Danas i sutra auto ostaje na parkingu, a mi se posvećujemo isključivo Kordobi koju ćemo obilaziti što peške, što uz povremeno korišćenje gradskog prevoza. Već smo ustanovili da je autobuska stanica na 50 metara od naše zgrade, ali ja sam bila potpuno oduševljena kada sam videla da preko interneta mogu da pratim za koliko minuta će autobus biti na stanici!
U Kordobi smo prvi put bili u avgustu 2012. kada smo tokom trodnevnog boravka u Sevilji ovde došli na jednodevni izlet. Tih dana je u ovom delu Španije bilo neuobičajeno toplo (kasnije smo shvatili da je u pitanju bio tzv. toplotni talas koji je stigao iz Afrike), zbog čega smo samo „proleteli“ kroz grad. Stigli smo da posetimo Meskitu (Mezquita de Córdoba) i Dvorac hrišćanskih kraljeva (Alcázar de los Reyes Cristianos). Posle nekoliko uzastopnih dolazaka u različite delove Španije, uglavnom u maju i avgustu, znali smo šta nas čeka i bili smo pripremljeni na vrućinu.
Dakle, autobuska stanica je tu, odmah iza ćoška, autobus stiže po redu vožnje i mi se vozimo tri stanice (linijom broj 3) do trga Plaza Campo Santo de los Mártires. Poneli smo sve što je važno (voda je obavezna), znamo šta želimo da vidimo i kako da do tih mesta stignemo. Sa trga Mártires skrećemo u lavirint ulica starog grada, ali snalazimo se bez problema – kao da smo se već odomaćili.
Nedaleko od rimskog hrama je trg Plaza de las Tendillas na kojoj se nalazi zgrada na čijoj kupoli je Feniks, isti onaj koga je Goran fotografisao sa tornja katedrale. Unutar kupole, tokom španskog građanskog rata, nalazila se jedna od sirena koja je upozoravala stanovništvo na dolazak aviona koji su bombardovali grad. Trg je lep, prostran, ima nekoliko restorana i odlučili smo da sednemo ovde i večeramo.
Goran se naoštrio da proba španski specijalitet „rabo del toro“ za koji smo čuli pre ovogodišnjeg dolaska u Španiju. Možda zvuči egzotično, ali u pitanju je nešto nalik paprikašu, s tim da je ovde glavni sastojak rep bika! Ja sam naručila nešto „klasično“, reda radi sam probala zalogaj iz Goranovog tanjira i bila vrlo srećna što sam ponekad vrlo skeptična prema nepoznatoj hrani.
Posle večere, nastavili smo šetnju uličicama starog dela Kordobe, sve do ulice koja ide uz obalu reke Gvadalkivir.
Iako je već prilično kasno, grad je pun ljudi, života, restorani rade, ali nigde nema neke nervoze, buke, nigde se čovek ne oseća neprijatno ili nebezbedno.
Na putu do kuće, par puta smo seli na klupe, uživali u pogledu na reku u kojoj se ogledalo zvezdano nebo i Mesec.
Pred kućom, čekala nas je osvetljena kapela Ermita de los Santos Mártires.
Bio je ovo jedan predivan dan u Kordobi!
U Kordobi smo prvi put bili u avgustu 2012. kada smo tokom trodnevnog boravka u Sevilji ovde došli na jednodevni izlet. Tih dana je u ovom delu Španije bilo neuobičajeno toplo (kasnije smo shvatili da je u pitanju bio tzv. toplotni talas koji je stigao iz Afrike), zbog čega smo samo „proleteli“ kroz grad. Stigli smo da posetimo Meskitu (Mezquita de Córdoba) i Dvorac hrišćanskih kraljeva (Alcázar de los Reyes Cristianos). Posle nekoliko uzastopnih dolazaka u različite delove Španije, uglavnom u maju i avgustu, znali smo šta nas čeka i bili smo pripremljeni na vrućinu.
