2014 - 20. avgust, preko Korintskog kanala do Mesinija

Od Novog Pantelejmona do našeg hotela u mesinskom zalivu predstoji nam put od oko 630 km. Nakon više od 4 i po sata vožnje i pređenih 460 km stižemo do Korintskog kanala koji se nalazi u blizini grada Korinta po kome je verovatno i dobio ime. Kanal povezuje Korintski zaliv i Egejsko more i „odseca“ Peloponez od ostatka grčkog kopna. 

Katanci i mašnice za uspomenu...

Ideja o probijanju kanala stara je barem 2600 godina, ali je realizovana tek krajem XIX veka. Na obali kanala stoji ova spomen ploča, posvećena mađarskim inženjerima koji su uprkos brojnim problemima i teškoćama uspeli da završe radove i kanal je konačno otvoren 1893. godine.   

Spomen obeležje: inženjeri István Türr i Béla Gerster zaslužni su za završetak kanala

Platforma za bandži skokove

Kanal je relativno uzan, ali su njegove strane visoke oko 75 metara (mereno od površine mora), pa je s donje strane mosta kojim se odvija saobraćaj preko kanala napravljena platforma za bandži skokove. Dok smo mi čekali da se na ulazu u kanal pojavi neki brod, nismo videli nijednog bandži-skakača u akciji.

Prolazak brodova kroz kanal je svojevrsna turistička atrakcija. Kada su se na ulazu u kanal pojavili remorker koji vuče brod i čamci koji su išli iza njih, na mostu su se okupili posetioci koji su (kao i mi) posmatrali njihov prolazak celom dužinom kanala.
Kanal je dugačak 6,3 km, širok nešto manje od 25 metara što je nedovoljno za prolazak velikih teretnih brodova, ali je ova širina sasvim dovoljna za turističke brodove i jahte kojih godišnje prođe oko 16000. Prolaskom kroz kanal značajno se skraćuje put, jer je plovni put koji vodi oko Peloponeza duži za oko 700 km.

Remorker u akciji

Kad su prošle lađe, pravimo jedan selfi za uspomenu i nastavljamo put...

Pogled iz hotelske sobe (tj. sa terase)

Kada smo stigli u hotel, prvi utisci su bili izvanredni. Tokom narednih dana, novi dobri utisci su se samo ređali. Dakle, naš izabrani hotel na obali mesinskog zaliva bio je pun pogodak: relativno mali, sa samoj obali, sa sopstvenom velikom peščanom plažom, sa dovoljno ležaljki i suncobrana da u svako doba dana možemo da pronađemo mesto za uživanje pod suncem ili suncobranom. Morska voda je uvek bila topla i čista, skoro stalno je duvao vetar (nekad samo povetarac, a nekad i jači vetar), a more je retko kad bilo sasvim mirno - bez talasa. Pesak, vetrić, talasi... savršenstvo u tri reči!

Kao što to obično radimo kad stignemo na more, tako smo se i sada odmah presvukli u kupaće kostime i garderobu za plažu/plivanje i bacili se u more! Nema ničeg lepšeg posle celodnevnog puta nego uživanje u toplom moru, na plaži koja je već skoro opustela. Kada je sunce počelo da zalazi, prošetali smo oko hotela i plaže i videli da svuda ima puno zelenila, od cveća do ljutih papirčica.

Papričice smo odneli Leli koja je dogodine odgajila novu generaciju ovih „otrovčića“

Plaža Paralia Mpoykas Messinis

Neumorni plivači i Kalamata u pozadini

450 km udaljeni od libijske obale

Volim kada se nađemo na mestu koje je daleko od velikih turističkih centara, daleko „od svega“. Plaža na kojoj stojimo gleda ka beskrajnoj pučini, pravo ka obali Afrike!

Al otro lado del mar... es África!