Nakon druge noći odmora u Urbani, krećemo na sledeću veliku etapu – put do sledećeg prenoćišta koje je udaljeno 800 km i nalazi se u Francuskoj, nedaleko od Avinjona.
Kada smo planirali trasu, mogli smo da biramo između puta pored mora (Azurnom obalom) i puta kroz Alpe. Odlučili smo se da u odlasku ka Španiji idemo kroz planinske predele i delovalo je da nismo pogrešili. Put je izvanredan, a čim smo prošli Milano, gužva se znatno smanjila i sve je išlo baš kao što smo se i nadali. Od Urbane do granice sa Francuskom deli nas oko 420 km i zato smo na nekih dvadesetak kilometara od Francuske stali pored puta da nakratko uživamo u lepotama Alpa pre nego što pređemo u Francusku. Ne mislim da Alpi nisu lepi s njihove strane, već je ovo bio pravi trenutak za kratak odmor i dobra prilika da napravimo nekoliko fotografija. Nakon par minuta, iza nas se zaustavilo policijsko vozilo. Na trenutak – knedla u grlu, valjda nismo napravili neki prekršaj, a onda olakšanje. Policajci su se zaustavili da bi proverili da li je sve u redu i da li nam treba neka pomoć! Srećom, pomoć nam nije bila potrebna, zahvalili smo se na brizi i policijsko vozilo nam je uskoro nestalo sa vidika.
Izašli smo iz tunela i našli se u Francuskoj. Narednih 200 km smo se vozili kroz lepe, zelene predele na obroncima Alpa. Kada smo prošli pored Grenobla, čuvenog skijaškog centra, već je bilo skoro 5 sati popodne i činilo nam se da nećemo stići pre mraka do našeg večerašnjeg odredišta. Međutim, preračunali smo kilometražu, vreme, videli da nas od prenoćišta deli još oko 160 km i zaključili da možemo sebi da priuštimo kratku pauzu. Put nas je naneo u selo Saint-Nazaire-en-Royans, zanimljivo mestašce sa impozantnim železničkim mostom preko reke i lepim, starim kućama od kamena.
Poslednjih 30 km današnjeg puta su bili najlepši. Sišli smo sa autoputa i nastavili vožnju regionalnim putem N86 koji prolazi kroz naselja, a skoro celom dužinom puta, s obe strane kolovoza su drvoredi. Ovaj prizor me je podsetio na detinjstvo, kada smo tokom letnjih raspusta nedeljom odlazili kod familije na plac na obodu Čortanovaca odakle smo se u kasna popodneva vraćali za Beograd jednom čarobnom deonicom starog novosadskog puta.
I konačno, oko 8 sati uveče, stigli smo do prenoćišta, do sela Saint-Paul-les-Fonts. Kuća u kojoj smo imali rezervisanu sobu je stara, seoska, kamena, ali potpuno renovirana. Domaćini su bili vrlo ljubazni, pozvali su nas da se pridružimo njima i ostalim gostima na večeri, ali mi smo bili preumorni za bilo kakvo druženje. Dan je bio naporan, ovo je samo usputna stanica, hoćemo da se odmorimo i da sutra što pre stignemo do naše glavne destinacije u Španiji.
Kada smo planirali trasu, mogli smo da biramo između puta pored mora (Azurnom obalom) i puta kroz Alpe. Odlučili smo se da u odlasku ka Španiji idemo kroz planinske predele i delovalo je da nismo pogrešili. Put je izvanredan, a čim smo prošli Milano, gužva se znatno smanjila i sve je išlo baš kao što smo se i nadali. Od Urbane do granice sa Francuskom deli nas oko 420 km i zato smo na nekih dvadesetak kilometara od Francuske stali pored puta da nakratko uživamo u lepotama Alpa pre nego što pređemo u Francusku. Ne mislim da Alpi nisu lepi s njihove strane, već je ovo bio pravi trenutak za kratak odmor i dobra prilika da napravimo nekoliko fotografija. Nakon par minuta, iza nas se zaustavilo policijsko vozilo. Na trenutak – knedla u grlu, valjda nismo napravili neki prekršaj, a onda olakšanje. Policajci su se zaustavili da bi proverili da li je sve u redu i da li nam treba neka pomoć! Srećom, pomoć nam nije bila potrebna, zahvalili smo se na brizi i policijsko vozilo nam je uskoro nestalo sa vidika.
Oduševljeni prirodnim lepotama ovog dela Evrope, bezbrižno nastavljamo put ka tunelu Fréjus. Na ulasku u tunel sačekalo nas je neprijatno iznenađenje – naplatna rampa na kojoj smo platili paprenu cena putarine kroz ovaj tunel. Bili smo potpuno zatečeni, ali nismo imali izbora - natrag nismo mogli. U par reči smo konstatovali da u povratku nećemo ići ovim putem! Ovaj tunel dugačak je 13 km, negde na njegovoj polovini je granica između Francuske i Italije, jasno je da je funkcionisanje jedne ovakve deonice puta neverovatno važno i da zahteva velika novčana sredstva, ali nikakvo rezonovanje nije moglo da ublaži ovaj neprijatan utisak.
Saint-Nazaire-en-Royans
Saint-Paul-les-Fonts
Noć punog meseca
No comments:
Post a Comment