Od jula meseca slušamo u raznim vestima o gužvama na graničnim prelazima ka Grčkoj. I tako je svake godine, ko zna već koliko godina unazad. Da bismo sebe poštedeli nerviranja i višesatnog čekanja na graničnim prelazima, u Grčku uvek putujemo tokom radne nedelje. Izbegavamo vikende, petak i ponedeljak. I to sasvim dobro funkcioniše. Utorak je, iz Srbije izlazimo posle neka 4 sata vožnje od Beograda, a onda su pred nama još otprilike 2 sata vožnje kroz Makedoniju. Ovaj put se nismo zaustavljali na tradicionalnom odmorištu na veleškom jezeru, već samo na ovoj pumpi, u nekom prilično pustom delu zemlje.
Od ulaska u Grčku do našeg prvog prenoćišta u mestu Novi Pantelejmon (Neos Panteleimonas) stigli smo nakon otprilike sat i po, odnosno negde oko 4 popodne. Dovoljno vremena da se odmorimo, večeramo, još malo odmorimo i sutra ujutro nastavimo put.
Naš hotel u Pantelejmonu nalazi se u brdu, relativno daleko od mora i plaže, a to znači i daleko od gužve. I zato je idealan za odmor koji nam je potreban posle vožnje od Beograda, a uz to, pruža izvanredan pogled na krstaški zamak iz XIII veka.
Vrlo ljubazna vlasnica hotela dočekala nas je s kafom na račun kuće, nakon čega smo otišli u sobu da se naspavamo. Rezervisali smo malu sobu koja je bila jeftinija od ostalih, jer nam je za ovo prenoćište bio potreban samo udoban krevet i ništa više. Malo smo se razočarali kada smo ustanovili da se ispred sobe nalazi neka vrsta trema/terase preko koje prolaze i drugi gosti, ali za jedno popodne i noć bilo je sasvim prihvatljivo.
Negde u Makedoniji
Od ulaska u Grčku do našeg prvog prenoćišta u mestu Novi Pantelejmon (Neos Panteleimonas) stigli smo nakon otprilike sat i po, odnosno negde oko 4 popodne. Dovoljno vremena da se odmorimo, večeramo, još malo odmorimo i sutra ujutro nastavimo put.
Naš hotel u Pantelejmonu nalazi se u brdu, relativno daleko od mora i plaže, a to znači i daleko od gužve. I zato je idealan za odmor koji nam je potreban posle vožnje od Beograda, a uz to, pruža izvanredan pogled na krstaški zamak iz XIII veka.
Pogled na zamak
Vrlo ljubazna vlasnica hotela dočekala nas je s kafom na račun kuće, nakon čega smo otišli u sobu da se naspavamo. Rezervisali smo malu sobu koja je bila jeftinija od ostalih, jer nam je za ovo prenoćište bio potreban samo udoban krevet i ništa više. Malo smo se razočarali kada smo ustanovili da se ispred sobe nalazi neka vrsta trema/terase preko koje prolaze i drugi gosti, ali za jedno popodne i noć bilo je sasvim prihvatljivo.
Trem ispred sobe
Nakon podužeg popodnevnog spavanja, zaključili smo da nismo raspoloženi za bilo kakvu šetnju ili vožnju do centra mesta. Mene je malo boleo stomak - verovatno da mi kafa s mlekom nije prijala, pa smo se spustili do hotelskog restorana da vidimo ima li nešto za večeru. Vlasnica je opet bila tu, raspoložena za priču. Goran je naručio svoj omiljeni grčki napitak (uzo), a ja sam pitala da li može da mi preporuči neko domaće lekovito piće (za moj bolni stomak). Naravno da može! Specijalno za mene i moj stomak ubrzo je stigla čašica mastike! Po rečima stručnjaka (vlasnice hotela i restorana), lekovito dejstvo se postiže ako se jedna čašica popije pre jela, a druga posle jela.
Etiketa prave grčke mastike
Te večeri, mastika je postala moje omiljeno žestoko piće! Pila sam je skoro svake večeri (po preporuci stručnjaka - pre i posle jela) tokom celog letovanja. Mastika koju sam ja zavolela, ima veoma specifičnu aromu koju joj daje smola drveta mastike. Uzo, za razliku od grčke mastike, svoju prepoznatljivu aromu duguje anisu.
Kad smo već kod ovih izvanrednih grčkih pića, vlasnica hotela nam je otkrila još jednu „tajnu“: crno dezertno vino, Mavrodafni, koje smo takođe uvrstili u listu naših omiljenih pića.
Posle aperitiva, stigla nam je večera koja je bila zaista izvanredna. Ako nekad ponovo budemo prolazili kroz Novi Pantelejmon, znamo da u ovom restoranu služe savršeno slasno svinjsko pečenje, bogovski ukusne masline - kalamate i još mnogo toga.
Nakon večere, ostalo nam je samo da uživamo u noćnoj panorami obronaka Olimpa s jedne strane i zagasito plavog mora s druge. I da se dobro naspavamo pred sutrašnji nastavak putovanja, do juga Peloponeza.
Terasa restorana
Noćna panorama sa terase
No comments:
Post a Comment