Proučili smo kako da što efikasnije koristimo gradski prevoz (metro i železnicu) i u skladu sa tim krenuli prvo do Trijumfalne kapije (Arc de Triomphe). Posle 15-ak minuta vožnje metroom stižemo do ove kapije.
Na slikama deluje raskošno, ali tek kada se čovek približi, stiče se pravi utisak o tome koliko je zaista velika. Visoka je 51 metar (otprilike kao soliter od 16 spratova) i široka 45 m. U njenom podnožju je grob neznanog junaka, posvećen vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu.
Spomenik neznanom junaku
Trijumfalna kapija je u samom središtu trga Šarla de Gola (poznatim i kao „Trg Etoal“) i na ovaj trg se uliva tačno 12 bulevara. Kada se gleda na planu grada, bulevari su raspoređeni kao 12 podeoka na satu. Pokraj jednog od bulevara, na prostranom delu trotoara, naišli smo na grupu momaka koji su zabavljali prolaznike svojim igračkim vratolomijama.
Plesna grupa
Odavde nastavljamo do Luvra i posle 15-ak minuta vožnje metroom stižemo do muzeja. Vreme se kvari, počinje da sipi kišica, pa odlučujemo da se ne zadržavamo napolju i razgledamo spoljašnjost muzejskog kompleksa. U muzej se ulazi kroz staklenu piramidu koja je izgrađena 1989. godine i koja nikako nije po mom ukusu - makar ne na ovom mestu i uz ovaj muzej. Muzejski i drugi stručnjaci opravdali su izgradnju ove piramide time da ulaz u muzej koji se ranije koristio nije bio adekvatan za prihvat izuzetno velikog broja posetilaca - kažu da Luvr godišnje poseti oko 10 miliona turista.
U Luvru je izloženo oko 35.000 umetničkih dela i predmeta, od antičkih vremena do savremene umetnosti XXI veka. Sve nam je bilo jasno kada smo počeli da šetamo kroz muzej. Ne znam koliko meseci i godina bi trebalo provesti u Luvru, samo da se pogledaju svi izloženi eksponati. Dakle, morali smo da budemo selektivni i efikasni, i zato smo odlučili da krenemo „za gomilom“ - do Leonardove Mona Lize. Jasno je da iz bezbednosnih i raznih drugih razloga ova slika mora da bude izložena na drugačiji način od većine drugih, ali bila sam ipak pomalo razočarana kada sam videla kako to izgleda u stvarnosti.
Moja Lela i Leonardova Mona Liza
Umorni i pomalo posustali zbog lošeg vremena, po izlasku iz Luvra odlučujemo da se vratimo u apartman i da kasnije popodne nastavimo razgledanje. Još jedna kratka vožnja metroom, stižemo na Monmartr i bacamo se na odmor.
Na nekoj od stanica metroa
Za večernji deo razgledanja ostalo nam je da posetimo Ajfelov toranj. Pred nama je malo duža vožnja metroom, jer prelazimo na drugu obalu Sene, ali sve u vezi sa prevozom odlično funkcioniše.
Kod Ajfelovog tornja nas je dočekala ogromna gužva - turisti koji su čekali da se popnu u toranj. Da nekako zanemarimo gužvu, ali stigli smo suviše kasno, a uz to opet počinje da pada kiša. A pao je i mrak. Razledamo toranj odozdo, sa strane, malo iz daljine i pomalo razočarani što nismo uspeli da se popnemo na toranj, odlazimo do crkve Notr Dam. Lela nije imala prilike da ranije vidi ovu katedralu, ali već je kasno i više ne možemo da uđemo unutra.
Ako već ne možemo u katedralu, tu je ona „naša kafeterija“, Café Panis. Svima nam je prijalo da dođemo ovde, sednemo i ugrejemo se, a naravno i da večeramo.
A obilazak katedrale i još jedne „poslastice“ ostavljamo za sutra.
Café Panis
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment