2014 - 31. avgust, Vergina i Verija

Teška srca se opraštamo od Kastrakija, ne samo zbog čarolije ovog neobičnog mesta već i zato što se naš ovogodišnji odmor u Grčkoj polako bliži kraju.
Od Kastrakija do Verije, mesta u kome ćemo prespavati pre nego što krenemo kući, deli nas ukupno 180 km. Imamo dovoljno vremena, pa posle sat vremena vožnje, oko 60 km od Kastrakija, stajemo pored puta, slikamo predivan pogled na reku Bistricu (Αλιάκμονας, tj. Aliakmon) i manastir Sv. Nikanora koji je smešten u samom dnu klisure. Bistrica je najduža reka u Grčkoj, duga 322 km, izvire na planini Gramos (blizu granice sa Albanijom) i uliva se u Solunski zaliv Egejskog mora.

Reka Bistrica (Aliakmon)

Manastir Sv. Nikanora

U prolazu kroz mesto Prosilio, crkva Sv. Nikole

Nakon nešto manje od 40 minuta i pređenih skoro 40 km od mesta na kome smo se zaustavili da bismo slikali predeo kojim prolazi reka Bistrica, stižemo do mesta Servija. 
Nismo imali prilike da pitamo nekog od meštana da li je ovo možda prapostojbina svih Srba kako trvrde neki „istoričari“. Nama je bilo dovoljno da za uspomenu fotografišemo tablu na ulazu u Serviju - mesto udaljeno 360 km od Srbije!

Servija se nalazi se u blizini veštačkog jezera Polifit, preko koga prelazi jedan od najdužih mostova u Grčkoj (dužina mosta je 1372 m).

Mostom preko jezera Polifit

Poslednji deo današnjeg puta, 80 km od Servije do Vergine prelazimo za otprilike sat vremena. Po dolasku u Verginu, idemo pravo do arheološkog lokaliteta koji je 1977. godine otkrio grčki arheolog Manolis Andronikos. On je prilikom iskopavanja pronašao grobnice makedonskih kraljeva, a najznačajnija je grobnica Filipa II Makodonskog, oca Aleksandra Velikog. Od 1996. godine, Vergina je upisana na UNESCO-ovu listu Svetske baštine.

Arheološki lokalitet u Vergini

Grobnice makedonskih kraljeva nalaze se ispod ovog brdašceta. Slikanje unutar ovog lokaliteta-muzeja je bilo zabranjeno (fotoaparat je sam „slučajno uslikao“ par fotografija), ali muzejska postavka je zaista lepa i deluje da je izuzetno vredna!

Izlaz iz podzemnog lokaliteta

Nakon razgledanja ovog lokaliteta, ručali smo u jednom od obližnjih restorana i zatim se odvezli do 12 km udaljene Verije, do hotela u kome ćemo provesti poslednju noć na ovom putovanju kroz Grčku.

Jutro u Veriji

Tokom večeri, prošetali smo ulicama u blizini hotela, pronašli restoran u kome smo večerali i potom se vratili u hotelsku sobu. 

Osvanuo je 1. septembar, mi smo odmorni i naspavani i spremni da krenemo na put od 700 km, od Verije do naše kuće.

Bilo je ovo jedno lepo, uzbudljivo i poučno letovanje. Za pamćenje - u najboljem smislu reči!

2014 - 30. avgust, Meteori i Janina

Jutro u Kastrakiju bilo je oblačno, ali prijatno. Imajući u vidu kakav nam je plan aktivnosti za današnji dan, to i nije bilo tako loše. Samo da ne pada kiša!

Pogled iz hotela Pyrgos Adrachti

Pre nego što smo krenuli u današnji obilazak Meteora, obećala sam Goranu da ćemo ući makar u jedan od ovdašnjih manastira. 

Manastiri u Meteorima građeni su od polovine XIV veka i u jednom periodu ovde je postojalo čak 24 manastira. Tokom XVI veka, ovo duhovno središte polako je počelo da se gasi, tako da je do današnjih dana ostalo još samo šest aktivnih manastira.

