Za poslednji dan ovogodišnjeg boravka na Peloponezu u planu nam je poseta antičkom svetilištu u Olimpiji. Od našeg hotela do Olimpije predstoji nam put od oko 130 km, tj. nešto manje od 2 sata vožnje. Krenuli smo negde oko 10 sati ujutro, što je značilo da ćemo u Olimpiju stići oko podneva. Srećom, prilično smo se navikli na visoke temperature, naučili da treba dobro da se opremimo rezervama vode, šeširima, a ja još od svog putovanja u Egipat uvek sa sobom nosim ešarpu koja je neverovatno korisna po suncu i velikim vrućinama. Osim što uspevam da se ogrnem i zaštitim od sunca, kada mi postane toliko vrelo da se već nađem na granici izdržljivosti, tu moju „pustolovnu“ ešarpu pokvasim vodom, umotam oko glave ili prebacim preko ramena i tako uspem da se rashladim. Jednostavno a vrlo efikasno - bez klima uređaja ili hladovine.
Pausanija je tokom svoje posete ovom svetilištu zabeležio da se u Herinom hramu nalazio sto na kome su tokom Olimpijskih igara bili izloženi venci od maslina namenjeni pobednicima. 
Od Herinog hrama, nastavljamo ka stadionu do koga se stiže uzanim lučnim prolazom.
U vreme antičkih igara, stadion je mogao da primi čak 50 hiljada gledalaca. Nažalost, od nekadašnjeg stadiona ostao je samo teren, a sedišta su davno nestala i na njihovom mestu danas su prostrane travnate padine. S desne strane, vide se ostaci kamene platforme na kojoj su sedele sudije.
Prema zapisima rimskog istoričara Svetonija, rimski car Kaligula (vladao je na početku prvog veka nove ere) naredio je da se umetnički ili religijski značajne statue grčkih bogova, uključujući i statuu Zevsa u Olimpiji, prebace iz Grčke u Rim, kako bi im se skinule glave grčkih bogova a umesto njih stavile glave sa Kaligulinim likom. Pre nego što je Zevsova statua krenula put Rima - Kaligula je ubijen i statua je ostala u Olimpiji. Ipak, 426. godine, po nalogu vizantijskog cara Teodosija II, svetilište u Olimpiji je uništeno, a Zevsova statua je preneta u Konstantinopolj. Tamo je izložena u Lavsovoj palati u kojoj se nalazila veoma raznovrsna i vredna zbirka umetničkih dela. Nažalost, u požaru koji je 475. godine uništio veći deo Konstantinopolja, uništena je Lavsova palata i sva umetnička dela koja su se u njoj nalazila. Tako je zauvek nestala Zevsova statua iz Olimpije. 
Veoma značajno mesto u ovom kompleksu zauzima takozvana „palestra“, odnosno prostor u kome su takmičari boravili i pripremali se za takmičenja.
U okviru palestre postojalo je više prostornih celina sa različitim namenama: za kupanje, presvlačenje i odlaganje odeće, za druženje, nastavu... praktično za sve što je bilo potrebno takmičarima tokom njihovog boravka u Olimpiji.
Hram Apolona Epikura u Basi nalazi se na obronku planine Kotilion, na nadmorskoj visini od 1131 m, a to je značilo da je temperatura za nekoliko stepeni niža nego u Olimpiji, što je predstavljalo pravo olakšanje.
U antička vremena, nalazio se na mestu koje je prilično zabačeno, ali možda ga je baš zahvaljujući tome zaobišla sudbina drugih starogrčkih hramova: uništenje u ratovima ili tokom pokrštavanja.
Ovo je jedini poznati antički hram u kome su kombinovana sva tri reda klasične arhitekture - dorski, jonski i korintski. Možda najupečatljiviji otkriće u vezi sa ovim hramom je što se na njemu nalazio najstariji korintski kapitel ikad otkriven. UNESCO je 1986. godine uvrstio ovaj hram na listu svetske kulturne baštine.
