Današnju posetu Granadi isplanirali smo još u maju kada smo preko interneta kupili karte za Alhambru. Obilazak Alhambre je još jedna repriza u našim španskim avanturama – prvi put smo bili u januaru 2011. godine, na „medenom mesecu“ i evo, došlo je vreme da ponovo posetimo ne samo Alhambru, već i da prošetamo ulicama Granade, što prošli put nismo stigli.
Od Kordobe do Granade idemo kraćim ali sporijim putem – za 170 km treba nam skoro dva i po sata, taman da se posle vožnje kroz srce Andaluzije prošetamo po centru Granade, ručamo i onda oko 17h stignemo do Alhambre jer u 18h treba da budemo na ulazu u dvorski kompleks Nasrida (Palacios Nazaríes).
Prvi i najstariji deo kompleksa je Meksuar (Mexuar) čiji prvobitni izgled i namenu je prilično teško utvrditi jer je tokom vekova nebrojeno puta obnavljan. Kada se prođe Meksuar, stiže se do Oratorijuma, prostora iz koga se pruža fantastičan pogled na Granadu.
U središtu dvorca Komares je Dvorište mirti iz koga se ulazi u Brodsku sobu i Salon ambasadora. Brodska soba (Sala de la barca) dobila je svoj naziv najverovatnije tako što je originalni, arapski naziv „baraka“ (što znači „blagoslov“) pretvoren u „barka“, pa je dobijeno „Sala de la barca“, odnosno Brodska soba.
Dvorište mirti (Patio de Los Arrayanes) tokom vremena je dobijalo različite nazive. Sadašnji naziv ovo prelepo dvorište dobilo je je zbog žbunja mirte koje okružuje centralno jezerce u kome se ogledaju zidovi i lukovi od belog mermera.
Salon ambasadora potpuno je pokriven dekorativnim natpisima, a na svim lukovima, zidovima i u nišama isklesane su pesme u slavu boga ili vladara. Ovo je najveličanstvenija prostorija u celoj Alhambri. U ovom salonu nekada je bio smešten presto i tu su održavani zvanični prijemi. Pod je nekada bio popločan mermerom, a danas se umesto mermera nalaze glazirane keramičke pločice iz XVI veka.
Sala dve sestre (Sala de dos hermanas) nije dobila ime po nekoj legendi ili događaju koji se tu odigrao (kao su mnogi skloni da veruju) a u kome su glavne ličnosti dve sestre, već zbog dve identične mermerne ploče na podu. Sala je bila u središnja u nizu prostorija u kojima se odvijao svakodnevni život sultanije i ostalih članova njene porodice. Ono što je nas fasciniralo je tavanica za koju je malo reći da je vrhunsko umetničko i zanatsko delo!
Dvorište lavova (Patio de los Leones) je dvorište savršene elegancije i stila u kome se nalazi dvanaest skulptura lavova poređanih u krug u čijem središtu je fontana od belog mermera. Kada smo bili ovde u januaru 2011. lavovi su bili na restauraciji, veći deo stubova je bio zaklonjen paravanima – isto zbog radova, ali ovaj put smo imali sreću da vidimo Dvorište lavova u punom sjaju. Zamolili smo jednu turistkinju da nas slika i odavde imamo jednu od najlepših zajedničkih fotografija!
Iz Dvoritša lavova stižemo do vidikovca Linderaha (Lindaraja) odakle se pruža pogled na četvrt Albajsin (Albayzín) u kojoj se nalaze krivudave uličice iz perioda mavarske vladavine. Četvrt Albajsin je 1994. godine uvršćena na UNESCO-vu listu svetske baštine kao deo celine koju čine Alhambra, Heneralife i Albajsin. U Albajsinu se nalaze ostaci kompleksa arapskog kupatila, arheološki muzej Granade i crkva San Salvador, koja je izgrađena na ostacima mavarske džamije. U Albajsinu se, takođe, nalaze i kuće iz mavarskog perioda, brojni restorani i nekoliko ulica čiji su restorani inspirisani severnom Afrikom.
Nastavljamo šetnju, pratimo putokaze i uskoro stižemo do izlaza iz dvorskog kompleksa Nasrida. Odatle nas put vodi do vrta dvorca Partal u kome centralno mesto zauzima ribnjak u kome se ogledaju Toranj dama (Torre de las Damas) i stabla palme i čempresa. Kada smo stigli ovde, bilo je već 7 sati uveče. Kao deca kojoj se ne ide kući, sve više odugovlačimo, svesni da uskoro napuštamo najlepše mesto iz mavarskog perioda koje postoji u Španiji.
Dok šetamo ka izlazu, prolazimo pored ulaza u hotelski kompleks! Bili smo potpuno iznenađeni da je na jednom ovakvom mestu otvoren hotel – ali tako je. Boravak u ovom hotelu je verovatno poseban užitak, ali sumnjam da ćemo ikad imati prilike da to proverimo.