Kompleks Meteora uvršten je na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Manastir Veliki Meteor

Pronalaženje mesta za parking ovde je uvek problem, pa smo krenuli redom, od manastira Veliki Meteor, najvećeg i najposećenijeg od svih 6 manastira. Tamo nismo imali sreće, ali smo uspeli da se parkiramo kod manastira Varlaam, drugog po veličini u Meteorima. 

Po mojim kriterijumima, izbor nije bio baš idealan (do manastira vodi tačno 197 stepenika), ali ispostavilo se da ovaj poduhvat i nije bio toliko naporan kao što sam očekivala. Malo po malo, uz priču i povremeno zaustavljanje, stigli smo i do ulaza u Varlaam.

Uspon do manastira Varlaam

Varlaam je smešten na vrhu litice visoke 373 metara. Osnovan je 1517. godine na mestu na kome je boravio isposnik i pustinjak Varlaam (po kojem je i dobio ime). Unutar manastirskih zidina nalazi se crkva iz XVI veka crkva oslikana freskama, kao i stari konak u kome je smešten mali muzej. Tu je i prodavnica suvenira u kojoj je Goran mami kupio tamjan i ikonu sv. Arhanđela Mihaila. 

Pogled sa jedne od terasa

Spuštanje i izlazak

Pošto je želja ispunjena, nastavili smo da se vozimo putem koji povezuje manastire, uz povremeno zustavljanje kraj puta radi fotografisanja ovih zaista čarobnih prizora.

Manastir Svete Trojice 

U pozadini manastir Sv. Nikole Anapavsa

U pozadini manastir Sv. Stefana

U pozadini manastir Sv. Stefana

Počeo je da duva vetar, malo je osvežilo, pa smo odlučili da krenemo na planirani izlet do Janine koja je od Meteora udaljena oko 100 km. Iako razdaljina nije velika, put traje više od sat i po vremena zbog jako loše deonice od Meteora do mesta Panagia, duge 60 km, za koju će nam biti potrebno najmanje sat vremena vožnje.

Kada smo stigli u Janinu, prijatno nas je iznenadilo sunčano i toplo vreme. Grad se nalazi u kotlini, na 480 metara nadmorske visine, okružen planinama Tomaros (sa juga) i Mitelkeli (sa severa), na obali jezera Pamvotida. 

Janinu je osnovao vizantijski car Justinijan u VI veku nove ere, a grad je dostigao svoj vrhunac početkom XIII veka, posle Četvrtog krstaškog pohoda, kada su mnoge bogate vizantijske porodice ovde potražile utočište nakon pada Carigrada. Period mira i blagostanja trajao je relativno kratko, jer su Turci 1430. godine zauzeli Janinu.

Pogled na jezero Pamvotida

Parkirali smo se u ulici koja nosi ime Dionizija Filozofa, grčkog monaha koji je živeo krajem XVI i početkom XVII veka i koji je predvodio čak dve seljačke bune protiv Turaka. Ova ulica opasuje staru gradsku tvrđavu i nalazi se na samoj obali jezera, što će se za manje od sat vremena pokazati kao potencijalno veoma opasno mesto za parkiranje.
Unutar utvrđenja smešteni su Vizantijski muzej i Ali Pašin muzej, koji je u otomansko vreme bio džamija. Ova džamija izgrađena je unutar gradskih zidina odmah nakon turskog osvajanja 1430. godine. Prvobitna građevina imala je drvenu konstrukciju koja je početkom XVII veka zamenjena kamenom. Značajni radovi na još jednoj obnovi sprovedeni su krajem XVIII veka (1795. godine), u vreme Ali Paše, koji je odlučio da ovo bude glavna džamija u okviru njegove palate. Ispred džamije nalaze se grobovi Ali Paše i njegove porodice.

