2013 - 6. maj, Rim (o baroku)

Tokom svih dana boravka u Rimu, stalno mi se vraćala ista misao - došli smo u grad koji podseća na muzej na otvorenom. Na svakom koraku, u svakoj ulici, svuda se oseća taj duh koji objedinjuje večno i moderno, koji je protkan mešavinom lepote, jednostavnosti, elegancije, kiča, preterivanja... Jednostavno rečeno - Rim je oličenje svega ljudskog!

Naši rimski „dani baroka“ počeli su od bazilike Santa Maria degli Angeli e dei Martiri. Bazilika je podignuta na ostacima antičkog rimskog kupatila, a posvećena je svim hrišćanskim mučenicima, znanim i neznanim. Njena spoljašnjost je neobično jednostavna, ali je zato unutrašnjost veoma zanimljiva (na jednom delu fasade je radio čak i čuveni Mikelanđelo). Osim očiglednih baroknih elemenata, na podu crkve nalazi se sunčani sat koji je postavljen početkom XVIII veka, ali i bronzana skulptura iz 2000.g. pod nazivom „Anđeo svetlosti“, pravi primer savremene umetnosti.

Santa Maria degli Angeli e dei Martiri

Na udaljenosti od svega par stotina metara je crkva Santa Maria della Vittoria u kojoj se nalazi čuvena Berninijeva skulptura, Ekstaza svete Tereze. Izrađena je od belog mermera, savršena u svakom detalju i s pravom privlači pažnju ne samo vernika već i ljubitelja umetnosti. Ne treba izostaviti (iako ovaj put nismo išli u Vatikan) da je Bernini bio glavni arhitekta i vajar u vreme pape Urbana VIII, a kasnije i u vreme pape Aleksandra VII. Berninijeva dela krase baziliku Svetog Petra, ali i istoimeni vatikanski trg koji je takođe urađen po njegovom projektu.

Ekstaza svete Tereze

Detalj: horska galerija, autor Mattia de Rossi

Sledeća je na redu crkva San Carlo alle Quattro Fontane, urađena po projektu Frančeska Borominija. Savremenik Berninija, a učenik Mikelanđela, Boromini je bio vodeći predstavnik barokne arhitekture u tadašnjem Rimu. Crkva San Carlo alle Quattro Fontane važi za pravo remek delo rimske barokne arhitekture.

Ovalna kupola crkve San Carlo alle Quattro Fontane

Na par stotina metara udaljenosti od Panteona, nalazi se crkva Chiesa di Sant'Ignazio di Loyola in Campo Marzio u koju smo došli da bismo videli dela jednog pomalo neobičnog umetnika. U pitanju je Andrea Pozzo, jezuitski kaluđer, ali i slikar, arhitekta, dekorater, scenograf i teoretičar umetnosti!

Najpoznatiji je po svojim freskama koje stvaraju iluziju trodimenzionalnosti, što je primenio prilikom oslikavanja kupole, tavanice i apside ove crkve.

„Kupola“

Chiesa di Sant'Ignazio di Loyola in Campo Marzio

Boromini je bio jedan od arhitekata koji je radio na izgradnji crkve Sant'Agnese in Agone. Ova crkva nalazi se na trgu Navona, kojim dominira veličanstveva fontana Četiri reke (Fontana dei Quattro Fiumi), a čiji je autor niko drugi do Bernini! 

Inače, četiri reke su Nil (koji predstavlja Afriku), Dunav (Evropu), Gang (Aziju), Rio de la Plata (Amerike), odnosno sve kontinente na kojima je uspostavljena papska vlast. 

Sant'Agnese in Agone

Na kraju priče o baroknim crkvama u Rimu, pomenuću još samo jednu. U pitanju je San Luigi dei Francesi u čijoj kapeli Contarelli se nalaze tri Karavađove slike (Pozivanje Svetog Mateja, Mučeništvo sv. Mateja i Nadahnuće sv. Mateja).

