2012 - 17. avgust, A Coruña i Santiago de Compostela

U kasno popodne 16. avgusta stigli smo u Korunju. Malo smo se namučili sa pronalaženjem hotela, zapravo - hotel smo lako našli, jer se nalazi na obodu grada, ali pronalaženje pravog puta koji vodi do parkinga bilo je nalik traženju izlaza iz lavirinta. Ipak, posle nekoliko neuspelih pokušaja uspeli smo da parkiramo auto u velikoj hotelskoj podzemnoj garaži. 

Malo smo se odmorili i odlučili da odemo do centra grada - da prošetamo i večeramo. Naravno, išli smo taksijem, da ne bismo ponavljali avanturu sa ulaskom u parking.

U Korunju smo došli prilično nepripremljeni, pa smo zamolili taksistu da nas doveze do centra grada, negde gde ima najviše restorana, a mi smo odatle krenuli peške. Prošli smo trgom Maria Pita, koji je glavni gradski trg, posvećen čuvenoj lokalnoj heroini iz XVI veka koja se proslavila tokom odbrane grada od napada engleske armade.
U blizini trga pronašli smo restoran u kome smo večerali i potom se vratili u hotel.

Ujutro, 17. avgusta, naspavani i odmorni, odlučili smo da ne odemo iz Korunje pre nego što obiđemo makar neku od njenih znamenitosti. Konačno, Korunja je poslednja tačka na ovoj deonici puta koja se nalazi na obali Atlantika. Znamenitost plus obala Atlantika - idemo pravo na poluostrvo unutar grada na kome je svetionik, podignut još u vreme starog Rima. Ovaj svetionik, koga zovu Torre de Hércules još jedan je od spomenika u Španiji koga je UNESCO uvrstio na listu svetske baštine. Park oko svetionika je veoma lepo uređen, sa brojnim neobičnim skulpturama.

Charon

U grčkoj mitologiji, Haron (Charon) je bio lađar koji je prevozio mrtve duše preko reke Stiks u Had i opisivan je kao snažan starac, sede i raščupane kose, odeven u prljave rite. Na ovoj skulpturi Haron je prikazan na neki sasvim drugačiji način, ali to je već pitanje umetničke slobode.

Breogán

Breogán je bio mitski keltski kralj Galicije, koji se u legendama pominjao kao praotac naroda Galicije. Legenda kaže i da je svetionik (Torre de Hércules), zapravo njegov toranj - Torre de Breogán. 

Svetionik (Torre de Hércules)

Čini mi se da nigde pre nisam videla ovako plavo nebo i ovako zagasito plavo more, prizor u kome se tek ponegde pojave obrisi kopna. Gde god da se okrenem, na koju god stranu da pogledam, stapaju se tonovi plave i zelene. Korunja je, sasvim slučajno, postala jedno od mesta u koje bismo voleli da se vratimo... i ostanemo... dugo, dugo...

Plaža u uvali ispod svetionika

Kameni mozaik ruže vetrova

U podnožju svetionika je veliki kompas (ruža vetrova) na kome su prikazani različiti keltski narodi.

Paseo Maritimo

Vraćamo se u ulicu Paseo Maritimo gde smo ostavili auto, odakle planiramo da odemo do obližnjeg vidikovca. Sasvim obična ulica, u sasvim običnom delu grada, ali evo još jednog primera kako i ulični stubovi za rasvetu mogu da izgledaju kao umetnička dela. Bilo je dovoljno stilizovati njihov izgled i obojiti ih u jarko narandžastu boju, pa da cela ulica izgleda vedro i neobično.

El Mirador de San Pedro

Od podnožja do vidikovca stiže se ovim neobičnim panoramskim liftom. Sa vidikovca se pred očima se otvara fantastičan prizor u kome dominira mešavina plavih i zelenih tonova, a pogled puca u beskraj.

Korunja (A Coruña) - pogled sa vidikovca

Korunja u reči i slici

Teška srca opraštamo se od Korunje, provozali smo jedan oproštajni krug oko grada ulicom koja vodi uz obalu, ali nemamo više vremena, pred nama je put od 300 km do Porta u Portugaliji. Pre nego što napustimo Španiju, svratićemo u glavni grad Galicije, Santiago de Compostela (skraćeno ga zovu Santijago) koji je od Korunje udaljen skoro 80 km.

