Put u dužini od oko 120 km, od momenta kada smo ušli u Portugaliju, do dolaska u Porto, prešli smo za otprilike 4 sata. Da smo koristili auto puteve, bilo bi nam dovoljno nešto više od sat vremena. Za ovo je zaslužan sistem elektronske naplate putarine, koji će nam prilično zagorčati kretanje po Portugaliji i u nedelju, prilikom povratka u Španiju.
No, šta je - tu je, važno je da smo stigli u Porto. Imali smo rezervisan hotel u predgrađu, stotinak metara udaljen od početne stanice žute linije metroa, kojom smo za 20 minuta mogli da stignemo do centra grada. Na recepciji hotela su nam objasnili da je najbolje da izađemo na stanici São Bento. Odatle se peške brzo stiže do severne obale reke Duro na kojoj ima mnoštvo restorana, a dobra i ukusna večera je bila upravo ono što nam je bilo potrebno posle dugog i napornog dana.
Lako smo se snašli kroz ulice koje vode do obale i trga Praça da Ribeira - trebalo je samo da idemo nizbrdo, a odatle smo mogli da biramo da li ćemo da produžimo levo, ka podnožju mosta Ponte Luís I, ili na suprotnu stranu.
Petak je veče, restorani su puni i jedva smo uspeli da nađemo jedan sto za nas dvoje. Nismo imali inspiraciju za naručivanje nečeg „egzotičnog“, pa smo naručili jelo sa roštilja i bili vrlo zadovoljni izborom.
Posle večere, čekao nas je povratak uzbrdo do stanice metroa São Bento, pa smo lagano šetali i razgledali zgrade u ulicama kroz koje smo prolazili. Na mnogima od njih videli smo istaknuto obaveštenje da su na prodaju („Vende-se“) i bilo je očigledno da u njima odavno niko ne živi. Neverovatan prizor - cele višespratne stambene zgrade - potpuno puste! Da li je u pitanju samo ekonomska kriza koja se često pominje kada se govori o Portugaliji ili i nešto drugo, tek - na prvi pogled, Porto nam je delovao kao osiromašen i prilično opustošen rođak Lisabona u kome smo bili pre 3 meseca. Nadali smo se da će sutradašnji obilazak po danu i kada budemo odmorni baciti neko novo svetlo na Porto.
Osvanula je subota, 18. avgust i mi smo puni elana krenuli u razgledanje grada. Dan je bio divan, sunčan, sa temperaturom od oko 25 stepeni, što je bilo idealno za ono što smo mi imali u planu. Rešili smo da za razgledanje grada koristimo turistrički autobus, koji nam na najjednostavniji način omogućava da steknemo makar neku sliku o novom gradu kada nemamo mnogo vremena i kada ne znamo šta bi sve bilo poželjno da vidimo.
Kada sam kasnije gledala slike od ovog dana, videla sam da smo pored nekih znamenitosti prošli više puta - što turističkim autobusom, što peške. U svakom slučaju, uspeli smo da vidimo dobar deo grada na severnoj obali reke Duro, da stignemo do plaže na Atlantiku, pređemo na južnu obalu reke pa se ponovo vratimo na severnu (i tako nekoliko puta).
Zato, najbolje da krenem redom.
Metroom smo se odvezli do stanice Avenida dos Aliados na kojoj je jedna od stanica crvene linije turističkog autobusa i odakle smo počeli naše panoramsko razgledanje grada. Prošli smo pored prelepe crkve Igreja da Nossa Senhora das Carmelitas Igreja do Carmo (skraćeno Igreja do Carmo). Odatle, posle pola sata vožnje, stižemo do obale Atlantika, do trga Praça Gonçalves Zarco na kome se nalazi spomenik Zarcu, jednom od velikih portugalskih pomoraca i istraživača iz XV veka.
Matosinhos
U daljini se vidi četvrt Matosinhos u priobalnom delu Porta, gde je velika peščana plaža, veoma popularna među surferima.
Nakon kratkog zaustavljanja na ovom trgu, nastavljamo vožnju i u blizini zamka Castelo de São João Batista odvajamo se od obale Atlantika i nastavljamo vožnju uz obalu reke. Prelazimo preko mosta Ponte Luís I, na južnu obalu, i odlučujemo da izađemo iz autobusa i prošetamo delom grada koji se zove Vila Nova de Gaia. Uz samu obalu, postoji muzej Museu da Casa Sandeman i dosta pratećih sadržaja (prodavnica vina, suvenira i sl.), sve posvećeno čuvenoj vinariji Sandeman. Mi smo seli da malo predahnemo, osvežimo se i onda se vratili na turistički autobus.
