Na put smo krenuli pre više od nedelju dana i svaki od tih dana proveli smo u akciji, prešli smo veliku kilometražu i polako je počeo da nas sustiže umor. Zato smo odlučili da danas napravimo malu pauzu.
Naša baza, Koljbato, udaljen je od obale mora manje od 50 km i zato smo zamolili naše domaćine da nam preporuče neko lepo mesto za brčkanje i sunčanje. Predložili su nam Sitges (što se na katalonskom izgovara „Siđes“), pohvalili sve prirodne lepote ovog mesta a onda su nas pomalo stidljivo upozorili na jednu specifičnost Sitgesa.
Naime, u opisu mesta na većini internet stranica, za Sitges piše otprilike sledeće: „U današnje vreme, Sitges je popularna destinacija gej i lezbejske populacije i u svetu važi za jedno od mesta koje je na samom vrhu ‘gej-frendli’ lokacija.“
Zahvalili smo se na ovom „upozorenju“ i pošto smo od domaćina dobili objašnjenje da plaže nisu rezervisane isključivo za gej parove, spakovali smo sve potrepštine za plažu i krenuli put Sitgesa.
Podaci kažu da Sitges ima 17 plaža i mi smo sasvim slučajno izabrali plažu Platja de l'Estanyol, koja je otprilike u centralnom delu obale ovog gradića. U ulici pored same plaže našli smo parking mesto, na plaži nije bila gužva, a što se tiče sastava posetilaca, odmah smo videli da ima puno parova poput nas, čitavih porodica sa decom, a svakako i gej parova. Pokušala sam da napravim procenu koliko ima ovih ili onih, ali sam ubrzo zaključila da je to potpuno besmisleno. Na plaži je bila divna, opuštena, pristojna atmosfera, niko nije skretao pažnju na sebe, ni svojim ponašanjem, ni svojom pojavom, tako da smo se vrlo brzo prepustili uživanju u morskim radostima. Jedina stvar koja nas je mučila bilo je to što nismo mogli zajedno da odemo na kupanje, jer je neko od nas uvek morao da ostane da čuva stvari.
Pesak na plaži je mekan, sitan, prijatan za hodanje, a morska voda topla, čista.... Talasi nas vuku da se prepustimo uživanju koje nas vraća u dane detinjstva i brčkanja, a naročito je divan onaj deo kada krenemo napolje iz vode, pa rešimo da se ipak još malo zadržimo u plićaku ... Jednom rečju – fantastično!
Kad je došlo vreme ručka, na plaži smo kupili sendviče i to je bilo sasvim dovoljno.
Uživali smo na plaži sve do kasnog popodneva, ali pošto su nam domaćini rekli da Sitges važi za mondensko i veoma skupo letovalište, nismo ni razmišljali da tu tražimo mesto za večeru. Zaključili smo da imamo sasvim dovoljno vremena da trknemo do Barselone i tamo večeramo.
Hrabro smo ušli kolima u Barselonu, putem koji vodi ka spomeniku Kolumbu, jer smo taj grada dobro upoznali kada smo bili 2012. godine. Čim se prođe spomenik, postoji podzemna garaža u koju smo se spustili i ostavili kola, a zatim odatle peške krenuli ka malom uličnom bazaru u staroj luci (Port Vell). Odatle smo nastavili ka ulici Passeig de Joan de Borbó u kojoj se nalaze brojni restorani gde smo planirali da večeramo.
Izabrali smo restoran „Siempreviva“ u kome smo već jednom prilikom ranije jeli i tada smo bili vrlo zadovoljni. Osim prethodnog dobrog iskustva, privukla nas je i cena na tabli na ulazu u restoran, ona čuvena cena za tzv. dnevni meni (menú del día). Hrana je bila očekivanog kvaliteta, ali nas je račun na kraju večere pomalo naljutio jer je osoblje restorana u nekom momentu, tokom naše večere, odlučilo da poveća cenu dnevnog menija. Nismo bili raspoloženi za raspravu zbog nekoliko evra, ali smo odlučili da više ne svraćamo u restoran „Siempreviva“!