UNESCO je 1985. godine uvrstio stari deo grada na listu svetske baštine, a 2000. godine Santijago je bio Svetska prestonica kulture.

U verskom smislu, Santijago je jedno od tri najvažnija odredišta katoličkog hrišćanskog hodočašća (pored Rima i Jerusalima), poslednja tačka tzv. „Santijagovom putu“ (Camino de Santiago) u kojoj se spajaju svi putevi kojima dolaze vernici iz cele Evrope.

Nas, kao i obično, nije preterano zanimao verski aspekt ovog mesta, već nešto sasvim drugo.

Consello da Cultura Galega 

Stižemo do trga Praza do Obradoiro, na kome je s jedne strane zgrada Saveta za kulturu Galicije (Consello da Cultura Galega), a naspram nje je čuvena katedrala u Santijagu, mesto našeg hodočašća na putu istorije i umetnosti Španije.

Izgradnja katedrale je započela u XI veku, ali je nekoliko puta prekidana, sve do kraja tridesetih godina XII veka. Između XVI i XVIII veka, katedrala je dodatno proširivana i obnavljana, da bi dobila svoj konačni (današnji) izgled. Fasade ove katedrale, severna, južna, istočna i zapadna su svaka za sebe umetničke celine. Ona koja najviše fascinira svojom raskoši je zapadna fasada koja gleda na trg Obradoiro. 

U mnogim dokumentarnim programima koji govore o umetnosti Španije, ovoj katedrali posvećena je posebna pažnja. Po našem laičkom mišljenju, ova građevina po svojoj raskoši i lepoti zaista spada među dragulje ne samo španske već i svetske umetnosti.   

Catedral de Santiago de Compostela

Unutrašnjost katedrale

Ispovesti - na španskom i engleskom

Jedna od zgrada Univerziteta 

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Napuštamo Santijago i krećemo ka Portu, uvereni da ćemo tamo stići relativno brzo, jer nam je ostalo da pređemo još oko 220 km, odnosno nekih dva i po do 3 sata vožnje. 

Ali, sve se ovo promenilo kada smo ušli u Portugaliju i saznali da postoje deonice auto puta (kojima mi treba da prođemo) na kojima putarina ne može da se plati na uobičajen način, već se koristi sistem elektronske naplate tako što se očitavaju podaci iz specijalnog uređaja koji treba da postoji u vozilu. Mi, naravno, nismo imali takav uređaj i zato smo umesto auto putevima morali da idemo zaobilaznim lokalnim putevima. 

A to je potrajalo...

2012 - 16. avgust, Altamira, Gijón, A Coruña

Nakon tri dana u Baskiji, krećemo ka Galiciji. Na trasi od 600 km označili smo nekoliko mesta koja planiramo da posetimo. Nakon sat i po vožnje od Gordexole, stigli smo do prve međustanice - muzejskog kompleksa Altamira, u čijem okrilju je paleolitska pećina sa čuvenim crtežima tadašnjih stanovnika ovih krajeva Evrope. Crteži u pećinama uglavnom prikazuju životinje - bizone, jelene, konje, divlje svinje, ali i ljudske ruke.
Unutar muzejske zgrade izložene su replike nekih crteža, a obilazak same pećine je strogo ograničen - vremenski i u broju posetilaca. Naime, pre 40-ak godina primećena su oštećenja na crtežima, nastala usled povećanja koncentracije ugljendioksida i vlažnosti vazduha, pa je ulazak za posetioce bio zabranjen sve do pre nekoliko godina.
Raspored ulaska u pećine je strogo vremenski određen, i svaki posetilac dobija svoju satnicu prilikom kupovine karata. Nažalost, naša satnica je podrazumevala čekanje od skoro sat vremena - a mi nismo mogli toliko da čekamo, pa smo pogledali samo replike izložene u zgradi i pomalo razočarani nastavili put do sledeće međustanice.

