2016 – 18. avgust, Verona

Oblaci od prethodnog dana su se razišli i osvanuo je sunčan i topao avgustovski dan. Nismo baš mnogo žurili, pa smo u Veronu stigli tek oko podne. Goran je osmislio plan obilaska grada i izabrao najbolje mesto za parking, kod trga Piazza Isolo. Ovaj trg udaljen je od obale reke Adiđe tek nekih pedesetak metara. Krenuli smo u šetnju pokraj reke, ulicom koja vodi ka Novom mostu (Ponte Nuovo). Čim smo prešli most, našli smo se u istorijskom centru Verone.

Na trgu Piazza Isolo - spomenik Danijelu Komboniju

Piazza Isolo - spomenik Jevrejima stradalim u II svetskom ratu

Na obali reke Adiđe

U dvorištu Julijine kuće...

...sa Julijom

Nakon nekoliko minuta, stigli smo do čuvene „Julijine kuće“ (Casa di Giulietta). Na ulici, u prolazu i u čitavom dvorištu ispred kuće bila je nepodnošljiva gužva. Goran nije hteo da propusti priliku i otisnuo se kroz gužvu – pravo do bronzane statue Julije. Ja sam stajala na ulici, u hladovini, i čekala ga da se vrati. Setila sam se moje ćerke koja je svojevremeno na maturskoj ekskurziji posetila Veronu i isto kao i ja danas bila jako nervozna zbog gužve oko Julijine kuće. Verona je mali grad, ima svega oko 260 hiljada stanovnika, a deluje kao da u svakom trenutku u gradu ima barem isto toliko posetioca.

Goran se kratko zadržao kod Julije i mi smo nastavili šetnju ka trgu Piazza delle Erbe. Na trgu se nalazi pijaca na kojoj se prodaju razni suveniri, od magneta i nakita do garderobe. Razgledali smo malo ponudu na pijaci ali, kao i obično, sve je skupo ali ne preterano zanimljivo. Uostalom, ovo je samo srce Verone i pravo mesto da se dobro zaradi od turista.

Na trgu Piazza delle Erbe

Arena u Veroni (Arena di Verona)

Da Verona nije grad „od juče“, podsetila nas je Arena do koje smo stigli nakon desetak minuta šetnje od trga Erbe. Arena je nekadašnji rimski amfitetar, jedna od najbolje očuvanih antičkih građevina te vrste, podignuta pre 2000 godina. U njoj se danas izvode grandiozne operske predstave. U davna vremena, Arena je mogla da primi skoro 30.000 ljudi, dok je danas, iz bezbednosnih razloga, maksimalan broj posetilaca ograničen na 15.000 ljudi.

Na trgu Piazza Bra, ispred Arene, naišli smo na postavku oružja i ratnika u oklopima koji najviše liče na krstaške. Ratnici su „rastom“ čak 2-3 puta veći od prosečne osobe tako da nikome na trgu nije mogla da promakne ova neobična scena.

Bitka na trgu Piazza Bra

Dan u Veroni odmiče, a ja se od samog dolaska osećam prilično umorno. Toplo je, vlažno, noge su mi teške – jedva hodam. Hvatam svaku priliku da se sklonim u hladovinu i da sednem. Tek nakon povratka u Beograd, otkrila sam razlog svog umora tokom celog letovanja – nije bila kriva samo klima već i moj problem sa krvnom slikom koji sam, po ko zna koji put, morala nanovo da rešavam. Nažalost, zbog ovog problema, u narednim danima često ću se umarati umesto da uživam u novim predelima i doživljajima. Obilazak Verone zato je obojen izvesnom dozom nezainteresovanosti i nedovoljne posvećenosti svim mestima koje smo posetili, ali naprosto se tako desilo.