Nadgrobni spomenik

Ali Pašin muzej

Vizantijski muzej

Crkva Sv. Anargirosa

Kao što sam već pomenula parkirali smo auto (tako se pogodilo) u ulici Dionizija Filozofa najviše zahvaljujući mom „filozofiranju“ (da bude blizu tvrđave i sl.)! Od ulaska u grad i slikanja sunčane panorame oko jezera do provale oblaka koja nas je zadesila prošlo je manje od sat vremena. Naime, svega desetak minuta nakon što je nastala ova fotografija crkve Sv. Anargirosa, naša šetnja po Janini bukvalno se pretvorila u bežanje od žestokog nevremena. Iz nekog razloga, nismo poneli ni ranac, ni torbu za fotoaparat, a osim kiše, počeo je da pada i grâd. Sakrili smo fotoparate svako pod svoju majicu i trudili se da se ne izgubimo u ulicama starog grada na putu do našeg auta. Posle desetak minuta jurnjave, uleteli smo u auto, fotoaparati su preživeli, a onda smo shvatili da grâd toliko jako udara po kolima pa smo se preparkirali sa čistine u zaklon krošnje obližnjeg drveta. Sve na nama je bilo mokro! Ali ni to nije bio najveći problem - odeća će se već osušiti, pustićemo grejanje u kolima. Ono što nas je mnogo više zabrinulo je što se voda zadržavala na ulici, slivnici očigledno nisu uspevali da prime toliku količinu kišnice i pretila nam je opasnost da se vrlo brzo nađemo zarobljeni u potopljenoj ulici. Stakla na autu su se neprekidno maglila, od kiše se jedva išta videlo, ali odlučili smo da je bolje da pažljivo krenemo sa parkinga nego da ostanemo tu gde nas je zadesilo nevreme. Srećom, vrlo brzo smo uspeli da se izvučemo iz centra grada. Nevreme koje je ovde počelo pratilo nas je kilometrima na povratku ka Meteorima.

U kolima čekamo pogodan trenutak za „bežanje“

Vozili smo se narednih desetak kilometara, a onda smo s desne strane puta ugledali benzinsku pumpu i odlučili da tu stanemo i sačekamo da kiša oslabi. Srećom, u okviru pumpe postoji i kafeterija gde smo uzeli kafu i sendviče, što nam je bilo jedino rešenje za ručak, jer nam je nevreme pokvarilo plan da ručamo u Janini. Krenuli smo natrag ka Meteorima i narednih 40-ak kilometara vozili smo se autoputem koji je bio vrlo zanimljiv. Naime, na ovoj deonici bilo je više tunela nego otvorenog puta. I kada smo izašli iz poslednjeg tunela, kao da smo se našli na drugoj planeti! Ni traga od kiše!

Tako se lepo zamišljen izlet do Janine pretvorio se u vrlo uzbudljiv doživljaj koji ćemo prepričavati svaki put kada se pomene ovaj gradić.

Bilo je skoro 5 sati popodne kada smo stigli natrag u Meteore, nije bilo kiše ali što je još bolje - nije bilo ni turista. Manastiri koji privlače ogroman broj turista (a verovatno i vernika) tokom cele godine, otvoreni su za posete do 17h. A to je značilo da možemo lagano i sa uživanjem da se provozamo putem koji povezuje svih šest manastira. 

I zaista, pred nama su bili manastiri u potpunom miru, negde između sunca i oblaka, između neba i zemlje!

Manastir Varlaam i manastir Sv. Nikole Anapavsa

Manastir Sv. Trojice

Manastir Sv. Stefana

Manastiri Varlaam i Sv. Nikole Anapavsa

U pozadini manastir Sv. Trojice

Manastir Sv. Stefana

Stena sa zanimljivom „lođom“

Udubljenje u steni (lođa) - mesto hodočašća ili izazov za zaljubljenike u alpinizam?

Kastraki

Poslednji zraci sunca nad Kastrakijem

Gladni i umorni, oko 7 uveče došli smo u Kastraki. Našli smo mesto u taverni u kojoj smo hteli da večeramo prethodne večeri. Nije bilo gužve, pa smo zauzeli najbolji sto u bašti - sa pogledom na selo i stenu u zaleđu sela koju su pozlatili poslednji večernji zraci sunca.

Posle večere, kolima smo se odvezli do našeg hotela iz koga sutra ujutro nastavljamo put ka severu Grčke, do mesta Verija, udaljenog svega 120 km od granice sa Makedonijom.

Pogled iz bašte taverne Gardenija

Spremni za sutrašnji nastavak puta