Museo de Altamira

Sledeća stanica - ponovo razočaranje. Svratili smo u mesto Comillas, u Kantabriji, da bismo videli još jedno Gaudijevo delo, kuću El Capricho. U ovom gradiću nas je sačekala neverovatna gužva, kao da je u toku bio neki praznik ili neka druga velika lokalna proslava. Jedva smo se provukli kroz tesne i zagušene ulice i, nažalost, ne uspevši da vidimo vilu El Capricho, nastavili ka Gijonu (na španskom se kaže Hihon).

Gijón je osnovan još u V veku pre nove ere, ali mi nismo imali vremena za obilazak grada i njegovih znamenitosti. Posle više od 6 sati provedenih na putu od Gordexole, zastali smo ovde, na obali Atlantika, da predahnemo i uživamo u prizoru.

Crvena zastava na plaži - zabranjeno kupanje

Ukratko o Hihonu

Raj za surfere

Snalaženje - kad nemam šešir, dobra je i marama

Selfi - pred odlazak iz Hihona

Od Hihona do Korunje ostalo nam je još skoro 300 km. Otprilike na pola puta, odlučili smo da još jednom izbliza vidimo obale Biskajskog zaliva. Našli smo se na prelepoj plaži - Playa De Las Catedrales.

U blizini plaže postoji kafeterija i nekoliko tezgi na kojima se prodaju lokalne rukotvorine. Meni je pažnju privukla tezga na kojoj su se prodavali ručno izrađeni šeširi. Izabrala sam jedan, jednostavan i vrlo praktičan, koji je od tog momenta postao moj nerazdvojni pratilac na putovanjima (i kad god sam na jakom suncu).

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Ostatak puta do Korunje prelazimo bez zaustavljanja. Nažalost, u Korunji ćemo provesti samo jednu noć, jer nas sutradan čeka put do Porta u Portugaliji.

2012 - 15. avgust, Pamplona, Vitoria-Gasteiz

Nakon jučerašnjeg izleta, bez obzira na male probleme s kojima smo se suočili kada je u pitanju snalaženje po Baskiji, rešili smo da još malo uživamo u njenoj lepoti i zelenilu. Prvo današnje odredište je Vitoria-Gasteiz, glavni grad provincije Álava. Ova provincija je jedina baskijska provincija koja ne izlazi na more.

Malo nas je iznenadilo oblačno i dosta svežije vreme nego prethodnog dana, ali je za šetnju bilo savršeno.
Kada smo stigli u Vitoriu, parkirali smo u jednom od podzemnih parkinga i izašli pravo u vrt sa zadnje strane Katedrale bezgrešne Marije. Već nakon nekoliko koraka naišli smo na ovog čudnog stvora! Krokodila - sa ljudskim rukama?! Ova figura deluje kao da je u prirodnoj veličini i nalazi se na stazi koja vodi do katedrale.

Kroka i ja iza katedrale bezgrešne Marije

Zanimljiv je podatak da je ova katedrala poslednja koja je izgrađena u Španiji - završena je tek 1969. godine. Ono što je čini naročito interesantnom su njene skulpture na kojima su prikazani sumorni aspekti zemaljskog života, života posle smrti, pomešani sa vulgarnim scenama, u kojima se pojavljuju bića iz mašte (čudovišta, gargojle...), često u veoma nasilnim situacijama. Na licima ljudskih figura jasno su iskazane velike patnje, a prizori koji ih povezuju pričaju priče koje možda razumeju samo dobri poznavaoci crkvenih knjiga.

Detalj sa fasade katedrale

Posle nekoliko minuta šetnje od katedrale, stižemo do trga Virgen Blanca koji se naziva još i „Stari trg“, možda zato što je to jedan od najstarijih trgova u gradu. U središtu trga je spomenik pobede (Batalla de Vitoria) podignut u čast pobede Španije tokom napoleonskih ratova.
Meni je od svih ovih znamenitosti najlepša bila ova, napravljena od žice i zelenila, kojom je ispisano ime grada.

Sa ovog trga polazi turistički vozić i mi smo jedva dočekali da sednemo u njega i razgledamo stari deo grada na lakši način - uz snimljena audio objašnjenja koja se emituju u voziću, dok mi sedimo, razgledamo i fotografišemo.

Društvo iz ulice, slikano iz vozića

Vožnja gradom

Nakon vožnje, bacamo još jedan pogled na trg, fotografišemo i vraćamo se u auto. Zadovoljni smo što smo makar na kratko imali prilike da posetimo Vitoriu, grad sa bogatom istorijom, osnovan pre skoro hiljadu godina.

Plaza de la Virgen Blanca

Nastavljamo put i uskoro napuštamo Baskiju i ulazimo u autonomnu oblast Navarra. Njen glavni grad je Pamplona, čuven po trkama bikova koje se održavaju svake godine u julu, tokom praznika San Fermín.

Spomenik Encierro

Pamplona je osnovana još u doba starog Rima, u prvom veku, Rimljani su je zvali Pompaelo, a Španci joj dali današnji naziv. Mi smo u Pamplonu stigli u vreme popodnevnog odmora, tj. u pauzi između prepodnevne i popodnevne „smene“. Delovalo je kao da ceo grad spava. Najživlje je bilo društvo na spomeniku Encierro.

Plaza Príncipe de Viana

Šetnja potpuno pustom glavnom gradskom ulicom, pokraj trga Príncipe de Viana, uverila nas je da smo u Pamplonu došli u vreme kada ona spava. Dobro, da ne bismo uznemiravali domaćine, rešili smo da krenemo natrag ka Gordexoli. Vozili smo se polako, slušali muziku i uživali u predelima kroz koje smo prolazili.

Kroz Navarru

Sivi oblaci su se razišli i pred nama su bljesnula zlatnožuta polja Navarre. Morali smo da zastanemo pored puta i pokušamo da zapamtimo ovaj trenutak, ovu lepotu. Dobro, i da fotografišemo...

Bilo je već skoro 9 sati uveče kada smo se vratili u Gordexolu. I ovde kasno pada mrak, pa smo stigli da uhvatimo poslednje obrise osunčanih brda u daljini. Sedeli smo u senovitom dvorištu nekadašnjeg samostana svete Izabele, pomalo tužni što sutra napuštamo Baskiju. Ali neke druge lepote čekaju na nas - pred nama je put od oko 600km, čak do Galicije koja je na krajnjem severozapadu Španije. 

Gordexola, hotel Ibaia

Copyright © Sofijana Stamenkovic

2012 - 14. avgust, Gernika, San Sebastian, Bilbao

Novi dan, novi planovi, nova mesta koja želimo da posetimo.
Danas smo planirali da svratimo prvo u Gerniku, zatim u San Sebastian, a onda da pređemo malo i u Francusku, do Bijarica. Ali, kako se to nama ponekad desi, planovi se menjaju „u hodu“, ili tačnije - u vožnji.
Do Gernike stižemo posle sat vremena vožnje od Gordexole. Gernika je malo, ali vrlo lepo uređeno i simpatično mesto, osnovano još u XIV veku. Na brežuljku u centru grada je takozvani „Skupštinski dom“ (Casa de Juntas de Guernica) i čijem dvorištu postoji hrast. Hrast je tradicionalno mesto ispod koga su se stanovnici okupljali kako bi odlučivali o pitanjima koja su se ticala njihove zajednice. I ne samo to, mnogi zakoni su takođe donošeni ispod hrasta. Ova tradicija „zavetnog hrasta“ tipična je ne samo za baskijce, već i za mnoge druge narode srednjevekovne Evrope.
Prvi hrast je na ovom mestu posađen tokom XV veka, ali su ga posle 450 godina zamenili mlađim drvetom. Treći po redu, posađen je polovinom XIX veka. Prilikom bombardovanja Gernike, tokom španskog građanskog rata, ceo grad je sravnjen sa zemljom - stradalo je sve osim Skupštinskog doma i hrasta.

Skupštinska tribina (ispred nje je hrast)

Tavanica ovog skupštinskog doma, izrađena od stakla (vitraž), ima veoma neobične i zanimljive motive. Hrast je, naravno, na vrhu slike, iznad svega, a prvi ispod njega je starac koji u rukama drži knjigu i terazije, tipične simbole pravde. Ispod njega, prikazani su radnici, seljaci, ribari, svi oni koji žive i rade u bogatoj i zelenoj Baskiji. Vrlo dirljiv i nedvosmislen izraz poštovanja prema građanima Gernike!