Dakle, autobuska stanica je tu, odmah iza ćoška, autobus stiže po redu vožnje i mi se vozimo tri stanice (linijom broj 3) do trga Plaza Campo Santo de los Mártires. Poneli smo sve što je važno (voda je obavezna), znamo šta želimo da vidimo i kako da do tih mesta stignemo. Sa trga Mártires skrećemo u lavirint ulica starog grada, ali snalazimo se bez problema – kao da smo se već odomaćili.
Kordoba
Ispred Muzeja koride (Museo Taurino de Córdoba)
Zastajemo nakratko pored Muzeja koride (Museo Taurino de Córdoba), ali pošto sam ja veliki protivnik koride i sličnih „sportova“, naše bavljenje ovim mestom završava se sa par fotografija.
Stižemo do Kapele San Bartolome (Capilla de San Bartolomé), pogrebne kapele iz XV veka, koja je raskošno ukrašena. Kapela važi za jedan od najboljih primera Mudehar umetnosti i za jedan od najznačajnijih spomenika u gradu. Ispred kapele je malo, uređeno dvorište, u kome se kupuju ulaznice i osim predivno dekorisanih zidova kapele, ovde i nema šta drugo da se vidi.
Goran je dobro upamtio gde se šta nalazi, pa je vrlo brzo pronašao put do sledeće znamenitosti koju smo hteli da vidimo, do Majmonidove statue, tj. spomenika koji je 1985. godine podignut ovom čuvenom Kordobljaninu, povodom 850 godina od njegovog rođenja. Majmonida su njegovi sugrađani hrišćani zvali Mojsije Majmonid, za Jevreje je on bio Moše ben Majmon, a na arapskom se zvao Musa Ben Mejmun. Majmonid se rodio 1135. godine, bio je jevrejski filozof, teolog, matematičar, astronom i lekar, ali je zbog verskih progona prvo napustio Kordobu i preselio se u Almeriju, a 1160. je otišao u Maroko, a potom i u Egipat. U Kairu je držao predavanja iz filozofije, teologije i medicine, a bio je i lični Saladinov lekar na egipatskom dvoru. Sastavio je svojevrsnu „Hipokratovu zakletvu“ svoga vremena, odnosno „Molitvu jednog lekara iz XII veka“. Umro je u Kairu 1204. godine.
U ovom delu Kordobe, nekadašnjoj jevrejskoj četvrti (Judería), ostalo nam je još da posetimo staru jevrejsku kuću, tzv. Sefardsku kuću (Casa de Sefarad) iz XIV veka. U njoj je 2006. godine otvoren muzej posvećen jevrejskoj kulturi, istoriji i tradiciji. Međutim, cena ulaznice nije nam bila po volji pa smo odlučili da ne ulazimo u ovaj muzej, već u sinagogu koja je tačno naspram muzeja. Ulaz je besplatan, a i nikad ranije nismo imali prilike da uđemo u sinagogu. Na osnovu natpisa na zidu, utvrđeno je da je sinagoga izgrađena 1315. godine, ali neki drugi aspekti njenog porekla su ostali nejasni. Naime, sinagoga je relativno mala, pa se pretpostavlja da je nekada bila privatna sinagoga nekog bogataša, kao izdvojen deo unutar velike privatne kuće. Unutrašnjost sinagoge dekorisana je u Mudehar stilu, a između geometrijskih i cvetnih dekoracija na zidovima provlače se natpisi na hebrejskom jeziku. Na jednom od zidova je niša u kojoj se na postolju nalazi zlatna menora. Nama laicima ovo je bio jedini očigledan znak da se nalazimo u prostoru koji ima veze sa jevrejskim narodom i njihovom verom.
