Friday, August 17, 2012

2012 - 17. avgust, A Coruña i Santiago de Compostela

U kasno popodne 16. avgusta stigli smo u Korunju. Malo smo se namučili sa pronalaženjem hotela, zapravo - hotel smo lako našli, jer se nalazi na obodu grada, ali pronalaženje pravog puta koji vodi do parkinga bilo je nalik traženju izlaza iz lavirinta. Ipak, posle nekoliko neuspelih pokušaja uspeli smo da parkiramo auto u velikoj hotelskoj podzemnoj garaži. 

Malo smo se odmorili i odlučili da odemo do centra grada - da prošetamo i večeramo. Naravno, išli smo taksijem, da ne bismo ponavljali avanturu sa ulaskom u parking.

U Korunju smo došli prilično nepripremljeni, pa smo zamolili taksistu da nas doveze do centra grada, negde gde ima najviše restorana, a mi smo odatle krenuli peške. Prošli smo trgom Maria Pita, koji je glavni gradski trg, posvećen čuvenoj lokalnoj heroini iz XVI veka koja se proslavila tokom odbrane grada od napada engleske armade.
U blizini trga pronašli smo restoran u kome smo večerali i potom se vratili u hotel.

Ujutro, 17. avgusta, naspavani i odmorni, odlučili smo da ne odemo iz Korunje pre nego što obiđemo makar neku od njenih znamenitosti. Konačno, Korunja je poslednja tačka na ovoj deonici puta koja se nalazi na obali Atlantika. Znamenitost plus obala Atlantika - idemo pravo na poluostrvo unutar grada na kome je svetionik, podignut još u vreme starog Rima. Ovaj svetionik, koga zovu Torre de Hércules još jedan je od spomenika u Španiji koga je UNESCO uvrstio na listu svetske baštine. Park oko svetionika je veoma lepo uređen, sa brojnim neobičnim skulpturama.


Charon

U grčkoj mitologiji, Haron (Charon) je bio lađar koji je prevozio mrtve duše preko reke Stiks u Had i opisivan je kao snažan starac, sede i raščupane kose, odeven u prljave rite. Na ovoj skulpturi Haron je prikazan na neki sasvim drugačiji način, ali to je već pitanje umetničke slobode.



Breogán je bio mitski keltski kralj Galicije, koji se u legendama pominjao kao praotac naroda Galicije. Legenda kaže i da je svetionik (Torre de Hércules), zapravo njegov toranj - Torre de Breogán. 



Čini mi se da nigde pre nisam videla ovako plavo nebo i ovako zagasito plavo more, prizor u kome se tek ponegde pojave obrisi kopna. Gde god da se okrenem, na koju god stranu da pogledam, stapaju se tonovi plave i zelene. Korunja je, sasvim slučajno, postala jedno od mesta u koje bismo voleli da se vratimo... i ostanemo... dugo, dugo...


Plaža u uvali ispod svetionika


Kameni mozaik ruže vetrova

U podnožju svetionika je veliki kompas (ruža vetrova) na kome su prikazani različiti keltski narodi.


Paseo Maritimo

Vraćamo se u ulicu Paseo Maritimo gde smo ostavili auto, odakle planiramo da odemo do obližnjeg vidikovca. Sasvim obična ulica, u sasvim običnom delu grada, ali evo još jednog primera kako i ulični stubovi za rasvetu mogu da izgledaju kao umetnička dela. Bilo je dovoljno stilizovati njihov izgled i obojiti ih u jarko narandžastu boju, pa da cela ulica izgleda vedro i neobično.


El Mirador de San Pedro

Od podnožja do vidikovca stiže se ovim neobičnim panoramskim liftom. Sa vidikovca se pred očima se otvara fantastičan prizor u kome dominira mešavina plavih i zelenih tonova, a pogled puca u beskraj.





Korunja u reči i slici

Teška srca opraštamo se od Korunje, provozali smo jedan oproštajni krug oko grada ulicom koja vodi uz obalu, ali nemamo više vremena, pred nama je put od 300 km do Porta u Portugaliji. Pre nego što napustimo Španiju, svratićemo u glavni grad Galicije, Santiago de Compostela (skraćeno ga zovu Santijago) koji je od Korunje udaljen skoro 80 km.

UNESCO je 1985. godine uvrstio stari deo grada na listu svetske baštine, a 2000. godine Santijago je bio Svetska prestonica kulture.
U verskom smislu, Santijago je jedno od tri najvažnija odredišta katoličkog hrišćanskog hodočašća (pored Rima i Jerusalima), poslednja tačka tzv. „Santijagovom putu“ (Camino de Santiago) u kojoj se spajaju svi putevi kojima dolaze vernici iz cele Evrope.
Nas, kao i obično, nije preterano zanimao verski aspekt ovog mesta, već nešto sasvim drugo.

Consello da Cultura Galega 

Stižemo do trga Praza do Obradoiro, na kome je s jedne strane zgrada Saveta za kulturu Galicije (Consello da Cultura Galega), a naspram nje je čuvena katedrala u Santijagu, mesto našeg hodočašća na putu istorije i umetnosti Španije.
Izgradnja katedrale je započela u XI veku, ali je nekoliko puta prekidana, sve do kraja tridesetih godina XII veka. Između XVI i XVIII veka, katedrala je dodatno proširivana i obnavljana, da bi dobila svoj konačni (današnji) izgled. Fasade ove katedrale, severna, južna, istočna i zapadna su svaka za sebe umetničke celine. Ona koja najviše fascinira svojom raskoši je zapadna fasada koja gleda na trg Obradoiro. 
U mnogim dokumentarnim programima koji govore o umetnosti Španije, ovoj katedrali posvećena je posebna pažnja. Po našem laičkom mišljenju, ova građevina po svojoj raskoši i lepoti zaista spada među dragulje ne samo španske već i svetske umetnosti.   



Unutrašnjost katedrale


Ispovesti - na španskom i engleskom



Copyright © Sofijana Stamenkovic

Napuštamo Santijago i krećemo ka Portu, uvereni da ćemo tamo stići relativno brzo, jer nam je ostalo da pređemo još oko 220 km, odnosno nekih dva i po do 3 sata vožnje. 
Ali, sve se ovo promenilo kada smo ušli u Portugaliju i saznali da postoje deonice auto puta (kojima mi treba da prođemo) na kojima putarina ne može da se plati na uobičajen način, već se koristi sistem elektronske naplate tako što se očitavaju podaci iz specijalnog uređaja koji treba da postoji u vozilu. Mi, naravno, nismo imali takav uređaj i zato smo umesto auto putevima morali da idemo zaobilaznim lokalnim putevima. 
A to je potrajalo...


No comments:

Post a Comment