Kada je počeo je da pada mrak, bilo je vreme da krenemo ka Koljbatu. Iako smo hrabro ušli u Barselonu, mislim da smo se još hrabrije i samouvrenije izvukli kolima iz grada.
Naša baza, Koljbato, udaljen je od obale mora manje od 50 km i zato smo zamolili naše domaćine da nam preporuče neko lepo mesto za brčkanje i sunčanje. Predložili su nam Sitges (što se na katalonskom izgovara „Siđes“), pohvalili sve prirodne lepote ovog mesta a onda su nas pomalo stidljivo upozorili na jednu specifičnost Sitgesa.
Naime, u opisu mesta na većini internet stranica, za Sitges piše otprilike sledeće: „U današnje vreme, Sitges je popularna destinacija gej i lezbejske populacije i u svetu važi za jedno od mesta koje je na samom vrhu ‘gej-frendli’ lokacija.“
Zahvalili smo se na ovom „upozorenju“ i pošto smo od domaćina dobili objašnjenje da plaže nisu rezervisane isključivo za gej parove, spakovali smo sve potrepštine za plažu i krenuli put Sitgesa.
Plaža Platja de l'Estanyol
Podaci kažu da Sitges ima 17 plaža i mi smo sasvim slučajno izabrali plažu Platja de l'Estanyol, koja je otprilike u centralnom delu obale ovog gradića. U ulici pored same plaže našli smo parking mesto, na plaži nije bila gužva, a što se tiče sastava posetilaca, odmah smo videli da ima puno parova poput nas, čitavih porodica sa decom, a svakako i gej parova. Pokušala sam da napravim procenu koliko ima ovih ili onih, ali sam ubrzo zaključila da je to potpuno besmisleno. Na plaži je bila divna, opuštena, pristojna atmosfera, niko nije skretao pažnju na sebe, ni svojim ponašanjem, ni svojom pojavom, tako da smo se vrlo brzo prepustili uživanju u morskim radostima. Jedina stvar koja nas je mučila bilo je to što nismo mogli zajedno da odemo na kupanje, jer je neko od nas uvek morao da ostane da čuva stvari.
Pesak na plaži je mekan, sitan, prijatan za hodanje, a morska voda topla, čista.... Talasi nas vuku da se prepustimo uživanju koje nas vraća u dane detinjstva i brčkanja, a naročito je divan onaj deo kada krenemo napolje iz vode, pa rešimo da se ipak još malo zadržimo u plićaku ... Jednom rečju – fantastično!
Kad je došlo vreme ručka, na plaži smo kupili sendviče i to je bilo sasvim dovoljno.
Uživali smo na plaži sve do kasnog popodneva, ali pošto su nam domaćini rekli da Sitges važi za mondensko i veoma skupo letovalište, nismo ni razmišljali da tu tražimo mesto za večeru. Zaključili smo da imamo sasvim dovoljno vremena da trknemo do Barselone i tamo večeramo.
Ulica Passeig Maritim, Sitges
Barselona, Passeig de Colom
Stara luka (Port Vell)
Izabrali smo restoran „Siempreviva“ u kome smo već jednom prilikom ranije jeli i tada smo bili vrlo zadovoljni. Osim prethodnog dobrog iskustva, privukla nas je i cena na tabli na ulazu u restoran, ona čuvena cena za tzv. dnevni meni (menú del día). Hrana je bila očekivanog kvaliteta, ali nas je račun na kraju večere pomalo naljutio jer je osoblje restorana u nekom momentu, tokom naše večere, odlučilo da poveća cenu dnevnog menija. Nismo bili raspoloženi za raspravu zbog nekoliko evra, ali smo odlučili da više ne svraćamo u restoran „Siempreviva“!
Prijala nam je ova mala promena ritma i dan proveden u lenstvovanju. Za sutrašnji dan opet imamo velike planove!
No comments:
Post a Comment