Hram je restauriran početkom XX veka, ali pošto je za njegovu izgradnju u najvećoj meri korišćen krečnjak, u drugoj polovini XX veka ustanovljeno je da hram ponovo počinje da propada usled atmosferskih uticaja. Da bi ga zaštitili, nadležni su odlučili da hram bude prekriven ogromnim belim šatorom. Tako je obezbeđena ne samo njegova zaštita, već i nastavak radova na njegovoj trajnoj restauraciji.
Kada smo krenuli ka Olimpiji, sunce je bilo sa moje, suvozačke strane, pa sam i u kolima držala prebačenu belu ešarpu preko glave i desne ruke. U jednom trenutku, dok smo prolazili kroz neko od mesta na putu do Olimpije, putokazi su bili nejasni i nismo bili sigurni kojim putem treba da nastavimo. Zaustavili smo se pored jedne kuće ispred koje je bilo nekoliko muškaraca i ja sam im se obratila na engleskom. U prvi mah kao da me nisu slušali, već su gledali mene i moju ešarpu. Nisu bili neprijatni, ali su me pomalo iznenadili svojom uzdržanošću. Posle par trenutaka tišine i premišljanja, prišli su kolima i objasnili nam kako da se snađemo i nastavimo put. Shvatila sam da ovde još uvek postoje mesta i ljudi kojima podsećanje na neke prošle vekove i osvajače još uvek ne godi. Imaću to u vidu i neću sebe više dovoditi u ovakvu „dvosmislenu“ situaciju.
O starim Grcima, njihovoj mitologiji i istoriji slušala sam od najranijeg detinjstva. Ljubav prema grčkom narodu i kulturi verovatno ima veze i sa time što je tatina mama bila Grkinja. A moja mama mi je pomogla da naučim grčki alfabet već u vreme kada sam pohađala osnovnu školu. Legende o grčkim bogovima i herojima bile su česta tema naših razgovora. Još tada sam naučila da su tokom olimpijskih igara prekidani svi ratovi među grčkim polisima, a da su pobednici kao nagradu dobijali venac od maslinovih grančica!
Mnogo godina kasnije, evo me, konačno, na putu za antičku Olimpiju u kojoj su se u klasičnim vremenima, u periodu od VIII veka p.n.e. do IV veka nove ere, na svake četiri godine održavale Olimpijske igre. Prve Olimpijske igre, održane su u čast Zevsa, 776.g. pre nove ere.
UNESCO je 1989. godine uvrstio antičko svetilište u Olimpiji na listu svetske kulturne baštine.
Kao što smo i očekivali, u Olimpiju smo stigli takoreći tačno u podne! Vrelo je i pokušavamo da pronađemo hladovinu, kad i gde god je to moguće.
O starim Grcima, njihovoj mitologiji i istoriji slušala sam od najranijeg detinjstva. Ljubav prema grčkom narodu i kulturi verovatno ima veze i sa time što je tatina mama bila Grkinja. A moja mama mi je pomogla da naučim grčki alfabet već u vreme kada sam pohađala osnovnu školu. Legende o grčkim bogovima i herojima bile su česta tema naših razgovora. Još tada sam naučila da su tokom olimpijskih igara prekidani svi ratovi među grčkim polisima, a da su pobednici kao nagradu dobijali venac od maslinovih grančica!
Mnogo godina kasnije, evo me, konačno, na putu za antičku Olimpiju u kojoj su se u klasičnim vremenima, u periodu od VIII veka p.n.e. do IV veka nove ere, na svake četiri godine održavale Olimpijske igre. Prve Olimpijske igre, održane su u čast Zevsa, 776.g. pre nove ere.
UNESCO je 1989. godine uvrstio antičko svetilište u Olimpiji na listu svetske kulturne baštine.
Arheolozi na poslu (ulaz u kompleks)
Kao što smo i očekivali, u Olimpiju smo stigli takoreći tačno u podne! Vrelo je i pokušavamo da pronađemo hladovinu, kad i gde god je to moguće.
Prvi spomenik na koji nailazimo je Filipion - jedina građevina u svetilištu koja je posvećena čoveku a ne bogovima.
