2012 - 15. avgust, Pamplona, Vitoria-Gasteiz

Nakon jučerašnjeg izleta, bez obzira na male probleme s kojima smo se suočili kada je u pitanju snalaženje po Baskiji, rešili smo da još malo uživamo u njenoj lepoti i zelenilu. Prvo današnje odredište je Vitoria-Gasteiz, glavni grad provincije Álava. Ova provincija je jedina baskijska provincija koja ne izlazi na more.

Malo nas je iznenadilo oblačno i dosta svežije vreme nego prethodnog dana, ali je za šetnju bilo savršeno.
Kada smo stigli u Vitoriu, parkirali smo u jednom od podzemnih parkinga i izašli pravo u vrt sa zadnje strane Katedrale bezgrešne Marije. Već nakon nekoliko koraka naišli smo na ovog čudnog stvora! Krokodila - sa ljudskim rukama?! Ova figura deluje kao da je u prirodnoj veličini i nalazi se na stazi koja vodi do katedrale.

Kroka i ja iza katedrale bezgrešne Marije

Zanimljiv je podatak da je ova katedrala poslednja koja je izgrađena u Španiji - završena je tek 1969. godine. Ono što je čini naročito interesantnom su njene skulpture na kojima su prikazani sumorni aspekti zemaljskog života, života posle smrti, pomešani sa vulgarnim scenama, u kojima se pojavljuju bića iz mašte (čudovišta, gargojle...), često u veoma nasilnim situacijama. Na licima ljudskih figura jasno su iskazane velike patnje, a prizori koji ih povezuju pričaju priče koje možda razumeju samo dobri poznavaoci crkvenih knjiga.

Detalj sa fasade katedrale

Posle nekoliko minuta šetnje od katedrale, stižemo do trga Virgen Blanca koji se naziva još i „Stari trg“, možda zato što je to jedan od najstarijih trgova u gradu. U središtu trga je spomenik pobede (Batalla de Vitoria) podignut u čast pobede Španije tokom napoleonskih ratova.
Meni je od svih ovih znamenitosti najlepša bila ova, napravljena od žice i zelenila, kojom je ispisano ime grada.

Sa ovog trga polazi turistički vozić i mi smo jedva dočekali da sednemo u njega i razgledamo stari deo grada na lakši način - uz snimljena audio objašnjenja koja se emituju u voziću, dok mi sedimo, razgledamo i fotografišemo.

Društvo iz ulice, slikano iz vozića

Vožnja gradom

Nakon vožnje, bacamo još jedan pogled na trg, fotografišemo i vraćamo se u auto. Zadovoljni smo što smo makar na kratko imali prilike da posetimo Vitoriu, grad sa bogatom istorijom, osnovan pre skoro hiljadu godina.

Plaza de la Virgen Blanca

Nastavljamo put i uskoro napuštamo Baskiju i ulazimo u autonomnu oblast Navarra. Njen glavni grad je Pamplona, čuven po trkama bikova koje se održavaju svake godine u julu, tokom praznika San Fermín.

Spomenik Encierro

Pamplona je osnovana još u doba starog Rima, u prvom veku, Rimljani su je zvali Pompaelo, a Španci joj dali današnji naziv. Mi smo u Pamplonu stigli u vreme popodnevnog odmora, tj. u pauzi između prepodnevne i popodnevne „smene“. Delovalo je kao da ceo grad spava. Najživlje je bilo društvo na spomeniku Encierro.

Plaza Príncipe de Viana

Šetnja potpuno pustom glavnom gradskom ulicom, pokraj trga Príncipe de Viana, uverila nas je da smo u Pamplonu došli u vreme kada ona spava. Dobro, da ne bismo uznemiravali domaćine, rešili smo da krenemo natrag ka Gordexoli. Vozili smo se polako, slušali muziku i uživali u predelima kroz koje smo prolazili.

Kroz Navarru

Sivi oblaci su se razišli i pred nama su bljesnula zlatnožuta polja Navarre. Morali smo da zastanemo pored puta i pokušamo da zapamtimo ovaj trenutak, ovu lepotu. Dobro, i da fotografišemo...

Bilo je već skoro 9 sati uveče kada smo se vratili u Gordexolu. I ovde kasno pada mrak, pa smo stigli da uhvatimo poslednje obrise osunčanih brda u daljini. Sedeli smo u senovitom dvorištu nekadašnjeg samostana svete Izabele, pomalo tužni što sutra napuštamo Baskiju. Ali neke druge lepote čekaju na nas - pred nama je put od oko 600km, čak do Galicije koja je na krajnjem severozapadu Španije. 

Gordexola, hotel Ibaia

Copyright © Sofijana Stamenkovic