„Pozivanje Svetog Mateja“

San Luigi dei Francesi

Prva dva dana u Rimu su nam proletela, vreme nam još uvek nije bilo potpuno naklonjeno (još uvek je bilo oblaka a povremeno i kiše), ali mi smo bili zadovoljni. Iako je barok neiscrpna tema, naročito u Rimu, vreme je bilo da se pozabavimo i nekim drugim aspektima ovog predivnog grada...

Copyright © Sofijana Stamenkovic

2013 - 5. maj, Rim

U svojoj dugoj i bogatoj istoriji Rim je ostavio trag u mnogim oblastima ljudskog života - od ratnih osvajanja i politike do umetnosti i nauke. Zapravo, sve što se dešavalo u Rimu, od njegovog nastanka do današnjeg vremena, na razne načine je utkano u istoriju i kulturno nasleđe Evrope. I ne samo Evrope - tragove starog Rima i danas možemo da pronađemo u Aziji i Africi, u zemljama i oblastima koje su u nekom trenutku bile u sastavu rimskog carstva.

Pre putovanja u Rim, pogledali smo dva veoma zanimljiva i poučna dokumentarna serijala: jedan se bavio životom običnih ljudi u starom Rimu, a drugi nam je otkrio čaroliju baroka, umetničkog pokreta iz XVII veka koji se iz Rima, kao požar, raširio celom Evropom a potom i dalje, celim svetom.

Potpuno opijeni novostečenim znanjima, napravili smo orijentacioni plan obilaska Rima. Okosnica tog plana bili su barok i antički Rim.

„Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin“ - što je u ovom slučaju značilo da smo u Rimu želeli da se osećamo „kao kod svoje kuće“ pa smo umesto hotelske sobe iznajmili stan u ulici Via Casilina (u četvrti Prenestino). Od stana smo imali odličnu vezu gradskim prevozom do centra grada i zato smo za 6 dana boravka kupili karte koje su nam omogućavale da koristimo sve vidove javnog prevoza. Nedaleko od stana postoji nekoliko manjih prodavnica ali i jedan supermarket, tako da smo zaista mogli sebi da priuštimo komfor sličan onome koji imamo u sopstvenom domu.

U Rim smo stigli 5. maja ujutro, ali umesto plavog i vedrog neba dočekalo nas je oblačno i povremeno kišovito vreme.

Pogled sa terase našeg rimskog „doma“

Od aerodroma smo za manje od sat vremena stigli do stana i pošto nismo hteli da gubimo vreme, odmah smo krenuli ka centru grada, u razgledanje zdanja i umetničkih dela o kojima smo slušali u serijalu o baroku. Možda bi bilo logičnije da smo prvo pošli u obilazak antičke rimske luke Ostije ili do Aurelijanovog zida i dalje starim Apijskim putem, ali zbog kiše smo odlučili da to ostavimo za neki od narednih dana. 

Bazilika svetog Jovana Lateranskog

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Dakle - barok! Zašto nas je barok privukao? Šta je to što ga i danas čini zanimljivim i potpuno neodoljivim?

Barok je u trenutku svog nastanka zahvatio sve vidove umetnosti - slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, muziku i poeziju, ne ostavljajući van svog domašaja nijedno ljudsko čulo. 

Katolička crkva je u baroknoj umetnosti dobila saveznika koji je pronalazio put do svakog vernika, bez obzira na njegov (ili njen) pol, starost, status u društvu. Za uzvrat, u promociji baroknih dela učestvovali su svi - pape, kardinali, sveštenici, misionari, plemstvo... Svetinje „upakovane“ u baroknu umetnost nalazile su se na svakom koraku - na ulicama i trgovima, u crkvama i samostanima. Statue i likovni prikazi nisu bili samo dekorativni već su dobili i svoju funkciju - da običnom čoveku približe složene religijske teme, učine ih razumljivim, prepoznatljivim a na kraju i bliskim. I možda najvažnije od svega - barok je po svojoj suštini bio prilagodljiv, uklapao se u svaki ambijent, u svaki kulturni milje. A to je univerzalna formula uspeha!

Upravo zato što je katolička crkva imala presudnu ulogu u afirmaciji i širenju baroka, najčuvenija i najcenjenija barokna dela skoro da su nerazdvojna od crkve. I zato je bilo sasvim logično da našu pažnju tokom ove posete Rimu usmerimo prvenstveno na crkve.

U priči o baroku, ovih nekoliko umetnika posebno su privukli našu pažnju: Gian Lorenzo Bernini, Francesco Borromini, Andrea Pozzo i naravno - Caravaggio.

  

2012 - 29. - 31. avgust, Barcelona (2. deo)

U Barseloni postoji žičara koja povezuje staru luku (Port Vell) sa brdom Montjuïc. Nismo se nikad pre vozili ovom žičarom, a pošto smo već bili blizu luke i obale, bio je pravi trenutak da pogledamo Barselonu iz neke nove perspektive.

No, pre nego što krenemo u avanturu žičarom, morali smo da doručkujemo. Ima li boljeg mesta za zdrav doručak od čuvene pijace La Boqueria? Svaki put kada odemo na ovu pijacu, čini nam se da bismo tamo mogli da provedemo ceo dan i da probamo ponešto sa svake tezge. Mislim da je ovo jedina pijaca na svetu koju volim...

La Boqueria

Od pijace do žičare nam je trebalo oko pola sata autobusom. Primetili smo da se oni crni oblaci od prethodne večeri nisu razišli, ali smo se nadali da neće biti kiše.

Polazak iz luke

Vožnja žičarom nam je brzo prošla - uživali u pogledu na Barselonu sa visine. Kada smo stigli na Montjuïc vetar je duvao sve jače, ali mi smo odlučili da popijemo kafu u lokalnoj kafeteriji i pokušali da uživamo u pogledu. Međutim, nije nam se dalo! Da nas ne bi uhvatilo nevreme, vratili smo na stanicu žičare i zatim natrag u luku, odakle smo i krenuli.

Povratak sa Montjuïca

Poslednjih nekoliko minuta pre povratka u luku, dok smo još bili u kabini žičare, počela je da prska kiša i duvao je jak vetar.

Zaključili smo da bi bilo najbolje da se vratimo u hotel, odmorimo se a onda uveče da ponovo izađemo - da se oprostimo od Barselone i Španije. 

Kada smo stigli u hotel izgledalo je da se oblaci razilaze, pa smo ponovo izašli na krov, da još malo uživamo u pogledu na ovaj divan grad.

U daljini su MNAC i neobični komunikacioni toranj na Montjuïcu  

Spomenik Kolumbu

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Tokom večeri ponovo smo sišli do obale, prošetali do samog kraja Ramble del Mar i vratili se do predivne zgrade stare luke Port Vell. 

I onda se nebo otvorilo! Kao i većina prolaznika, bili smo potpuno nespremni za pljusak. U prvom trenutku smo pokušali da se sklonimo kod ulaza u zgradu stare luke, ali tu nismo uspeli da nađemo baš neki zaklon od kiše. Nadali smo se da kiša neće dugo padati - letnji pljusak obično brzo prođe, ali ovaj put nismo imali sreće. Kada smo shvatili da kiša neće ubrzo stati, nismo imali izbora već smo po pljusku odjurili do hotela. Ne sećam se koliko puta u životu sam pokisla, ali ovako - do gole kože, možda 3 puta u životu! 

Zaključili smo, setno, da Barselona plače zato što sutra rano ujutro odlazimo, vraćamo se u Beograd...

2012 - 29. - 31. avgust, Barcelona

Svanuo je novi dan. Jutro u Valensiji obećavalo je lepo vreme za put do Barselone, udaljene oko 350 km.