U njemu su se nalazile statue od zlata i slonovače koje su predstavljale Filipa II, njegovog sina Aleksandra Velikog, ćerku Olimpiju, sina Aminta III i Euridiku, majku Filipa II. Filipion je napravio atinski vajar Leohar, u slavu Filipa II i njegove pobede u bici kod Heroneje (338.gpne).Od Filipiona, staza nas vodi ka Herinom hramu.
U današnje vreme, baklja Olimpijskog plamena pali se u ruševinama ovog hrama. Plamen se pali sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala, upravo u skladu sa drevnim običajima. Paljenje obavljaju žene obučene u odeću sašivenu po uzoru na odore drevnih sveštenica boga Zevsa.
Od Herinog hrama, nastavljamo ka stadionu do koga se stiže uzanim lučnim prolazom.
Kripta - lučni prolaz ka stadionu
Olimpijac u pokušaju
Još jedan predah u hladovini
Od stadiona idemo ka centralnom mestu ovog svetilišta, ka Zevsovom hramu. Nažalost, od veličanstvenog hrama ostala je uglavnom gomila razbacanog kamenja, delovi stubova i možda još poneki prepoznatljiv detalj nekadašnjeg zdanja. U ovom hramu se nekada nalazila Zevsova statua visoka oko 13 metara, delo čuvenog vajara, slikara i arhitekte Fidije. Zevsova statua u Olimpiji jedno je od sedam čuda antičkog sveta.
Zevsov hram
Fidijina radionica
Nedaleko od Zevsovog hrama nalazi se Fidijina radionica koja je u vreme Teodosija II pretvorena u baziliku. U ovoj radionici, Fidija je 12 godina radio i stvarao Zevsovu statuu.
Pre dolaska u Olimpiju, Fidija je živeo u Atini i tamo je napravio čuvenu skulpturu boginje Atine koja je bila smeštena u atinskom Partenonu.
Tokom VI i VII veka, Olimpiju su zadesile kuga, zemljotresi i poplave. Nakon nekoliko razornih poplava tokom VII veka, drevna Olimpija zauvek se ugasila.
Krajem XIX veka, francuska ekspedicija Expédition de Morée otkrila je ostatke antičke Olimpije, a tek 1958. godine arheolozi su pronašli radionicu u kojoj je Fidija stvorio čuvenu statuu Zevsa. Tokom iskopavanja, pronađeni su ostaci slonovače, kalupi i alat, kao i deo vrča za piće na kome je pisalo „Ja pripadam Fidiji“ (ΦΕΙΔΙΟΥ ΕΙΜΙ).
Tabla sa opisom Fidijine radionice
Veoma značajno mesto u ovom kompleksu zauzima takozvana „palestra“, odnosno prostor u kome su takmičari boravili i pripremali se za takmičenja.
U okviru palestre postojalo je više prostornih celina sa različitim namenama: za kupanje, presvlačenje i odlaganje odeće, za druženje, nastavu... praktično za sve što je bilo potrebno takmičarima tokom njihovog boravka u Olimpiji.
Nama je obilazak palestre dobro došao kao mesto za predah u hladovini. Zastali smo kraj jednog zidića, popili svu vodu koju smo imali u flašama i zaključili da je vreme da krenemo ka Arheološkom muzeju, jer je boravak napolju postao prilično naporan. Volela bih da mi se ukaže prilika da ponovo dođem ovde, ali ako je moguće da to bude u kasno proleće ili ranu jesen.
Arheološki muzej u Olimpiji otvoren je 1982. godine i u njemu se čuvaju predmeti pronađeni na ovom lokalitetu. Muzej ima veoma lepo sistematizovane eksponate koji su izloženi u različitim prostorijama i podeljeni su po grupama: na predmete od terakote, bronze, radove iz ranog i iz kasnog perioda. Predmeti pronađeni u Fidijinoj radionici čine zasebnu celinu, dok je nekoliko veoma značajnih skulptura izloženo je u posebnim prostorijama.
U muzeju je izložena skulptura Herakla koji čisti Augijeve štale, dok mu Atina pokazuje mesto koje treba da udari da bi napravio otvor na temeljima štale.
