U sred januara - sunce, palme, stabla pomorandži otežala od sočnih plodova, čempresi... a u daljini, snegom prekriveni obronci i vrhovi Sijera Nevade u čijem zaleđu se krije Alhambra - "crvena tvrđava".
Ovde ću preskočiti deo "za štrebere" - naprosto nema smisla da navodim bilo kakve istorijske podatke o ovom čarobnom zdanju.
Alhambra je za nas postala merilo lepote, savršenstva, graditeljske umešnosti i kreativnosti. U mnogim studijama koje smo imali prilike da pročitamo, u dokumentarnim programima koji su se bavili ovim zdanjem, do najsitnijih detalja su analizirani razni aspekti: proporcije, izbor materijala, način oplemenjivanja prostora... Jednom rečju - zadivljujuće.
Čak ni naknadne, prilično banalne i nezanimljive "ispravke" koje su na ovom kompleksu rađene posle pada Granade u ruke hrišćana nisu uspele da unište njenu čaroliju.
Dolaskom u Alhambru, ispunili smo sebi jednu od prvih u nizu pustolovnih želja - da prošetamo "Dvorištem blagoslova" (Patio de la Alberca). Tu smo započeli naš poduhvat - osvajanja nepoznatog. Po principu "when was the last time you did something for the first time"!
Od Alhambre, naša putovanja su postala pravi mali istraživački poduhvati. Odlučili smo da više ne idemo "nasumice" i da na svako buduće putovanje idemo što bolje pripremljeni.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment