Posle lepo prospavane noći u sobici u selu Saint-Paul-les-Fonts, došao je trenutak da krenemo na najvažniju etapu u ovom pravcu. Ali, pošto smo potrošili sve zalihe hrane, morali smo negde da svratimo i snabdemo se. Zaustavili smo se u selu Remulen (Remoulins) kraj reke Gardon. Remulen je malo mesto, ali po broju vozila koja prolaze kroz njega, deluje da se nalazi na važnoj deonici puteva u ovom delu Francuske. U glavnoj ulici smo našli nekoliko pekara, u jednoj od njih kupili razne đakonijice (tako je uvek kada u kupovinu odemo gladni) i nakon što smo doručkovali u hladovini kraj parkinga, nastavili smo put.
Posle skoro 3 sata puta stigli smo do mesta Aržele na moru (Argelès-sur-Mer) koje je u blizini Francusko-Španske granice. Ovde turisti uživaju tokom većeg dela godine na divnoj, 4 km dugačkoj peščanoj plaži. Ali, davne 1936. godine, u vreme španskog građanskog rata, ovde je formiran logor za španske republikance i sve one koji su bežali iz Španije od fašističkog režima generala Franka. Pronašli smo spomenik, prilično neugledan i skriven između zelenila i novoizgrađenih hotela, ali sa natpisom koji i danas podseća na tragediju koja je mnogim Špancima zauvek promenila život.
Možda zato što je dan bio tmuran ili zbog toga što sam svesna kakvo je ovo bilo mesto za vreme španskog građanskog rata, šetnja po plaži nije mi pričinjavala uobičajenu radost. Na svaki pomen ovog mesta, nakon svakog koraka po pesku ove ogromne plaže, pred oči mi se vraćaju kadrovi iz dokumentarnog filma „Meksički kofer“ (La maleta mexicana). U filmu su, između ostalog, prikazane fotografije koje je u to vreme, u Španiji i ovde, napravio čuveni ratni fotograf Robert Kapa, a koje su otkrivene tek 2007. godine.
Pomešanih osećanja, opraštamo se od plaže u Arželu i uskoro stižemo do gradića Le Perthus na samoj granici Francuske i Španije. Na ulici, u oba smera, mnogo vozila, mnogo ljudi, kolona se prilično sporo kreće. Kasnije smo saznali da je Le Perthus mesto u kome Francuzi znatno jeftinije nego u svojoj zemlji mogu da kupe cigarete, alkoholna pića i ko zna šta sve još. A ovo je moguće jer je grad na krajnje neuobičajen način podeljen između ove dve države. Naime, kada se u grad uđe s Francuske strane, grad je, naravno francuski. Međutim, od jednog kamenog obeležja kod gradske većnice, grad se deli tako što leva strana ulazi u špansku teritoriju, a desna i dalje pripada Francuskoj. Ovakva podela grada datira iz 1659. godine!
I konačno, izlazimo iz La Perthusa i prolazimo pored table koja označava da smo ušli u Španiju!
Prvo špansko mesto na koje nailazimo je La Honkera (La Jonquera) – mesto za koje zvanični podaci kažu da ima oko 2800 stanovnika i 800 prostitutki! Tih par minuta koliko smo prolazili putem pored La Honkere delovalo je potpuno zapanjujuće – u sred bela dana, mlade devojke i žene, neverovatno oskudno obučene, bavile su se „akvizicijom klijenata“.
Želeći da što pre zaboravimo prizore iz La Honkere, nastavili smo ka Koljbatu. Posle 2 sata vožnje, stižemo do kuće u kojoj ćemo spavati narednih 8 noći. Dočekuju nas Karles i Ester, dvoje neverovatno ljubaznih i gostoljubivih ljudi koji će učiniti da se tokom svih dana boravka osećamo zaista kao kod svoje kuće!
Posle skoro 3 sata puta stigli smo do mesta Aržele na moru (Argelès-sur-Mer) koje je u blizini Francusko-Španske granice. Ovde turisti uživaju tokom većeg dela godine na divnoj, 4 km dugačkoj peščanoj plaži. Ali, davne 1936. godine, u vreme španskog građanskog rata, ovde je formiran logor za španske republikance i sve one koji su bežali iz Španije od fašističkog režima generala Franka. Pronašli smo spomenik, prilično neugledan i skriven između zelenila i novoizgrađenih hotela, ali sa natpisom koji i danas podseća na tragediju koja je mnogim Špancima zauvek promenila život.
U spomen na 100.000 španskih republikanaca, interniranih u logor Aržele na moru, tokom POVLAČENJA u februaru 1939. godine.
Njihov greh: učešće u borbi za odbranu demokratije i republike, a protiv fašizma u Španiji, od 1936. do 1939.
Pamtite ih, slobodni ljudi!
Prvo špansko mesto na koje nailazimo je La Honkera (La Jonquera) – mesto za koje zvanični podaci kažu da ima oko 2800 stanovnika i 800 prostitutki! Tih par minuta koliko smo prolazili putem pored La Honkere delovalo je potpuno zapanjujuće – u sred bela dana, mlade devojke i žene, neverovatno oskudno obučene, bavile su se „akvizicijom klijenata“.
Želeći da što pre zaboravimo prizore iz La Honkere, nastavili smo ka Koljbatu. Posle 2 sata vožnje, stižemo do kuće u kojoj ćemo spavati narednih 8 noći. Dočekuju nas Karles i Ester, dvoje neverovatno ljubaznih i gostoljubivih ljudi koji će učiniti da se tokom svih dana boravka osećamo zaista kao kod svoje kuće!
No comments:
Post a Comment