U dvorištu muzeja (Museo di Castelvecchio)

Arco dei Gavi

Sa trga Bra, put nas vodi dalje ka muzeju Museo di Castelvecchio. Ušli smo u dvorište muzeja, ali ne i u sam muzej – što zbog mog umora, što zbog visoke cene ulaznice. Izvan zidina muzeja je prijatan mali trg na kome se nalazi kapija porodice Gavi (Arco dei Gavi), stare plemićke porodice koja je živela u Veroni pre 2000 godina. Originala kapija je uništena u nekom od ratova koji su protutnjali kroz Veronu, ali je početkom XX veka obnovljena i vraćena na svoje prvobitno mesto.

Kada se prođe kroz kapiju i priđe obali reke, vidi se most Ponte di Castelvecchio koji je sagrađen u XIV veku i u to vreme je bio pravo čudo graditeljstva.

Pogled na most Ponte di Castelvecchio

Crkva Sant'Anastasia

Ja sam u neprekidnoj potrazi za hladovinom i sledećim mestom za predah. Nalazim ga na trgu Piazzetta Santi Apostoli gde se nalazi crkva (kapela) Sante Teuteria e Tosca koja je, po nekim podacima, podignuta još u V veku, a kasnije nadograđivana i obnavljana.

Trenutak mira u divnom dvorištu

Bezbednost na prvom mestu (na trgu Piazza Vescovado)

Pogled sa mosta Ponte Pietra na reku i rimski teatar

Dok šetamo starim, uskim uličicama, jedva uspevam da obratim pažnju na veoma lepe i očuvane zgrade stare Verone. Jedino na šta mislim je da što pre treba da pronađemo neko mesto gde ćemo napraviti predah za ručak. Sreća nam se uskoro osmehnula i pauzu za ručak pravimo u jednom restorančiću koji je na samoj obali reke. Sa terase restorana pruža se divan pogled na most Ponte Pietra i drugu obalu reke na kojoj je stari rimski teatar iz prvog veka. Teatar je jedan od najznačajnijih arheoloških spomenika u gradu, sastavni je deo arheološkog muzeja, a tokom letnjih meseci se koristi kao pozorišna scena.

Predah u restoranu na obali reke

Okrepljeni i odmorni, posle ručka prelazimo preko mosta Ponte Pietra, vraćamo se na desnu stranu obale, šetamo uz reku i uskoro stižemo do parkinga na kome smo ostavili auto.

Kolima odlazimo do tvrđave San Pietro sa koje puca pogled na Veronu i reku koja krivuda oko starog dela grada. Ovde završavamo današnje razgledanje Verone.

Pogled na čarobni vrt sa vidikovca tvrđave San Pietro

Panorama Verone sa tvrđave San Pietro

U Veroni smo proveli više od 4 sata, uglavnom smo šetali i više nisam bila raspoložena za avanture u kojima se od mene očekuje da mnogo hodam. Imajući to u vidu, složili smo se da bi bilo idealno da se odvezemo do jezera Garda koje je udaljeno od Verone nešto manje od 50 km. Ulazimo u mesto Peschiera del Garda u kome je neverovatna gužva – ne zna se da li ima više automobila ili turista. Iako je već prošlo 6 sati popodne i nije više toliko vrelo, druga obala jezera jedva se nazire od velike vlage koja se nadvila nad celu ovu oblast. Vozimo se pored obale i uskoro pronalazimo slobodno parking mesto pokraj same obale. Idealno mesto za uživanje u pogledu na jezero. Sedeli smo neko vreme na klupi, opušteni, gledali ljude koji na razne načine koriste blagodeti ovog jezera – od šetnje do raznih sportova na vodi.

Jezero Garda (Lago di Garda)

Dobro, videli smo Veronu, videli smo jezero Garda, ostalo je još da večeramo i da se pripremimo za sutrašnji nastavak puta. Pre nego što se vratimo u naš stančić u Urbani, svraćamo u Montanjanu na večeru. Montanjana je malo mesto, jedva broji oko 10.000 stanovnika, ali je čuvena po srednjovekovnim zidinama za koje kažu da su najbolje očuvane u celoj Evropi, ali i po pršuti koja se proizvodi u ovom kraju. Dakle, idealno mesto za večeru!

Montanjana (Montagnana)