Krivudava staza kroz drvored čempresa (tzv. Promenada čempresa) govori nam da se približavamo izlazu. Ova romantična staza počinje na kraju šetališta sa oleandrima i završava se na izlazu iz Alhambre. Iza drvoreda, sada se lepo vidi ušuškan hotel koji je smešten u zgradi nekadašnjeg manastira San Francisko. Još 5-10 minuta i oprostićemo se od ovog divnog mesta.
Na parking stižemo tačno u 8 sati uveče, u vreme kada su završene dnevne posete Alhambri. Iako je ovo ponovljena poseta, utisci su sasvim drugačiji, još lepši nego prvi put. Zadovoljni i pomalo umorni krećemo natrag u Kordobu.
Od Kordobe do Granade idemo kraćim ali sporijim putem – za 170 km treba nam skoro dva i po sata, taman da se posle vožnje kroz srce Andaluzije prošetamo po centru Granade, ručamo i onda oko 17h stignemo do Alhambre jer u 18h treba da budemo na ulazu u dvorski kompleks Nasrida (Palacios Nazaríes).
Granada je čudesan grad, mesto na kome se prepliću neverovatna lepota i nepojmljiva tragedija. Prve naseobine na području današnje Granade postojale su još pre petog veka pre nove ere kada su stari Grci osnovali svoju koloniju, zatim su došli Rimljani, pa Vizigoti, a u VIII veku su je osvojili Mavari. Nakon pada Kordobe početkom XI veka, Granada je postala i ostala sedište muslimanskih vladara sve do 2. januara 1492. kada je kapitulirao i poslednji muslimanski vladar Boabdil. On je predao grad Katoličkim kraljevima - kraljici Izabeli I od Kastilje i kralju Fernandu II od Aragona. Ovaj događaj označava kraj sedam vekova duge vladavine muslimana na iberijskom poluostrvu. Hrišćanska vojska prebacila je mavarsko stanovništvo na obalu Sredozemnog mora, odakle su prevoženi u severnu Afriku u oblast današnjeg Maroka. Godine 1499. po naređenju biskupa Sisnerosa od Toleda na pijaci Granade napravljena je lomača na kojoj su spaljene sve knjige islamske teologije, filozofije, istorije i prirodnih nauka. Uprkos svemu, umetnost i arhitektura Andaluzije zauvek su u sebi sačuvali egzotični šarm istoka.
Za pronalaženje parkinga u Granadi poslužio nam je naš GPS uređaj koji nas je bez greške odveo do ulice Calle San Antón koja stiže do samog centra grada. Odatle smo nastavili peške i za manje od desetak minuta stigli do trga Plaza de las Pasiegas na kome se nalazi katedrala, a preko puta nje i biskupska palata. Prošetali smo centralnim ulicama oko katedrale, par trenutaka smo čak razmišljali da li da uđemo u katedralu, ali cena ulaznice nam je pomogla da se vrlo lako odlučimo da ne ulazimo. Nastavili smo do susednog trga, Plaza de Alonso Cano iza koga se nalazi nekoliko ulica u kojima se prodaju suveniri.
Goran je kupio razglednice koje je namenio familiji i kolegama u Srbiji i dok ih je pisao ja sam malo prošetala ulicom sa suvenirima. Skrenula sam u prvu poprečnu ulicu i našla sam se u čarobnom svetu blikoistočnog bazara! Vratila sam se do Gorana, jedva dočekala da završi sa pisanjem razglednica i onda smo zajedno krenuli u lavirint ulica u kojima se trguje kao na velikim bazarima u Kairu ili Istanbulu. Neobilčno je da se ova četvrt nalazi na svega stotinak metara od ulaza u katedralu. Bila sam potpuno oduševljena! Ali, kad smo već na bazaru, red je da kupimo makar nešto – po mogućstvu, uz malo cenjkanja. U prolazu sam videla nešto što mi se dopalo i što mi je bilo potrebno – ranac koji bi mi zamenio tašnu i olakšao nošenje svega što nosim sa sobom kada smo u šetnji. Od jedne do druge radnje, konačno sam se odlučila da zastanem kod jednog trgovca. Izabrala sam boju, model, gledam ranac, sviđa mi se, ali ipak razmišljam da li da ga kupim. Trgovac hvali svoju robu i više puta ponovi: „No huele mal“! Ha! Kaže mi da ranac „ne smrdi“! Nisam ni ja od juče, znam da loše štavljena koža može itekako da smrdi i da tome nema spasa. I eto meni prilike da započnem cenjkanje. Ponudim mu svoju cenu, on odgovori kako je to malo, mora da hrani porodicu, ne može da proda tako jeftino, pa kaže neku svoju cenu na koju može da pristane. Tu se uključi i Goran, hoće i on da kupi torbicu za sebe, pa sad počnemno da dogovaramo cenu ako kupimo i ranac i torbicu. I tako, poštujući duh tradicionalnog trgovanja u kome se cena pregovara na licu mesta, izađosmo sa novom kožnom torbicom i rancem koje smo platili nekih 20% manje od cene koja je izložena! A onu rečenicu „No huele mal“ citiraćemo još mnogo puta tokom narednih dana!
