Ipak, uspeli smo da nađemo smeštaj koji podseća na prosečan hotelski, a uz to da bude i dovoljno blizu onih mesta koje smo planirali da obiđemo tokom ovog kratkog boravka u Rimu. Prozor naše sobe gledao je na ulicu i crkvu preko puta, dakle na nešto prilično obično, pa je zato i cena bila sasvim prihvaljiva.
Kada smo rezervisali sobu, nismo mogli da znamo raspored rada komunalnih službi, pa su nas tako u neko zlo doba probudili kamioni koji odnose smeće, ali celodnevna šetnja nas je toliko umarala da smo več druge večeri uspeli da spavamo i prespavamo buku koja je dolazila sa ulice.
Posle doručka - skromnog i prilično nezanimljivog, krenuli smo ka Vatikanskom muzeju. Ili, da budem precizna, u pitanju je više muzeja unutar zidina Vatikana.
U ovim muzejima postoje izuzetno bogate zbirke najrazličitijih slikarskih i vajarskih dela iz raznih istorijskih razdoblja - od antike do savremene umetnosti.
Unutrašnje dvorište muzeja
Nismo imali strpljenja da čekamo beskrajno dugačak red za ulazak u baziliku Svetog Petra, ali umetničko blago vatikanskih muzeja je naprosto ogromno, pa nismo morali da žalimo što smo propustili da posetimo i ovu čuvenu baziliku.
U unutrašnjosti muzeja fotografisanje je uglavnom dozvoljeno, ali ne i preterano praktično jer uvek ima puno posetilaca. Ipak, nisam odolela i napravila sam par snimaka kada smo ušli u Sikstinsku kapelu - ne samo zbog Mikelanđelovog remek dela, oslikanog svoda ove kapele, već možda i zato što je baš tu zabranjeno fotografisanje.
Potpuno neopterećeni verskim aspektima izloženih dela, uglavnom smo komentarisali koliko je ljudskog rada i umetničke inspiracije utkano u brojna dela koja krase prostorije ovih muzeja.
U paviljonu kočija
Tokom XX veka u Vatikanu je otvoren i paviljon kočija (Padiglione delle Carrozze) u kome su izložena najrazličitija prevozna sredstva koja su kroz istoriju služila za prevoz verskog poglavara katoličke crkve. Raskošne kočije, kako i prilični njihovoj nameni, ipak su za moj ukus oličenje kiča. Zlatna kočija najviše me je podsetila na priču o Pepeljugi. Osim zlatnih i raznih drugih kočija, u ovom paviljonu izloženi su i primerci raznih modela vrhunskih automobila od perioda između dva svetska rata pa do danas.
Ono što zaista pleni elegancijom je spiralno stepenište koje je postavljeno 1932. godine.
Spiralno stepenište iz 1932.g.
Muzeji su smešteni u predivno uređenim i održavanim parkovima, čija površina zauzima znatan deo celog kompleksa.
Unutrašnje dvorište muzeja
Posle ručka i kraćeg odmora, tokom popodneva i večeri prošetali smo do Španskog trga (Piazza di Spagna) sa koga se uzdižu predivne barokne Španske stepenice. U današnje vreme, jednom godišnje, na njima se održava čuvena revija visoke mode, a tokom cele godine one su omiljeno mesto za romantične sastanke. Na vrhu stepenica je obelisk (Obelisco Sallustiano) iz perioda antičkog Rima, koji je napravljen po uzoru na drevne egipatske obeliske i ukrašen hijeroglifima. Tu je i crkva Trinità dei Monti u kojoj smo se kratko zadržali.
Šetnju smo nastavili ka praznično ukrašenoj ulici Via del Corso. Uskoro je došlo vreme za večeru i mi smo se odlučili da večramo u restoranu koji nije ni nalik sinoćnjoj Žutoj taverni, već podseća na tipičnu austrijsku, nemačku ili eventualno švajcarsku krčmu. Ali, nismo se pokajali, jer smo dobili veoma ukusnu i obilnu večeru.
Ostalo je još samo da se vratimo do naše sobe...
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment