Ono što nam odmah skreće pažnju je još jedan objekat koji bismo pre očekivali u Egiptu nego u Rimu, a to je Cestijeva piramida. Piramida je izgrađena u poslednjim godinama I veka p.n.e., kao grobnica za Gaja Cestija Epulona. Nekada su unutrašnjost ove piramide/grobnice krasile freske, ali one nisu ostale očuvane do današnjih dana.
Na trgu Piazzale Ostiense je i muzej Ostiense, koji je smešten unutar južne kapije Aurelijanovih zidina koje su od III veka nove ere opasivale sedam rimskih brežuljaka, koji čine srce današnjeg Rima.
Put nas vodi uzbrdo - počinjemo da se penjemo na jedan od već pomenutih sedam rimskih brežuljaka, na Palatin. Smatra se samim središtem drevnog Rima, jer se (prema legendi) tu nalazila pećina (luperkal) u kojoj je vučica odgajila osnivače Rima, Romula i Rema.
Na pećinu nismo naišli, ali smo se već prilično umorili od hodanja. Seli smo ispred crkve Svete Anastastije da malo predahnemo i proverimo na planu grada gde se tačno nalazimo.Srećom, sve vreme smo išli u dobrom pravcu i naše sledeće planirano odredište, Trg Venecija (Piazza Venezia) bila je na svega 15-ak minuta hoda od ove lepe crkve. Prolazimo pored Rimskog foruma i uskoro stižemo do vidikovca, na samom kraju ulice Via di Monte Tarpeo, sa koga se pruža predivan pogled ne samo na ostatke Foruma, već i na slavoluk Septimija Severa, koji je napravljen od belog mermera na početku III veka nove ere. Slavoluk je prilično dobro očuvan i deluje zaista veličanstveno.
Sve smo umorniji, ali ne predajemo se. Ostalo je još samo jedno mesto koje treba da posetimo (što podrazumeva ponovno penjanje), ali tu smo, blizu. I iza toga je trg Venecija, naše krajnje odredište za dnevni deo obilaska Rima.
Pogled sa Oltara otadžbine
Stižemo konačno do impozantnog zdanja s kraja XIX i početka XX veka, Nacionalnog spomenika Viktoru Emanuelu II, koji je poznat i kao „Oltar otadžbine“ (Altare della Patria). Sa vrha ove zgrade, puca pogled na ceo Rim. Uživamo u prizoru, fotografišemo i polako se spuštamo na trg Venecija odakle se vraćamo u sobu, na zasluženi kasni popodnevni odmor.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Već smo dobro proučili linije gradskog prevoza, pa smo sa trga Venecija do našeg smeštaja koristili autobusku liniju 70. Izlazimo kod stanice metroa Ottaviano i nakon par minuta hoda stižemo u našu sobu.
Tokom večeri, na trgu Piazza Del Risorgimento, kraj samog Vatikana, ušli smo u autobus na liniji 81 koji nas je dovezao skoro do same fontane Trevi. Ubacili smo novčić u fontanu, kako to već nalaže običaj (a i legenda) i zaista - već naredne godine u maju, ponovo smo bili u Rimu.
No comments:
Post a Comment