Sa osmesima na licima i suvenirima sa bazara, izašli smo na obližnji trg Plaza de Bib-Rambla gde smo seli u baštu jednog restorana i ručali. Kad smo završili s ručkom, bilo je vreme da krenemo ka Alhambri.
Alhambra je najznačajnija građevina iz doba Mavara, a njeno ime na arapskom znači „crvena tvrđava“ (izgrađena je od kamena crvene boje). Dvorac i utvrđenje nekada su bili sedište muslimanskih vladara Granade, a danas su jedna od najvećih turističkih atrakcija Španije. Alhambra je najčuvenije delo islamske umetnosti na tlu Španije i nažalost, jedini dvorski kompleks iz doba mavarskih vladara koji je delimično ostao nedirnut. Na zgradama i u baštama danas su vidljive jedino sitne prepravke katoličkih vladara (izvođene od XVI veka), a kralj Karlo V je u XVI veku podigao dvorac unutar utvrđenja.
Kao jedan od najznačajnijih španskih srednjovekovnih kulturnih spomenika Alhambra je 1984. godine uvršćena na UNESCO-vu listu svetske baštine.
Ulazak u ovaj istorijski kompleks je vrlo precizno ustrojen: broj posetilaca tokom jednog dana je ograničen, pa se karte uglavnom rezervišu ili kupuju mesecima unapred a zatim se preuzimaju na blagajni. Za šetnju od blagajne do dvorskog kompleksa Nasrida treba nam barem 15 minuta, ako se usput ne izgubimo – što se ovaj put umalo desilo, jer smo mislili da znamo put! Kada smo konačno stigli do palate Karla V koja se nalazi naspram ulaza u dvorski kompleks, mogli smo da odahnemo. Stigli smo na vreme, još samo da uđemo u nekadašnje odaje Nasrida i uživanje u čaroliji mavarske umetnosti može da počne.
Granada u vreme sijeste
Šetnja do katedrale
Trg - Plaza de las Pasiegas i katedrala
Detalj na fasadi biskupske palate
Plaza de Alonso Cano
Unutar bazara
Puerta Real de España
Ispred manastira San Antón
Diskoteka Aliatar u ulici Calle Recogidas
Kao jedan od najznačajnijih španskih srednjovekovnih kulturnih spomenika Alhambra je 1984. godine uvršćena na UNESCO-vu listu svetske baštine.
Palata Karla V
Dvorski kompleks Nasrida čine Dvorac Komares (Palacio de Comares), koji je prvi izgrađen i Dvorac Lavova (Palacio de los Leones). Neću se baviti umetničkom i arhitektonskom analizom kompleksa jer, naprosto, nisam stručna za to, već ću samo pomenuti neke od prostornih celina kroz koje smo prošli. Cela Alhambra je toliko velika, bogata, deluje da iza svakog isklesanog stiha ili svakog zida i dvorišta stoji čudesna priča. Verujem da čovek može da posveti ceo svoj život proučavanju jednog ovakvog mesta i da opet ne otkrije sve njegove tajne.
Oratorijum (Oratorio, Mexuar)
Pogled na Granadu
Brodska soba (Sala de la barca)
Dvorište mirti (Patio de los Arrayanes)
Dvorište mirti (Patio de Los Arrayanes) tokom vremena je dobijalo različite nazive. Sadašnji naziv ovo prelepo dvorište dobilo je je zbog žbunja mirte koje okružuje centralno jezerce u kome se ogledaju zidovi i lukovi od belog mermera.
Dvorište mirti
Dvorište mirti
Salon ambasadora (Salón de Embajadores)
Salon ambasadora
Sala dve sestre (Sala de Dos Hermanas)
Sala dve sestre
Dvorište lavova (Patio de los Leones)
Dvorište lavova
Vidikovac (Mirador de Lindaraja) i pogled na četvrt Albajsin (Albayzín)
Vrt dvorca Partal (Jardines del Partal)
Dvorac Partal (Palacio del Partal)
Toranj dama (Torre de las Damas)
Pogled na vidikovac San Nicolás
Pogled na Alcazabu
Pogled sa tornja
Pogled na hotel Alhambra Palace
U povratku smo ponovo prošli pored palate Karla V, ušli smo u kružno unutrašnje dvorište koje je u poređenju sa svim ostalim građevinama u Alhambri prilično obično i dosadno. Ispred palate se održavao neki „foto-sešn“ – manekeni obučeni u mladu i mladoženju su pozirali fotografima. Tu smo seli nakratko da se odmorimo, ispratimo malo ovaj foto-sešn i popijemo po kafu iz automata.
Kapija hotelskog kompleksa
Hotel iza drvoreda
Promenada čempresa
No comments:
Post a Comment