Od sinagoge do Meskite put nas vodi pored Galerije inkvizicije (Galería de la inquisición), ali galerija sa takvom tematikom nije po mom ukusu, pa smo rešili da pre nego što nastavimo ka Meskiti sednemo i predahnemo u bašti jednog restorana na trgu Plaza de Judá Levi. Dok smo sedeli u bašti, na trgu, učinilo mi se da se iza staklenih vrata kroz koja su konobari prolazili i odnekud donosili posluženje gostima vidi veoma lepo dvorište. Nisam mogla da odolim, ušla sam i ostala zadivljena prizorom. Uredno poređani i postavljeni stolovi i stolice, ceo prostor u kombinaciji bele i predivne vizantijsko-plave boje, kitnjasti lukovi i stubovi koji podsećaju na antičke (sa cvetnim kapitelima nalik na korintske), zidovi ukrašeni saksijama sa cvećem – u trenutku sve je delovalo kao da sam zakoračila u vremeplov i vratila se u zlatno vreme Andaluzije! Ko zna koliko ovakvih bašta i dvorišta se krije iza naizgled nezanimljivih fasada i kapija.
Pravi je trenutak da odemo do Meskite! Pre tačno tri godine, avgusta 2012., prvi put smo kročili u ovo veličanstveno zdanje. Ushićenje i sreću što se ponovo nalazim ovde teško da mogu da opišem i uporedim sa nekim drugim mestom. Šetali smo lagano koz čaroban enterijer Meskite-katedrale, uživali u svakom koraku, fotografisali, povremeno zastali ili seli da posmatramo divotu koja nas okružuje. Ovaj put vrelinu skoro i da nisam primećivala iako je, kao i 2012., spoljna temperatura već uveliko prešla +35 stepeni. Skoro sat vremena smo uživali unutar Meskite, a onda smo pošli do tornja katedrale. Uprkos vrelini, rešili smo da se popnemo na sam vrh tornja i pogledamo Kordobu „sa visine“. Vredelo je truda jer se odatle pruža zaista fantastičan pogled na celu Kordobu.
Prvi deo dana smo lepo iskoristili, pomalo smo se i umorili pa smo odlučili da se do stana vratimo autobusom. Na autobuskoj stanici, kao i duž cele ulice Calle Ronda de Isasa uz obalu reke, videlo se da je vreme sijeste – skoro nigde nikog nema.
Tokom kasnog popodneva u planu nam je obilazak ostataka starog rimskog hrama iz prvog veka nove ere. U šetnji do hrama, prolazimo preko trga Plaza de la Corredera, jednog od najznačajnijih simbola iz novije istorije grada. Najstarije zgrade koje gledaju na trg izgrađene su u XVII veku, a sam trg uređen je tek krajem XIX veka. Do polovine XX veka, na ovom trgu je postojala i pijaca koja je zatvorena zbog loših higijenskih uslova. Danas je trg jedno lepo i uredno mesto, kako i dolikuje Kordobi.
Uskoro stižemo i do ostataka rimskog hrama. Ovaj hram je sasvim slučajno otkriven polovinom XX veka kada su započeti radovi na proširenju zrade gradske skupštine. Za izgradnju hrama korišćen je skoro isključivo mermer vrhunskog kvaliteta. Na osnovu materijala koji je korišćen, veličine hrama i njegova lepote, pretpostavlja se da su za radove na hramu angažovani samo najbolji majstori i zanatlije tog vremena. U današnje vreme, hram je lepo zaštićen, a umesto rimskih bogova dobio je nove stanovnike. U čitavom ovom prostoru naselile su se mačke – nismo uspeli da ih prebrojimo, ali ima ih mnogo.
Kapela (Capilla de San Bartolomé)
Majmonidove statue (Estatua de Maimónides)
Spomen ploča povodom 850 godina od rođenja Majmonida
U dvorištu umetničkog udruženja - Asociación Cordobesa De Artesanos
U ovom delu Kordobe, nekadašnjoj jevrejskoj četvrti (Judería), ostalo nam je još da posetimo staru jevrejsku kuću, tzv. Sefardsku kuću (Casa de Sefarad) iz XIV veka. U njoj je 2006. godine otvoren muzej posvećen jevrejskoj kulturi, istoriji i tradiciji. Međutim, cena ulaznice nije nam bila po volji pa smo odlučili da ne ulazimo u ovaj muzej, već u sinagogu koja je tačno naspram muzeja. Ulaz je besplatan, a i nikad ranije nismo imali prilike da uđemo u sinagogu. Na osnovu natpisa na zidu, utvrđeno je da je sinagoga izgrađena 1315. godine, ali neki drugi aspekti njenog porekla su ostali nejasni. Naime, sinagoga je relativno mala, pa se pretpostavlja da je nekada bila privatna sinagoga nekog bogataša, kao izdvojen deo unutar velike privatne kuće. Unutrašnjost sinagoge dekorisana je u Mudehar stilu, a između geometrijskih i cvetnih dekoracija na zidovima provlače se natpisi na hebrejskom jeziku. Na jednom od zidova je niša u kojoj se na postolju nalazi zlatna menora. Nama laicima ovo je bio jedini očigledan znak da se nalazimo u prostoru koji ima veze sa jevrejskim narodom i njihovom verom.