Pogled iz hotelske sobe u Valensiji

Tokom prethodnog boravka u Barseloni, u maju 2011, obišli smo većinu tzv. „must see“ znamenitosti. Pošto nismo planirali da ponovo obilazimo Gaudijeva i ostala remek dela, odlučili smo da poslednje dve noći na ovom putovanju prespavamo u hotelu koji je blizu obale. Tako smo se obreli u jednom hotelu koji je udaljen oko 500 metara od spomenika Kolumbu. Na krovu hotela postoji terasa sa malim bazenom koji nam nije bio preterano privlačan ali je zato pogled na Barselonu bio fantastičan.

Barselona u kasno popodne, u daljini se vidi Tibidabo

Pogled na hotel „W Barcelona“

 

Na krovu hotela, pored bazena 

Veče u Barseloni je bilo toplo, čak +34 stepena, a neobično tamni oblaci su se valjali u daljini. Možda zahvaljujući „treningu izdržljivosti“ u Kordobi i Sevilji, a možda i zato što nam je ovo bilo pretposlednje veče u Španiji, odlučili smo da zanemarimo vrućinu i da uživamo.

Spustili smo se do spomenika Kolumbu koji je na trgu Plaza Portal de la Pau, na samom kraju ulice La Rambla. Unutar spomenika koji je visok skoro 40 m postoji lift koji vodi posetioce do vidikovca na vrhu. Mi smo, nažalost, stigli kasno - radno vreme ovog spomen-obeležja bilo je završeno, pa nismo uspeli da se približimo bronzanoj statui Kolumba i zajedno sa njim pogledamo ka „Novom svetu“. Na kružnom podnožju spomenika, na svakom od ukupno četiri stepeništa nalaze se po dva lava. Jedan lav je bio uhvaćen za rep!

Jedan od 8 lavova

Nastavili smo šetnju dalje, do našeg omiljenog mesta na obali, do Ramble del Mar i odatle dalje širokim šetalištem koje ide pored obale. Uz obalu je bio usidren i jedan jedrenjak - replika nekog od brodova španske flote iz XVI veka, iz perioda osvajanja novog sveta.

Replika - možda baš Kolumbovog jedrenjaka

Naše omiljeno mesto u Barseloni

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Pretposlednji dan boravka u Španiji...  

2012 - 28. avgust, Valencia - Ciudad de las Artes y las Ciencias

And now - something entirely different! 

U planu nam je da obiđemo praktično samo jednu znamenitost Valensije - Grad umetnosti i nauke (Ciudad de las Artes y las Ciencias). Ovaj kompleks projektovali su Santiago Calatrava (s čijim delima smo se sreli još na početku putovanja, u Bilbau) i Félix Candela, autor okeanografskog parka (L'Oceanogràfic).
U jednoj rečenici - savremena umetnost i arhitektura na jednom mestu i u svom najboljem izdanju. Prava poslastica za zaljubljenike u umetnost i kulturu poput nas.

Ali, pre nego što smo krenuli u Grad umetnosti i nauke, svratili smo u poštu, da pošaljemo razglednice našima u Srbiji.

U pošti

Od centra grada (gde je naš hotel) vozi direktna autobuska linija kojom se vrlo jednostavno stiže do ovog kompleksa. Kada smo izašli iz autobusa, videli smo da Grad umetnosti i nauke zauzima prilično veliki prostor. Morali smo da smislimo na koju ćemo stranu.

Dok ne smislimo kojim ćemo putem dalje, zastali smo na platou između nekoliko objekata i videli maketu Meseca - sa prikazanom stranom koja nam je vidljiva sa Zemlje i sa „tamnom“ stranom!

Tamna strana Meseca

Vidljiva strana Meseca

Par koraka dalje je i maketa na kojoj su prikazana sazvežđa. Jedna „škorpija“ je odmah pronašla svoje sazvežđe!

Grad umetnosti i nauke sastoji se iz osam zasebnih celina i s jedne strane platoa je ovaj neobičan „park“ - L'Umbracle. U parku postoji više stotina biljnih vrsta, od palmi do lokvanja, voća, cveća, začinskog bilja - sve to iskombinovano sa skulpturama savremenih umetnika. Park je dugačak 320 metara i celom njegovom dužinom prolazi staza za pešake.