Tavanica glavne dvorane u Casa de Juntas de Guernica

Gernika je prepuna simbolike, njoj je Pablo Pikaso 1937. godine posvetio svoju čuvenu (istoimenu) sliku. Grad i slika, neodvojivi jedan od drugog, postali su u XX veku univerzalni antiratni simbol.

Prolazimo pored crkve svete Marije, stare nekoliko vekova. Zvona ove crkve su svojom zvonjavom prva upozorila stanovnike Gernike na dolazak fašističkih (nemačkih, italijanskih i Frankovih) bombardera tog strašnog aprilskog dana 1937. godine. I na par stotina metara od crkve, nailazimo na zid, sa mozaikom na kome je reprodukovana Pikasova slika. Ne znam da li da plačem ili da samo ćutke gledam...

Gernika u Gerniki

Lagano nastavljamo šetnju dalje, glavnom gradskom ulicom. Stižemo do trga Foru Plaza, na kome se nalaze Muzej mira (Museo de la Paz de Guernica) i Gradska skupština. Na središtu trga je statua koja predstavlja osnivača grada, grofa Telja od Kastilje (Tello Alfonso) podignuta povodom 600 godina od osnivanja grada, sa prigodnom posvetom na postamentu: „AL CONDE DON TELLO, SEÑOR DE VIZCAYA, FUNDADOR DE GERNICA MCCCLXVI-MCMLXVI“.

Trg Foru Plaza

Približavamo se kraju glavne ulice i skoro da smo napravili krug po gradiću. Izlazimo na parkić na uglu dve ulice i oduševljava nas veliki sat napravljen od cveća. Šteta što ovako nešto ne može da se vidi nigde u Srbiji. Ovde su ljudi očigledno navikli da čuvaju i neguju sve ono što ih okružuje. Zašto je kod nas drugačije, ne znam...

Ne vidi se, ali tačno je 13h

Završili smo obilazak Gernike i krećemo dalje. Sledeće mesto koje planiramo da posetimo je San Sebastian, na obali Atlantika. Od Gernike do San Sebastiana predstoji nam nešto više od sat vremena vožnje, tj. skoro 100 km. Takav je bilo plan... ali, ne ide uvek baš sve po planu!

Krećemo iz Gernike, uključujem GPS i za sledeću destinaciju zadajem San Sebastian. Od Gernike do izlaza na autoput treba da pređemo deonicu od oko 15 km, za otprilike 15 minuta jer je pred nama lokalni put sa oznakom BI-635. Već smo shvatili da što je više slova i brojeva u oznaci puta, to je put nižeg ranga.

Međutim, da li je GPS ostao podešen na onu čuvenu opciju „idi najkraćim putem“ ili smo mi promašili neko skretanje jer se na snalazimo baš najbolje sa baskijskim natpisima, u svakom slučaju, umesto na jug, ka auto putu, mi smo krenuli na istok, kroz samo srce ruralne Baskije, putem koji je označen ne sa tri već četiri cifre (BI-3242).

Shvatili smo da nešto nije u redu kada smo posle 20-ak minuta prešli tek nešto više od 10 km i, umesto na auto putu, završili u selu koje se zove Nabarniz.

Divno, uređeno seoce, ima svoju crkvu, tu je i taverna, ali u selu nema više od 50-ak kuća i na ulici ne vidimo nikoga.

Nabarniz - pogled na seosko groblje

Stajemo na izlazu iz sela, pored puta, da pokušamo da se nekako orijentišemo i da vidimo kako da se što pre dočepamo puta ka San Sebastianu. Posle malo većanja, gledanja u auto kartu, položaj sunca, dužinu senke i analiziranja izviđačkih orijentira, seli smo u auto i hrabro nastavili dalje. Nakon sat vremena vožnje, prešli smo oko 30 km i konačno izašli na auto put. I kada smo na kraju stigli do San Sebastiana, shvatili smo da smo od Gernike do tamo putovali više od 2 sata (umesto planiranih sat vremena). Tako je, nažalost, propala zamisao da posetimo Bijaric.

San Sebastián (Donostia)

U San Sebastianu smo prošetali do čuvene peščane plaže, okvasili noge u Atlantiku, ali ovo nije bilo mesto u kome smo imali želju da se zadržavamo. Prevelika gužva, naročito u delu u blizini plaže, a to nije ono što nas privlači.

