Posle pola sata vožnje metroom stižemo do ostrva Site (Île de la Cité) na Seni, na kome se nalazi katedrala Notr Dam. Osim katedrale, na ostrvu su smešteni i Palata pravde (bivša kraljevska palata), nekoliko državnih i verskih institucija, ali i cvetna pijaca koja se nedeljom pretvara u mesto za prodaju ptica.
Ostrvo Île de la Cité povezuje sa levom i desnom obalom Sene i susednim ostrvom Île Saint-Louis ukupno 9 mostova. Ovo ostrvo naseljeno je još od antičkih vremena, a u VI veku postalo je centar vladavine francuske kraljevske dinastije Merovinga.
Na ulicama ima puno ljudi, verovatno mi nismo jedini koji koriste prvomajske praznike za posetu Parizu.
Šetamo se obalom Sene, uživamo u lepom danu i odmeravamo koliko smo još daleko od katedrale.
Lepa Lela, zamišljenog pogleda, na obali Sene
Stižemo do katedrale sa zadnje (istočne) strane, kroz predivan park. Lela je napravila čitavu seriju fotografija divno uređenih cvetnih leja i cveća, ali i ptičica, uglavnom vrabaca koji bez straha jedu iz ruku posetilaca. Pretpostavljamo da će ispred glavnog ulaza (sa zapadne strane) biti velika gužva, pa i ne žurimo, već lagano šetamo kroz park.
Kao i u mnogim drugim sličnim prilikama, tako je i sada ulazak u katedralu predmet čiste želje da se upoznamo isključivo sa njenim umetničkim delima. Mi smo verovatno u manjini jer ljudi na ovakva mesta uglavnom dolaze iz dubokih verskih i duhovnih razloga. Trudimo se da im ne smetamo, pa smo se zato prilikom fotografisanja unutar katedrale trudili da ne ometamo vernike.
Lela je neko ko voli prirodu, životinje, cveće i nikada, još od najranijeg uzrasta, nije volela gradsku gužvu. Naravno, to ne može uvek da se izbegne, ali je gužva vrlo brzo umori. Zato se posle šetnje kroz katedralu vraćamo na Monmartr, koji sada deluje skoro kao neka oaza mira. Na povratku smo izašli na stanici metroa za koju nam se učinilo da je bolje rešenje od stanice na kojoj smo izlazili prethodnih dana - treba samo da idemo nizbrdo i bez muke stižemo do našeg apartmana. Ali, pošto ne poznajemo grad, to bolje rešenje se pretvorilo u lutanje po obližnjim ulicama. Išli smo malo uzbrdo, nizbrdo, pitali prolaznike kako da stignemo do naše ulice, ali na kraju smo se ipak sami snašli (sporazumevanje u Francuskoj ume da bude problem, ako ne govorite francuski).
Ovo lutanje umorilo je sve nas, pa smo odlučili da se malo odmorimo pre nego što odemo do onog specijalnog mesta koje je Goran pronašao još prvog dana.
Posle kraćeg odmora, krenuli smo u oproštajnu šetnju Monmartrom.
Prolazimo pored raznih zanimljivih zgrada i fasada. Na jednoj od njih je freska na kojoj na latinskom piše:
„Si tibi serotina noceat potatio, vina
hora matutina rebibas et erit medicina“
što u prevodu znači: „Ako ti kasno škodi piće, pij ujutro ponovo vina, pa će ti biti lek“.
Nisam uspela da pronađem više podataka o tome ko je i kada oslikao ovu fasadu i zašto se baš ovaj tekst tu našao, ali latinski tekst potiče iz jednog medicinskog priručnika iz XV veka!
„Specijalno“ mesto o kome je ovde reč je kafić u kome se delom odvija radnja filma „Čudesna sudbina Amelije Pulen“. Ovo je jedan od omiljenih Goranovih filmova, a ja sam zahvaljujući njemu pogledala i zavolela ovaj film.
Unutrašnjost kafića koji se zove „Café des 2 Moulins“ skoro je identična enterijeru koji smo imali prilike da vidimo u filmu.
Kafić je bio pun, vesela atmosfera, živa muzika - saksofon, gitara i udaraljke. Sat iznad lika Amelije pokazuje da je skoro 9 sati uveče, ali napolju je još uvek prilično svetlo.
Iskoristili smo ovo dobro svetlo, slikali se za uspomenu ispred kafića i uskoro se vratili u apartman.
Boravak u Parizu je završen, sutra pre podne letimo natrag za Beograd.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
