Put do Malage vodio nas je preko Budimpešte. Zahvaljujući našem drugu Čarliju, čarobnjaku za avio karte, uspeli smo u relativno kratkom roku da organizujemo prevoz, a preko interneta smo rezervisali hotele. Karte za let iz Beograda u tom trenutku su se plaćale takoreći "suvim zlatom", pa nam je Čarli ponudio da krenemo iz Budimpešte, odakle je sve bilo mnogo jeftinije. I tako i bi!
Seli smo u kola 15. januara i posle 5-6 sati vožnje od Beograda stigli do hotelčića u blizini aerodroma Ferihegy. Prenoćili smo i sutradan ujutro se ukrcali na avion. Ali, ni iz Budima se nije moglo pravo za Malagu, već smo imali međusletanje i pauzu od nekoliko sati u Parizu.
Pošto smo bili u tranzitu, pa samim tim bez krupnog prtljaga koji bi nas opterećivao, rešili smo da nekih 6 slobodnih sati koliko smo imali na raspolaganju do leta za Malagu ne provedemo na prilično nezanimljivom aerodromu.
Dakle - trk do centra Pariza na kafu!
Seli smo u kola 15. januara i posle 5-6 sati vožnje od Beograda stigli do hotelčića u blizini aerodroma Ferihegy. Prenoćili smo i sutradan ujutro se ukrcali na avion. Ali, ni iz Budima se nije moglo pravo za Malagu, već smo imali međusletanje i pauzu od nekoliko sati u Parizu.
Pošto smo bili u tranzitu, pa samim tim bez krupnog prtljaga koji bi nas opterećivao, rešili smo da nekih 6 slobodnih sati koliko smo imali na raspolaganju do leta za Malagu ne provedemo na prilično nezanimljivom aerodromu.
Dakle - trk do centra Pariza na kafu!
Moram priznati da je prvi susret sa javnim prevozom koji nas je vodio do centra grada na mene ostavio prilično neobičan utisak (neobičan, u smislu - bila sam potpuno zatečena i iznenađena). Voz na liniji RER B, kojim se stiže pravo do stanice St Michel/Nôtre Dame, prevozi prilično živopisnu klijentelu. Ali, kako sam to jednom drugom prilikom, tokom dužeg boravka u Parizu, imala prilike da vidim - ova opšta šarolikost rasa, vera, jezika kojim se ljudi međusobno sporazumevaju, u suštini je sastavni deo života ovog grada koji je sam za sebe svet u malom.
Vreme "curi", od aerodroma CDG (Charles de Gaulle) do katedrale Nôtre Dame vožnja je trajala dobrih sat vremena. Odmah smo sračunali koliko maksimalno možemo da se zadržimo u gradu kako bismo na vreme stigli na let za Malagu.
A Pariz... nismo stigli mnogo da vidimo, zima je, hladnjikavo je, mrak brzo pada, ali ipak smo uspeli da se slikamo pored katedrale. Takođe, u blizini katedrale, otkrili smo divnu kafeteriju Café Panis koju od tada zovemo "ona naša kafeterija".
Koliko je sati?! Kafa popijena, pecivo pojedeno, vreme je za povratak na CDG. I hajde konačno da krenemo put toliko željene Malage!
Copyright © Sofijana Stamenkovic
No comments:
Post a Comment