubim u taj grad. (Uostalom, slika na glavnoj stranici ovog bloga nastala je upravo u Salamanki.)
Ubrzo posle razgledanja trga i okoline, vratli smo se do hotela, ručali u obližnjem restoranu, a onda se odmarali dok nije došlo vreme da se razmišlja o večeri.
I opet smo, uveče, prošli pored Hiralde. Krenuli smo zapravo na večeru, ali Hiralda kao da uvek poziva prolaznike da zastanu i dive joj se.
„Palos“ vrata (Puerta de los Palos)
„Palos“ vrata na istočnoj fasadi Hiralde, izrađena su početkom XVI veka i krasi ih raskošan duborez.
Hiralda i mi...
Večerali smo u jednom veoma prijatnom restoranu, večera je bila ukusna i obilna, pa smo se posle večere vratili do glavne avenije (Avenida de la Constitución) i uživali u noćnom koncertu na otvorenom.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment