2016, 23. avgust, Barselona

Na današnji dan, davne 1983. godine sam se zaposlila i od tada neprekidno radim. Nekada sam ovaj dan provodila radno, sveža posle letnjeg odmora, ali poslednjih desetak godina, najveće zadovoljstvo mi pričinjava da se na ovaj dan zateknem na godišnjem odmoru, na nekom lepom mestu. Danas sam na poklon za ovaj moj mali jubilej dobila dan u Barseloni.

Pre nego što smo krenuli put Barselone, naš domaćin, Karles, preporučio nam je da parkiramo na samom ulazu u grad, pored Politehničkog fakulteta na kome on predaje kao profesor. Pošto je raspust, pretpostavio je da ćemo tu lako naći mesto i što je najvažnije – parkiranje u tom delu grada je besplatno. Uz malo muke, uspeli smo da pronađemo jedno slobodno mesto, a onda smo se prošetali do obližnje stanice metroa i odatle zaputili do centra grada i našeg prvog današnjeg odredišta.

Tokom prethodne dve posete Barseloni (2011. i 2012. godine) propustili smo da posetimo pravi biser ovog grada. Zato je ove godine prvo svraćanje u Barselonu bilo je posvećeno Palati katalonske muzike (Palau de la Música Catalana).

Plaça del Palau i Palata katalonske muzike 

(Palau de la Música Catalana)

Biletarnica

Kada smo došli do biletarnice da kupimo karte, videli smo da su na svakih sat vremena organizovane grupne posete sa vodičem, a naredna tura je uskoro započinjala.
Na samom početku obilaska prikazan nam je kratak dokumentarni film o Barseloni, Palati i vremenu u kome je ova palata nastala, a nakon toga smo krenuli u razgledanje.
Palata je izgrađena početkom XX veka za potrebe pevačkog društva Katalonski Orfej (Orfeó Català), predvodnika katalonskog kulturnog pokreta koji je postao poznat kao katalonski Preporod (Renaixença). Zgradu je projektovao arhitekta Ljuis Domenek i Muntaner (Lluís Domènech i Montaner), a izgradnju su finansirali članovi društva Katalonski Orfej koji su ujedno bili i njeni vlasnici, a u pomoć su im pritekli i bogati sugrađani.
Bogati građani Barselone, koji su pokazivali sve više razumevanja za Preporod u vreme kada je Palata građena, tražili su od arhitekte da za izgradnju koristi materijale i tehnike koje simbolizuju Kataloniju i katalonski duh. Arhitekta je angažovao brojne lokalne zanatlije i dao im je veliku umetničku i kreativnu slobodu. Za uzvrat, zanatlije su napravile prava remek dela ornamentike, skulptura i dekorativnih elemenata ove veličanstvene palate. Krajem XX veka, 1997. godine, Palata je upisana u UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine!

Koncertna dvorana

Sala Lluís Millet

Balkon

Pogled sa sprata

Figure djevojaka oko pozornice - Muze iz grčke mitologije

Koncertna dvorana ima oko 2200 sedišta i jedina je dvorana u Evropi koju tokom dana osvetljava isključivo prirodna svetlost. Sa zadnje strane sedišta nalaze se pločice sa ugraviranim imenima osoba koje su svojim dobročinstvima pomogle izgradnju ovog hrama umetnosti.

Kustoskinja koja nas je vodila kroz Palatu ispričala nam je mnoštvo zanimljivih detalja i podataka u vezi sa ovim zdanjem, a tokom nekoliko minuta mogli smo da čujemo i orgulje koje su postavljene u dnu podijuma i koje zvuče zaista veličanstveno.

Klikni na link i otvoriće se: Video & audio zapis iz Palate

Čarobni vitraž na tavanici 

Ulaz u Palatu iz ulice Carrer de Sant Pere Més Alt

Petit Palau, savremeni auditorijum otvoren 2004. godine

Po završetku obilaska, prošetali smo oko zgrade Palate koja je podjednako lepa i spolja i iznutra.

Naše sledeće odredište je Katedrala Barselone koja se nalazi na samo desetak minuta hoda od Palate. U katedralu nismo ulazili jer smo uveli princip ulaska samo u one hramove za koje se ne plaća ulaznica, što ovde nije bio slučaj. Od ovog pravila odstupamo samo ako unutra postoji nešto što vredi videti (i platiti da bi se to nešto videlo).

Na trgu Placita de la Seu ispred katedrale je veselo i razdragano, a u centru pažnje su zabavljači koji od sapunice i uz pomoć dva tanka štapa prave fantastične oblike koji se u svim duginim bojama presijavaju na suncu i lelujaju na vetru.

Ubrzo smo krenuli dalje, ulilicama koje su u samom srcu čuvene gotske četvrti Barselone.

Trg Placita de la Seu

Catedral de Barcelona

(Catedral de la Santa Creu i Santa Eulàlia)

Prošetali smo oko katedrale, naišli na zanimljiv prostor istorijskog arhiva Barselone, prošli pored zgrade Arhitektonskog fakulteta Pikaso, ali smo uspeli da promašimo ulicu u kojoj je čuveni „Biskupov most“! U Biskupovoj ulici (Carrer del Bisbe) nalazi se predivan neogotički mostić koji ovdašnji stanovnici zovu „Biskupov most“ (Pont del Bisbe). Mostić se nalazi na visini prvog sprata i spaja zgrade s leve i desne strane ulice. Iako se savršeno uklapa u srednjovekovno okruženje, ovaj most je zapravo izgrađen tek 1928.

Unutar istorijskog arhiva Barselone 

(Arxiu Històric de la Ciutat de Barcelona)

Izložba u prostoru Arhiva

(Građanski rat, frankizam i tranzicija) 

Arhitektonski fakultet Pikaso (Picasso Colegio de Arquitectos)

Izložba na otvorenom

Galerija pokraj katedrale

Pauzu za ručak smo napravili u jednom restoranu u blizini katedrale, a zatim smo krenuli ka kulturnom centru El Born koji je zapravo pravi arheološki lokalitet u samom centru grada. Ovde su sačuvani ostaci kuća i ulica Barselone s početka XVIII veka, razrušenih tokom opsade i pada Barselone u borbi tadašnjih evropskih kraljevskih dinastija za presto Španije.

Kulturni centar El Born Centre Cultural

Zamak tri zmaja (Castell dels Tres Dragons)

Lepim i širokim bulevarom stižemo do šetališta koje vodi do trijumfalne kapije Barselone. Prvi put smo ovde i ova trijumfalna kapija mi je mnogo lepša od one u Parizu. Verovatno da je za to zaslužan njen neomudehar stil koji mi je izuzetno prirastao za srce. Doduše, ona u Parizu je izgrađena u znak sećanja na sve one koji su se borili u poginuli u francuskoj revolucij i napoleonskim ratovima, dok je ova u Barseloni znatno manjih dimenzija i napravljena je kao glavni ulaz u sajam EXPO Barselona 1888.

Na promenadi koja vodi ka kapiji i pored same kapije je živo, ima puno ljudi, tu su opet zabavljači koji prave ogromne balone od sapunice, ljudi se rekreiraju, voze bicikle, šetaju, druže se – sve u svemu divan dan i divna atmosfera.

Trijumfalna kapija (Arc de Triomf)

Ostalo nam je još da svratimo do katedrale Sagrada Familia do koje ipak nećemo ići peške. Na par stotina metara od trjumfalne kapije silazimo u metro, vozimo se dve stanice i izlazimo upravo tamo gde smo i hteli – na trgu Plaça de Gaudí. Na ovom trgu je parkić u čijem središtu se nalazi jezerce na čijoj površini se ogleda Gaudijeva katedrala. Napravili smo nekoliko fotografija, svetlo nam nije baš išlo na ruku a i bila je prilična gužva; očigledno da ljudi vole da sede u ovom parku i uživaju u pogledu na najlepšu katedralu na svetu.

U senci katedrale Sagrada Familia

Umorni posle celodnevne šetnje i razgledanja gotske četvrti i ostalih znamenitosti, zaključujemo da je vreme da završimo današnju posetu Barseloni. U ulici pored parka je autobuska stanica na kojoj, kakve li sreće, staje autobus koji ide direktno do ulice u kojoj smo ostavili auto. Vožnja je trajala pola sata, ali to nam je bila prilika za takozvano panoramsko razgledanje ovog dela Barselone.

Kad smo stigli do auta, još je bio dan, pa smo zaključili da imamo vremena da svratimo još negde pre nego što se vratimo u Koljbato.

Setila sam se da je na Montseratu prijatno u ovo doba dana, planina baca senku na parking i prilaz manastiru već oko 6 popodne, uvek duva vetar ili makar povetarac, pa možemo da uživamo u pogledu na dolinu.

Nakon nešto manje od sat vremena stigli smo do Montserata i sve je bilo kao što smo i pretpostavili.

Čarolija pokreta na planini Montserat

Kao bonus, prisustvovali smo neobičnoj predstavi (zapravo, više je ličilo na „foto-sešn“) nekoliko mladih ljudi koji su na zidinama iznad litice pokušavali da naprave umetničke fotografije lepe plavokose devojke sa ogromnom šarenom maramom. Povremeno je bilo prilično zastrašujuće to njihovo balansiranje na ivici, ali nadam se da su uspeli da naprave tu „pravu“ fotografiju zbog koje su se i okupili. Mi smo otišli pre završetka njihovog performansa.

Na putu za Koljbato, uspeli smo da uhvatimo poslednje zrake sunca koji obasjavaju Montserat. Bio je ovo jedan lepo ispunjen i proveden dan. Mogu samo da poželim da mi svaki naredni 23. avgust bude ovako zanimljiv i sadržajan.

Montserat pre sumraka