Tabla sa opisom palestre
Grnčarija iz kasnog klasičnog perioda
Glineni kalupi iz Fidijine radionice sa ostacima staklenih ornamenata
Zevs i Ganimed
Sfinge od terakote - ostaci i crteži na kojima je rekonstruisan njihov izgled
Akroterion od terakote iz Herinog hrama (restauriran)
Bronzani šlemovi
Figura starog proroka iz Zevsovog hrama
Atina i Herakle
Da bi zaslužio svoje mesto na Olimpu i postao besmrtan, Herakle je morao da ispuni 12 zadataka koje mu je postavio mikenski kralj Euristej. Čišćenje Augijevih štala bio je peti zadatak.
Statua Hadrijana
Pogled na timpan Zevsovog hrama
Arheološki muzej u Olimpiji nam se veoma dopao. Sve ono što ne može da se vidi tokom šetnje po ostacima drevnog svetilišta, izloženo je i veoma lepo objašnjeno u muzeju.
Nakon kratke pauze, došlo je vreme da krenemo ka još jednom zanimljivom mestu, hramu Apolona Epikura u Basi. Ovaj neobični hram udaljen je od Olimpije nešto više od 80 km, ali put je loš i vožnja do tamo će potrajati skoro 2 sata.
Hram Apolona Epikura u Basi nalazi se na obronku planine Kotilion, na nadmorskoj visini od 1131 m, a to je značilo da je temperatura za nekoliko stepeni niža nego u Olimpiji, što je predstavljalo pravo olakšanje.
U antička vremena, nalazio se na mestu koje je prilično zabačeno, ali možda ga je baš zahvaljujući tome zaobišla sudbina drugih starogrčkih hramova: uništenje u ratovima ili tokom pokrštavanja.
Ovo je jedini poznati antički hram u kome su kombinovana sva tri reda klasične arhitekture - dorski, jonski i korintski. Možda najupečatljiviji otkriće u vezi sa ovim hramom je što se na njemu nalazio najstariji korintski kapitel ikad otkriven. UNESCO je 1986. godine uvrstio ovaj hram na listu svetske kulturne baštine.
Hram je bio zaboravljen sve do 1765. godine kada ga je slučajno otkrio francuski arhitekta Boher. Prva arheološka istraživanja koja su obavljena početkom XIX veka donjela su mu više štete nego koristi, jer je ostao bez najvrednijih vajarskih dekoracija (friza i korintskog kapitela). Naime, po nalogu budućeg kralja Džordža III, a uz saglasnost Veli Paše, tadašnjeg vezira Moreje (Peloponeza), Englezi su 1814. kupili friz i korintski kapitel i odneli ih u Britanski muzej u Londonu.
Hram je restauriran početkom XX veka, ali pošto je za njegovu izgradnju u najvećoj meri korišćen krečnjak, u drugoj polovini XX veka ustanovljeno je da hram ponovo počinje da propada usled atmosferskih uticaja. Da bi ga zaštitili, nadležni su odlučili da hram bude prekriven ogromnim belim šatorom. Tako je obezbeđena ne samo njegova zaštita, već i nastavak radova na njegovoj trajnoj restauraciji.
Unutar šatora
Stazom od hrama ka parkingu
Otprilike na 1130m nadmorske visine
Posle ovako divnog i uzbudljivog dana, ostalo nam je da se vratimo do hotela od koga smo udaljeni oko 85 km, tj. još oko sat i po vožnje. Kada smo pre dva dana išli na izlet do Epidaura, videli smo da se na jednom mestu paralelno sa postojećim putem gradi novi most. Delovao je vrlo zanimljivo, ali nisam uspela da ga fotografišem. Ovaj put sam bila spremna i u blizini gradića Megalopoli, uspela sam da slikam ovaj most u izgradnji. U pitanju je lučni most (Tsakona Arch Bridge) koji će kada bude završen predstavljati još jedno remek delo grčkih graditelja, baš kao i most Rio-Antirio.
Pred nama je poslednje veče na moru, u hotelu na obali mesinskog zaliva. Sutra putujemo na sever, do oblasti Zapadne Makedonije i još jednog čarobnog i čuvenog mesta.
No comments:
Post a Comment