Novi dan, novi planovi, nova mesta koja želimo da posetimo.
Danas smo planirali da svratimo prvo u Gerniku, zatim u San Sebastian, a onda da pređemo malo i u Francusku, do Bijarica. Ali, kako se to nama ponekad desi, planovi se menjaju „u hodu“, ili tačnije - u vožnji.
Do Gernike stižemo posle sat vremena vožnje od Gordexole. Gernika je malo, ali vrlo lepo uređeno i simpatično mesto, osnovano još u XIV veku. Na brežuljku u centru grada je takozvani „Skupštinski dom“ (Casa de Juntas de Guernica) i čijem dvorištu postoji hrast. Hrast je tradicionalno mesto ispod koga su se stanovnici okupljali kako bi odlučivali o pitanjima koja su se ticala njihove zajednice. I ne samo to, mnogi zakoni su takođe donošeni ispod hrasta. Ova tradicija „zavetnog hrasta“ tipična je ne samo za baskijce, već i za mnoge druge narode srednjevekovne Evrope.
Prvi hrast je na ovom mestu posađen tokom XV veka, ali su ga posle 450 godina zamenili mlađim drvetom. Treći po redu, posađen je polovinom XIX veka. Prilikom bombardovanja Gernike, tokom španskog građanskog rata, ceo grad je sravnjen sa zemljom - stradalo je sve osim Skupštinskog doma i hrasta.
Tavanica ovog skupštinskog doma, izrađena od stakla (vitraž), ima veoma neobične i zanimljive motive. Hrast je, naravno, na vrhu slike, iznad svega, a prvi ispod njega je starac koji u rukama drži knjigu i terazije, tipične simbole pravde. Ispod njega, prikazani su radnici, seljaci, ribari, svi oni koji žive i rade u bogatoj i zelenoj Baskiji. Vrlo dirljiv i nedvosmislen izraz poštovanja prema građanima Gernike!
Danas smo planirali da svratimo prvo u Gerniku, zatim u San Sebastian, a onda da pređemo malo i u Francusku, do Bijarica. Ali, kako se to nama ponekad desi, planovi se menjaju „u hodu“, ili tačnije - u vožnji.
Do Gernike stižemo posle sat vremena vožnje od Gordexole. Gernika je malo, ali vrlo lepo uređeno i simpatično mesto, osnovano još u XIV veku. Na brežuljku u centru grada je takozvani „Skupštinski dom“ (Casa de Juntas de Guernica) i čijem dvorištu postoji hrast. Hrast je tradicionalno mesto ispod koga su se stanovnici okupljali kako bi odlučivali o pitanjima koja su se ticala njihove zajednice. I ne samo to, mnogi zakoni su takođe donošeni ispod hrasta. Ova tradicija „zavetnog hrasta“ tipična je ne samo za baskijce, već i za mnoge druge narode srednjevekovne Evrope.
Prvi hrast je na ovom mestu posađen tokom XV veka, ali su ga posle 450 godina zamenili mlađim drvetom. Treći po redu, posađen je polovinom XIX veka. Prilikom bombardovanja Gernike, tokom španskog građanskog rata, ceo grad je sravnjen sa zemljom - stradalo je sve osim Skupštinskog doma i hrasta.
Skupštinska tribina (ispred nje je hrast)
Tavanica ovog skupštinskog doma, izrađena od stakla (vitraž), ima veoma neobične i zanimljive motive. Hrast je, naravno, na vrhu slike, iznad svega, a prvi ispod njega je starac koji u rukama drži knjigu i terazije, tipične simbole pravde. Ispod njega, prikazani su radnici, seljaci, ribari, svi oni koji žive i rade u bogatoj i zelenoj Baskiji. Vrlo dirljiv i nedvosmislen izraz poštovanja prema građanima Gernike!
Tavanica glavne dvorane u Casa de Juntas de Guernica
Gernika je prepuna simbolike, njoj je Pablo Pikaso 1937. godine posvetio svoju čuvenu (istoimenu) sliku. Grad i slika, neodvojivi jedan od drugog, postali su u XX veku univerzalni antiratni simbol.
Prolazimo pored crkve svete Marije, stare nekoliko vekova. Zvona ove crkve su svojom zvonjavom prva upozorila stanovnike Gernike na dolazak fašističkih (nemačkih, italijanskih i Frankovih) bombardera tog strašnog aprilskog dana 1937. godine. I na par stotina metara od crkve, nailazimo na zid, sa mozaikom na kome je reprodukovana Pikasova slika. Ne znam da li da plačem ili da samo ćutke gledam...
Lagano nastavljamo šetnju dalje, glavnom gradskom ulicom. Stižemo do trga Foru Plaza, na kome se nalaze Muzej mira (Museo de la Paz de Guernica) i Gradska skupština. Na središtu trga je statua koja predstavlja osnivača grada, grofa Telja od Kastilje (Tello Alfonso) podignuta povodom 600 godina od osnivanja grada, sa prigodnom posvetom na postamentu: „AL CONDE DON TELLO, SEÑOR DE VIZCAYA, FUNDADOR DE GERNICA MCCCLXVI-MCMLXVI“.
Trg Foru Plaza
Približavamo se kraju glavne ulice i skoro da smo napravili krug po gradiću. Izlazimo na parkić na uglu dve ulice i oduševljava nas veliki sat napravljen od cveća. Šteta što ovako nešto ne može da se vidi nigde u Srbiji. Ovde su ljudi očigledno navikli da čuvaju i neguju sve ono što ih okružuje. Zašto je kod nas drugačije, ne znam...
Ne vidi se, ali tačno je 13h
Završili smo obilazak Gernike i krećemo dalje. Sledeće mesto koje planiramo da posetimo je San Sebastian, na obali Atlantika. Od Gernike do San Sebastiana predstoji nam nešto više od sat vremena vožnje, tj. skoro 100 km. Takav je bilo plan... ali, ne ide uvek baš sve po planu!
Krećemo iz Gernike, uključujem GPS i za sledeću destinaciju zadajem San Sebastian. Od Gernike do izlaza na autoput treba da pređemo deonicu od oko 15 km, za otprilike 15 minuta jer je pred nama lokalni put sa oznakom BI-635. Već smo shvatili da što je više slova i brojeva u oznaci puta, to je put nižeg ranga.
Međutim, da li je GPS ostao podešen na onu čuvenu opciju „idi najkraćim putem“ ili smo mi promašili neko skretanje jer se na snalazimo baš najbolje sa baskijskim natpisima, u svakom slučaju, umesto na jug, ka auto putu, mi smo krenuli na istok, kroz samo srce ruralne Baskije, putem koji je označen ne sa tri već četiri cifre (BI-3242).
Shvatili smo da nešto nije u redu kada smo posle 20-ak minuta prešli tek nešto više od 10 km i, umesto na auto putu, završili u selu koje se zove Nabarniz.
Divno, uređeno seoce, ima svoju crkvu, tu je i taverna, ali u selu nema više od 50-ak kuća i na ulici ne vidimo nikoga.
Stajemo na izlazu iz sela, pored puta, da pokušamo da se nekako orijentišemo i da vidimo kako da se što pre dočepamo puta ka San Sebastianu. Posle malo većanja, gledanja u auto kartu, položaj sunca, dužinu senke i analiziranja izviđačkih orijentira, seli smo u auto i hrabro nastavili dalje. Nakon sat vremena vožnje, prešli smo oko 30 km i konačno izašli na auto put. I kada smo na kraju stigli do San Sebastiana, shvatili smo da smo od Gernike do tamo putovali više od 2 sata (umesto planiranih sat vremena). Tako je, nažalost, propala zamisao da posetimo Bijaric.
U San Sebastianu smo prošetali do čuvene peščane plaže, okvasili noge u Atlantiku, ali ovo nije bilo mesto u kome smo imali želju da se zadržavamo. Prevelika gužva, naročito u delu u blizini plaže, a to nije ono što nas privlači.
Bilo nam je dosta uzbuđenja za jedan dan, pa smo rešili da se vratimo u Bilbao. Išli smo auto putem, bez ikakvih skretanja i prečica. I, najzad stižemo u predivni Bilbao. Parkirali smo negde u blizini trga Euskadi Plaza, na kome se nalazi ova neobična i lepa zgrada.
Zgrada Artklass, Euskadi Plaza
Posle par stotina metara šetnje, stižemo opet do muzeja Gugenhajm. Sa zadnje strane muzeja, na obali reke, prizor je čaroban. Svetlost koja se odbija od titanijumske fasade i preliva do zlatnih tonova, susedna obala koja se kao u ogledalu vidi na neobičnim kuglama... igra oblika i svetlosti, prizori koji se menjaju kako promenite tačku posmatranja.
Iza muzeja se vidi most La Salve, kojim vozila prelaze preko reke Nervión, a u podnožju mosta je neobična skulptura ogromnog pauka, koja je kao i pas od cveća (Puppy), sastavni deo muzejske celine.
Most La Salve
Pauk je visok oko 9 metara, izrađen od bronze, mermera i čelika i izgleda da ga se, uprkos veličini, niko ne plaši.
Nastavljamo šetnju dalje, do još jednog graditeljskog i umetničkog dela, pešačkog mosta koji se na baskijskom zove Zubizuri (što znači „beli most“). Ovaj most je projektovao čuveni arhitekta Santiago Calatrava, a zdanja koja nose njegov potpis imaćemo prilike da vidimo na još mnogo mesta u Španiji.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Već je prošlo 8 sati, vreme je da pronađemo mesto za večeru i sredimo utiske od današnjeg dana.
No comments:
Post a Comment