Razgledanje se nastavlja, nižu se lepe zgrade, trgovi, ulice...
Viaduto do Cais das Pedras
Ulicom Rua da Restauração
Nakon ove ture panoramskog razgledanja, odlučujemo da izađemo iz autobusa. Iako temperatura nije visoka, neprekidno sedimo na suncu, na gornjoj platformi turističkog autobusa, pa bi nam prijalo da se malo sklonimo u hladovinu.
Izlazimo na trgu Praça da Liberdade na kome je spomenik kralju Dom Pedru IV, koga su zvali i Oslobodilac, zbog njegovih zasluga tokom portugalskog građanskog rata (pominjala sam u tekstu o Belemu, od 12. maja 2012.).
Pre dolaska u Porto, u nekom od turističkih vodiča pročitali smo da je knjižara Lello (Livraria Lello & Irmão) jedno od mesta koje treba posetiti. Ovo je jedna od najstarijih knjižara u Portugaliji (osnovana u drugoj polovini XIX veka), a 2011. godine Lonely Planet ju je proglasio za treću najbolju knjižaru na svetu.
Osim velikog izbora štampanih izdanja, ova knjižara je čuvena i po svom izgledu. Nažalost, fotografisanje enterijera nije dozvoljeno, pa sam ja krišom uspela da snimim samo njeno predivno crveno stepenište.
Stepenište knjižare Lello
U blizini knjižare smo napravili kratku pauzu u jednom kafiću, a onda nastavili šetnju i stigli pravo do predivne crkve Igreja do Carmo.
Ova crkva izgrađena je polovinom XVIII veka, za potrebe karmelitskog katoličkog reda (Ordem Terceira do Carmo). U crkvu nismo ulazili, ali njena spoljašnjost nas je svojom lepotom potpuno ostavila bez daha. Detalji na prednjoj fasadi su veoma lepi, majstorski izvedeni, ali liče na fasade crkava iz sličnog perioda koje smo već ranije imali prilike da vidimo. Ono što je jedinstveno na ovoj crkvi je njena bočna fasada, koja je u potpunosti prekrivena čuvenim portugalskim azulejos pločicama. Na celom zidu su scene koje prikazuju osnivanje karmelitskog reda i prizori planine Karmel koja se pominje kao sveto mesto još u XV veku pre nove ere.
Spuštamo se polako kroz park Jardim de João Chagas, prolazimo još jednom pored tornja i crkve Clérigos i zaključujemo da je došlo vreme da se ponovo vratimo u turistički autobus. Posle kraćeg čekanja, autobus stiže i mi nastavljamo razgledanje grada.
Prolazimo pored zoš jedne lepe crkve (Igreja de Santo Ildefonso), čiju fasadu takođe krase azulejos pločice. Ova crkva je podignuta početkom XVIII veka i posvećena je biskupu Ildefonsu iz Toleda, velikom učenjaku i teologu koji je živeo u VII veku.
Autobus nas opet vozi pored nekih mesta koja smo već videli, ali ne smeta - uživamo što u panorami, što u činjenici da možemo da se odmaramo od pešačenja brdovitim Portom.
Spuštamo se na severnu obalu, prolazimo pored kvartova koji su, kako se nama čini, najtipičniji za ovaj grad.
Kvart uz obalu reke
Jedna od zgrada koja se ipak razlikuje od onoga što smo najčešće viđali u priobalju je ova tamno crvena kuća. U pitanju je zgrada Zadruge visokog umetničkog obrazovanja (Cooperativa de Ensino Superior Artístico do Porto - CESAP).
CESAP
Prolazimo još jednom pored spomenika Henriku Moreplovcu, koji se nalazi na trgu ispred Palácio da Bolsa.
Spomenik Henriku Moreplovcu
Ponovo se vraćamo na južnu obalu i zaključujemo da je došlo vreme da završimo obilazak grada turističkim autobusom. U blizini je početna stanica jedne druge „atrakcije“ koju želimo da doživimo.
Pogled sa južne strane
Ukrcavamo se u žičaru (atrakciju koju smo ostavili za kraj) i zaključujemo da je šteta što vožnja traje jedva desetak minuta.
Pogled iz kabine žičare
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Premoreni od celodnevnog razgledanja, vratili smo se u hotel i počeli pripreme za sutrašnji put. Nažalost, neće sve ići po planu, nećemo moći da se spustimo do krajnjeg juga Portugalije, ali o tome ćemo sutra...
No comments:
Post a Comment