2012 Januar – Rim

Već dugi niz godina, u mnogim firmama u Srbiji, novogodišnji praznici se spajaju sa božićnim, pa tako dobijemo jedan mali zimski „raspust“. Da ne bismo sedeli u Beogradu, koji tokom zime nije preterano privlačan, odlučili smo da otputujemo na nekoliko dana. I tako smo 3. januara, direktnim letom iz Beograda, već oko 6 sati popodne stigli u Rim. Smestili smo se u sobi koja je na 5 minuta hoda od Vatikana i krenuli u prvi večernji obilazak grada.

Bazilika Svetog Petra

Nažalost, u to doba godine, smrkava se rano – kao i u Beogradu. Ali, pošto su u toku bili praznici (crkveni) i ceo grad je bio ukrašen, večeri su bile lepe za šetnju. Bilo je i puno turista, pa nismo imali utisak da je u toku „zimski san“, što nam se obično dešava u ovo doba godine u Beogradu.

Trg Svetog Petra

Ne baš u nekoj kondiciji za hodanje, posle višemesečnog lenstvovanja (kada je šetnja u pitanju), krenuli smo prvo do trga Svetog Petra na kome se nalazi i istoimena bazilika. Tu smo zapravo zakoračili u drugu državu – Vatikan. Na trgu Svetog Petra bile su ogromne ukrašene jelke i velika maketa koja prikazuje jednu od biblijskih scena. Ko voli priče o verskim praznicima, neka potraži kako se u katoličkom svetu obeležava Bogojavljenje.

Izašli smo iz vatikanskih zidina i nastavili šetnju i prešli na drugu obalu Tibra. Put nas je vodio pored Tibra sve do mosta Svetog anđela. Ovo je isključivo pešački most pa smo lagano i sa uživanjem razgledali ovaj deo grada sa reke. Na drugoj strani mosta je trvđava Svetog anđela (Castel Sant'Angelo), koja je podignuta još u II veku, kao mauzolej cara Hadrijana. Tokom X veka mauzolej je pretvoren u tvrđavu, a u narednim vekovima tvrđava je pretrpela i druge izmene. Možda je najzanimljivije to da je podzemnim hodnicima povezana sa Vatikanom. Tokom XX veka je restaurirana i pretvorena u muzej. U vreme kada smo se mi šetali, ovaj muzej je već uveliko bio zatvoren za posetioce.

Most Svetog anđela

Šetamo, razgledamo nepoznat grad i počinjemo da tražimo neki zanimljiv restoran u kome bismo mogli da večeramo. Stižemo do ulice Julija Cezara (Viale Giulio Cesare) i u njoj nailazimo na restorančić koji zrači nekom toplinom i prosto nas mami da uđemo. U pitanju je „Žuta taverna“ (La Tavernetta Umbra), tipičan porodični restoran u kome baka i deka vode glavnu reč. Konobari su tu samo da im pomognu.

Žuta taverna

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Ne sećam se šta smo sve jeli i pili, ali ono što pamtim iz tog restorana je specijalitet koji smo nas dvoje zavoleli za ceo život. I možemo sami da ga pripremimo. U pitanju je fantastična kombinacija – kačkavalj preliven medom. Nekoliko vrsta starog, slanog i tvrdog kačkavalja, isečenog tanko, poslagati u krug po tanjiru i preliti medom. I ne treba vam ništa drugo - osim, možda, još čaša dobrog vina!

Posle prave gozbe u Žutoj taverni, vratili smo se u sobu i prespavali prvu noć u Rimu.