Plaza de Judá Levi
Od sinagoge do Meskite put nas vodi pored Galerije inkvizicije (Galería de la inquisición), ali galerija sa takvom tematikom nije po mom ukusu, pa smo rešili da pre nego što nastavimo ka Meskiti sednemo i predahnemo u bašti jednog restorana na trgu Plaza de Judá Levi. Dok smo sedeli u bašti, na trgu, učinilo mi se da se iza staklenih vrata kroz koja su konobari prolazili i odnekud donosili posluženje gostima vidi veoma lepo dvorište. Nisam mogla da odolim, ušla sam i ostala zadivljena prizorom. Uredno poređani i postavljeni stolovi i stolice, ceo prostor u kombinaciji bele i predivne vizantijsko-plave boje, kitnjasti lukovi i stubovi koji podsećaju na antičke (sa cvetnim kapitelima nalik na korintske), zidovi ukrašeni saksijama sa cvećem – u trenutku sve je delovalo kao da sam zakoračila u vremeplov i vratila se u zlatno vreme Andaluzije! Ko zna koliko ovakvih bašta i dvorišta se krije iza naizgled nezanimljivih fasada i kapija.
Unutrašnje dvorište jednog hotela u jevrejskoj četvrti
Unutar katedrale
Orgulje
Igra svetla
Mihrab
Dvorana stubova
Dvorište i toranj katedrale
Pogled sa tornja
Terasa iz snova
Feniks na zgradi Unije na trgu Plaza dellas tendillas
Katedrala unutar džamije
Unutar i izvan dvorišta
Pokraj zida Meskite
Kapija na Trgu pobede
Kapija (Puerta del Puente)
Trg pobede
Autobuska stanica kad „upeče zvezda“
Skrovito dvorište
Tokom kasnog popodneva u planu nam je obilazak ostataka starog rimskog hrama iz prvog veka nove ere. U šetnji do hrama, prolazimo preko trga Plaza de la Corredera, jednog od najznačajnijih simbola iz novije istorije grada. Najstarije zgrade koje gledaju na trg izgrađene su u XVII veku, a sam trg uređen je tek krajem XIX veka. Do polovine XX veka, na ovom trgu je postojala i pijaca koja je zatvorena zbog loših higijenskih uslova. Danas je trg jedno lepo i uredno mesto, kako i dolikuje Kordobi.
Ostaci rimskog hrama
Iz prvog veka n.e.
Goran se naoštrio da proba španski specijalitet „rabo del toro“ za koji smo čuli pre ovogodišnjeg dolaska u Španiju. Možda zvuči egzotično, ali u pitanju je nešto nalik paprikašu, s tim da je ovde glavni sastojak rep bika! Ja sam naručila nešto „klasično“, reda radi sam probala zalogaj iz Goranovog tanjira i bila vrlo srećna što sam ponekad vrlo skeptična prema nepoznatoj hrani.
Crkva - Iglesia del Colegio de Santa Victoria
Dvorište u ulici Calle Ángel de Saavedra
Iako je već prilično kasno, grad je pun ljudi, života, restorani rade, ali nigde nema neke nervoze, buke, nigde se čovek ne oseća neprijatno ili nebezbedno.
Noć u kapeli Ermita de los Santos Mártires
Pred kućom, čekala nas je osvetljena kapela Ermita de los Santos Mártires.
Bio je ovo jedan predivan dan u Kordobi!
No comments:
Post a Comment