L'Umbracle

Naspram parka L'Umbracle je predivan viseći most Zlatna brana (Puente de l'Assut de l'Or) iza koga je Agora (L'Àgora), a još dalje iza njih je okeanografski park. Najviša tačka mosta je na 125 metara, što je ujedno i najviša tačka u celoj Valensiji. Agora je prostor za različite namene - uglavnom za sportske priredbe i može da primi oko 6000 ljudi.

Most „Zlatna brana“ i iza njega Agora

Nismo ni primetili kad smo se već prilično odaljili od Agore i mosta i došli takoreći „na vrata“ Muzeja nauke (Museu de les Ciències Príncipe Felipe).

No, pre ulaska u sam muzej, hteli smo da se provozamo vozićem koji vozi kroz veći deo ovog Grada. Vozić polazi iz hladovine Muzeja nauke i ide do mosta, a potom se vraća i vozi kroz kompleks, pokraj Palate umetnosti kraljice Sofije (Palacio de las Artes Reina Sofía) pa sve do Guliverovog parka i natrag do ulaza u Muzej.

Dok smo čekali da dođe vreme za polazak vozića, razgledali smo unaokolo. Neki su za obilazak Grada koristili segvej (zanimljiva naprava na dva točka), a neki su se zabavljali u providnim loptama u kojima su pokušavali da održe ravnotežu na vodi.

Na segveju

Borba sa silama prirode i zakonima fizike

Palata umetnosti kraljice Sofije

U Palati umetnosti uglavnom se održavaju simfonijski koncerti, izvode se opere, nastupaju čuveni umetnici iz celog sveta.

U ovom neverovatno velikom parku za decu nalazi se stilizovana skulptura Gulivera, sa brojnim toboganima i stepenicama skrivenim na njegovom ogromnom telu i u naborima na odeći. Uspavani džin je toliko veliki da čak i na pramenovima njegove kose postoje tobogani. Na Guliveru mogu da se igraju i deca i odrasli.

Guliverov park

Kažu da zgrada Muzeja nauke po svom izgledu podseća na kostur kita. Meni to nije palo na pamet, ali unutrašnjost (kao i spoljašnjost) ovog zdanja je vrlo zanimljiva. Muzejski eksponati raspoređeni su na ogromnom prostoru - na neverovatnih 26.000 m2, pa ne treba da čudi što nam je za razgledanje bilo potrebno nekoliko sati. I opet smo neke segmente samo ovlaš pogledali, a negde smo se duže zadržavali. 

Velikani nauke

Lanac DNK

Lanac DNK u ogledalu

Ljudi iz sveta nauke smatraju da eksponati u ovom muzeju imaju više zabavan karakter nego neku edukativnu vrednost. Neću da se sporim sa stručnjacima - možda su u pravu a možda i ne, ali nama se veoma dopalo što smo u ovom muzeju mogli da vidimo vrlo zanimljive eksponate i vrlo slikovita objašnjenja raznih pojmova - od lanca DNK do farme mrava, od statua Neandertalaca obučenih u savremenu odeću do modela letilice braće Rajt... i još mnogo toga lepog i poučnog.

Unutar farme mrava

„Neandertalci“ u današnje vreme

Čija je lobanja veća...

Koliko su dugačka naša creva...

Model letilice braće Rajt

Pronađi uljeza...

Oproštaj od Grada umetnosti i nauke

Posle više sati provedenih u veoma poučnom i zabavnom ambijentu ovog muzeja, vraćamo se natrag u hotel. Pred nama je poslednje veče u Valensiji, sutra krećemo ka Barseloni i kraj našem odmoru sve je bliži.

Sa centralnog mesta u gradu, terase na krovu hotela, u daljini se vidi Grad umetnosti i nauke.

Obrisi Grada umetnosti i nauke

Pogled na trg Plaza del Ayuntamiento

Copyright © Sofijana Stamenkovic