Bilo nam je dosta uzbuđenja za jedan dan, pa smo rešili da se vratimo u Bilbao. Išli smo auto putem, bez ikakvih skretanja i prečica. I, najzad stižemo u predivni Bilbao. Parkirali smo negde u blizini trga Euskadi Plaza, na kome se nalazi ova neobična i lepa zgrada.

Zgrada Artklass, Euskadi Plaza

Posle par stotina metara šetnje, stižemo opet do muzeja Gugenhajm. Sa zadnje strane muzeja, na obali reke, prizor je čaroban. Svetlost koja se odbija od titanijumske fasade i preliva do zlatnih tonova, susedna obala koja se kao u ogledalu vidi na neobičnim kuglama... igra oblika i svetlosti, prizori koji se menjaju kako promenite tačku posmatranja.

Iza muzeja se vidi most La Salve, kojim vozila prelaze preko reke Nervión, a u podnožju mosta je neobična skulptura ogromnog pauka, koja je kao i pas od cveća (Puppy), sastavni deo muzejske celine.

Most La Salve

Pauk je visok oko 9 metara, izrađen od bronze, mermera i čelika i izgleda da ga se, uprkos veličini, niko ne plaši. 

Skulptura pauka - Maman

Nastavljamo šetnju dalje, do još jednog graditeljskog i umetničkog dela, pešačkog mosta koji se na baskijskom zove Zubizuri (što znači „beli most“). Ovaj most je projektovao čuveni arhitekta Santiago Calatrava, a zdanja koja nose njegov potpis imaćemo prilike da vidimo na još mnogo mesta u Španiji.

Zubizuri

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Već je prošlo 8 sati, vreme je da pronađemo mesto za večeru i sredimo utiske od današnjeg dana.

2012 - 13. avgust, Bilbao, Gordexola

Rano ujutro 13. avgusta krenuli smo na našu veliku iberijsku avanturu. Poleteli smo iz Beograda, imali kratku pauzu u Frankfurtu i oko 14h već smo stigli u Bilbao. Od svih evropskih aerodroma kroz koje smo prošli, frankfurtski mi je postao najmanje omiljen isključivo zato što je ogroman i zato što se nikad nije desilo da nam dolazni i odlazni letovi budu na istom terminalu. A to najčešće znači podužu šetnju do željenog terminala, a ponekad i pravu trku s vremenom da bismo stigli na naredni let.
Ovaj put nismo imali problem sa vremenom, pa smo prošetali aerodromom. Usput smo naišli na ovog vremešnog ali savršeno očuvanog lepotana - auto koji me je oduševljavao kad sam bila devojka.

Cadillac (1957)

Kada smo stigli u Bilbao, uzeli smo rent-a-car i uputili se prvo do našeg hotela koji je u selu Gordexola. Ovo seoce udaljeno je od centra Bilbaoa oko 20 km, pa je bilo idealno ne samo za obilazak grada, već i za izlete koje smo planirali za narednih par dana.

Sve na šta smo naišli u ovom delu Španije bilo je novo i neobično. 

Za početak, prvi put smo se našli u hotelu koji je otvoren u nekadašnjem samostanu, u starom kamenom zdanju iz XVII veka koje je nedavno renovirano i izvanredno prilagođeno potrebama današnjih turista. Unutar hotelskog prostora postoji i crkva koja je bila uz nekadašnji samostan, tako da su se domaćini potrudili da zadovolje i duhovne potrebe svojih gostiju.

Unutrašnjost hotela

Bilbao je glavni grad provincije Biskaj (jedne od tri provincije u autonomnoj oblasti Baskiji), veliki industrijski i trgovački centar i za razliku od većine gradova u Španiji koje smo do sada imali prilike da posetimo, spada u novije gradove, jer je osnovan tek na početku XIV veka.

U svojoj istoriji, Bilbao je bio poprište različitih sukoba, stradao tokom španskog građanskog rata, ali u poslednjim decenijama XX veka ovaj grad je doživeo veliku transformaciju i obnovu. Danas je Bilbao divan, uređen grad, a njegove ulice krase zdanja najčuvenijih svetskih arhitekata i umetnika.

