Poseban dan i posebno mesto na trasi ovog putovanja po Iberiji. Idemo u Kordobu! Od Sevilje do Kordobe deli nas 140 km, tj. oko 2 sata puta.
Godinama sam maštala o tome da jednog dana kročim u čuvenu Meskitu, da prošetam njenom velikom dvoranom, da osetim čaroliju i utonem u lepotu i savršenstvo ovog umetničkog i graditeljskog dragulja.
Želja će mi se ispuniti, ali kao i pre skoro 10 godina u Egiptu, bez muke - želje se ne ispunjavaju. Kao nekad u Egiptu, dok sam ulazila u jednu od piramida na platou Gize, tako sam se i ovde, u Kordobi, borila sa emocijama ali i sa vrelinom. Bilo je tek oko 11 sati, ali temperatura je već stigla na oko +40 stepeni u hladu.Ostavili smo auto na obližnjem parkingu i nastavili peške uličicama koje vode do Meskite. Ulice su skoro sasvim puste, utorak je - radni dan, ali deluje da je sve zatvoreno. Calle de San Basilio (ulica svetog Vasilija) u Kordobi
U staro gradsko jezgro ušli smo ulicom Calle Puerta Sevilla (neobične li slučajnosti), odakle smo se provlačili kroz uličice kojima smo stigli do Ergele Kordoba (Córdoba Ecuestre), koja takođe predstavlja veliku turističku atrakciju. Ušetali smo par koraka u unutrašnje dvorište i zaključili da ćemo ergelu posetiti možda nekom drugom prilikom. Prolazimo, potom, pored zamka Alcázar de los Reyes Cristianos, ali i njega ostavljamo za kasnije.Ulaz na bedemu starog grada udaljen je od kapije dvorišta Meskite skoro kilometar. Valjda zbog vrućine, šetnja nam se odužila i čini nam se kao da nikad nećemo stići.
Konačno, ipak, stižemo do severnog zida na kome je prolaz („Vrata oprosta“) koji se nalazi uz sam toranj katedrale. Vrata oprosta vode pravo u vrt narandži (Patio de los Naranjos).
U vrtu narandži, u pozadini toranj katedrale
Pre nego što zakoračimo u unutrašnjost nekadašnje džamije, a potom katedrale, zastajemo malo u hladovini stabala narandži i pokraj česme. Ovde se često srećemo sa raznim neobičnim, bajkovitim nazivima: npr. česma na kojoj smo se osvežili nosi naziv „Izvor cimeta“. Kasnije smo saznali da je nekad pored ove česme postojalo drvo cimeta, pa otud i njen naziv.
Česma Fuente del Cinamomo (Izvor cimeta)
Prilaz kapeli Villaviciosa
Dvorana stubova
Enterijer (vrata iz X veka)
Dvorana stubova
U dvorani je nekad bilo čak 856 stubova napravljenih od jaspisa, oniksa, mermera i granita. Kombinacijom materijala i oblika, materijalizovana je ideja graditelja da prostor unutar Meskite deluje uzvišeno, beskrajno...
Dvorana stubova
Unutar dvorane stubova, pronašla sam mesto koje je obasjavala svetlost raznih boja. Bajkovit trenutak...
Sala za molitve
U istoriju ovog zdanja, još jednog koje je UNESCO uvrstio na listu svetske kulturne baštine, utkano je barem 1700 godina ljudske istorije.
Temelje prvog hrama su postavili Rimljani, a zatim su u IV veku Vizigoti na tom mestu podigli crkvu. Početkom VIII veka, kada su u Andaluziju (i na veći deo iberijskog poluostrva) stigli Mavari, pokorili su Vizigote, ali su postojeću crkvu podelili na deo koji su i dalje koristili hrišćani i deo za muslimanske vernike. Nakon 70 godina ovakve „raspodele“, kalif Abdurahman I, otkupio je crkvu od Vizigota, zatim ju je srušio i na njenim temeljima napravio veliku džamiju u Kordobi.
U X veku Kordoba je bila najveći i najnapredniji grad u Evropi, a po dostignućima u nauci, kulturi i umetnosti, Kordoba je nadmašila i sve druge tadašnje gradove u svetu.
Hrišćani su u XIII veku osvojili Kordobu i Meskita je pretvorena u katedralu (Catedral de Nuestra Señora de la Asunción). Zapravo, džamija je postepeno poprimala sve više odlika katedrale tokom naredna dva i po veka. Ipak, najveći zahvati na džamiji sprovedeni su za vreme vladavine španskog kralja Karlosa I. Kada je Karlos došao u Kordobu da bi video konačno dovršenu katedralu, jednom rečenicom je opisao svu tragediju nestanka ovog dragulja mavarske umetnosti. Po njegovim rečima, uništeno je nešto što je bilo jedinstveno u svetu da bi se napravilo nešto toliko obično, nešto što postoji u svakom gradu.
Puni utisaka i pomešanih emocija, napuštamo Meskitu i vraćamo se do Zamka hrišćanskih kraljeva (Alcázar de los Reyes Cristianos).
Vrtovi (Jardines del Alcázar)
Kristifor Kolumbo pred hrišćanskim kraljevima Ferdinandom i Izabelom
Pogled na vrtove
Posle razgledanja Meskite, nije nam se ulazilo u unutrašnjost zamka, ali su nas njegovi vrtovi mamili svežinom koja se osećala dok smo prolazili između bazena i fontana oko kojih su bile leje divnog cveća, zimzelenih stabala i palmi.
Pravo mesto za uživanje i kratak odmor, a onda smo morali da krenemo natrag za Sevilju. Vrućina nas je proždirala na svakom koraku.
Na putu od Kordobe ka Sevilji
Copyright © Sofijana Stamenkovic