Bilbao

Šetnju gradom započeli smo od muzeja Gugenhajm (Guggenheim Bilbao Museoa), koji je urađen po projektu arhitekte Frenka Gerija. 

U ovom muzeju izložena su dela moderne i savremene umetnosti, ali je i samo zdanje muzeja svojevrsno umetničko delo i jedna od glavnih atrakcija ovog grada.

Puppy

Bilbao je pun boja, cveća, svetlosti... Na platou ispred ulaza u Gugenhajm, ispred dela zgrade u „vizantijsko plavoj“ boji i neobične titanijumske fasade, nalazi se i skulptura psa (Puppy). Skulptura ima čeličnu konstrukciju, a sa spoljašnje strane je obrasla u cveću raznih boja. Lepo i neobično...

Dok šetamo gradom, primećujemo na zgradama lepe table sa nazivima ulica, ali napisane jezikom koji mi ne razumemo. Pretpostavljamo da je natpis na baskijskom jeziku, ali nemamo predstavu ni kako se čita ni šta znači. Deluje nam da sa španskim jezikom nema skoro nimalo sličnosti, što se kasnije ispostavilo kao tačno, jer baskijski ne spada u grupu indoevropskih jezika, ali ni u bilo koju drugu poznatu jezičku grupu.

Srećom, osim baskijskog, ovde se koristi i španski jezik.

Ulice, trgovi, zgrade, sve u ovom gradu deluje savršeno odmereno i na svom mestu. U kvartovima u kojima dominiraju zgrade s početka XX veka, nova i savremena arhitektonska rešenja su sasvim lepo uklopljena i usklađena.

Trg Federico Moyúa Plaza

Stakleni oblakoder, toranj Iberdrola koji se vidi sa ovog trga, nalazi se skoro kraj reke i njegova izgradnja je završena nekoliko meseci pre našeg dolaska u Bilbao. Lepa zgrada s leve strane (pomalo u senci) je Palacio Chávarri, izgrađena još krajem XIX veka. Krajem drugog svetskog rata zgrada je obnovljena i od tada je u njoj sedište Civilne vlade Baskije.

Još zanimljivija kombinacija starog i novog ogleda se u „izlomljenoj“ fasadi zgrade u kojoj je sedište baskijskog ministarstva zdravlja (El Departamento de Sanidad y Osakidetza). Mi, kao laici, bili smo potpuno fascinirani idejom da se jedan ovakav projekat realizuje i čini nam se da u Španiji naprosto ne mogu ili ne umeju da pogreše kada je u pitanju estetika. Ova zgrada izazvala je veliko divljenje i među arhitektama, ne samo zbog ideje već i zbog brojnih savremenih tehničkih rešenja.

El Departamento de Sanidad y Osakidetza

Pomenula sam u nekoj od prethodnih rečenica reku. Da, Bilbao se nalazi na ušću reke Nervión koja se uliva u Baskijski zaliv. Ova reka se često izlivala, poslednja velika poplava zadesila je Bilbao 1983. godine i to je nateralo gradske vlasti da konačno pristupe rešavanju ovog problema.

Danas obale reke Nervión, u delu koji prolazi kroz Bilbao, izgledaju kao na ovoj slici: uređeno, čisto, široko, sa puno klupa, bez privezanih splavova, bez automobila, upravo onako kako bi i beogradsko priobalje moglo (moralo) da izgleda...

Obala reke Nervión

Već umorni od puta koji je započeo u ranim jutarnjim satima, nakon nekoliko sati provedenih u upoznavanju sa ovim lepim gradom, vraćamo se u Gordexolu, u zeleni raj nekadašnjeg samostana svete Izabele.

Gordexola

Copyright © Sofijana Stamenkovic

2012 - Avgust, Španija

Pred nama je još jedan odlazak u Španiju.

Ovaj put, ostajemo punih 18 dana, ići ćemo obodom iberijskog poluostrva, od Bilbaoa do Barselone.
Automobilom ćemo preći put od preko 4.000 km, iz Španije ćemo ući u Portugaliju i nakon par dana se vratiti u Španiju.

Osim uspomena u našim srcima i glavama, donećemo i preko 2.500 fotografija sa ovog putovanja.

Veliki poduhvat, za pamćenje...