Osvanuo je pretposlednji dan ovogodišnjeg boravka u Španiji. Krajnja destinacija je Madrid iz koga se sutra avionom vraćamo za Beograd, ali danas treba da svratimo na još jedno važno mesto, u Meridu. Heres je udaljen od Madrida oko 620 km, a Merida se nalazi otprilike na pola puta.
Meridu su u prvom veku pre nove ere osnovali veterani rimske vojske, nazvali ga „Emerita Augusta“ što doslovno znači „časno raspušteni Avgustovi vojnici“. Današnji naziv grada, Merida, nastao je u narednim vekovima, spontanim skraćivanjem originalnog naziva. Po naredbi cara Avgusta, Emerita Augusta je podignuta da bi se obezbedila zaštita mosta koji je u to vreme bio jedini prelaz preko reke Gvadijane. Grad je vremenom postao prestonica pokrajine Lusitanije u provinciji Hispanija i jedan od najvažnijih gradova u celom Rimskom Carstvu. Zato je danas Merida španski grad u kome se nalazi najveći broj rimskih spomenika. Nažalost, u XIX veku, tokom Napoleonskih ratova, stradali su mnogi rimski i srednjovjekovni gradski spomenici. Zbog svoje bogate i burne istorija, Merida se našla na našem spisku mesta koje obavezno treba posetiti.
Prvo nailazimo na takozvani Akvadukt čudesa (El acueducto de Los Milagros), impozantnu građevinu koja je u vreme kada je izgrađena dovodila vodu u rimsku koloniju Emerita Augusta, iz desetak kilometara udaljene močvare. Do danas je ostao sačuvan samo relativno mali deo akvadukta, tek nekih 38 zaobljenih stubova, visokih 25 metara, dužine oko 830 metara. Akvadukt čudesa dobio je ovaj „nadimak“ od lokalnog stanovništva koje je sigurno bilo zadivljeno njegovom veličinom i lepotom. Konstruisan je od granitnih blokova između kojih su umetnuti redovi crvene cigle.
Narednih nekoliko kilometara vozimo se duž obale reke Gvadijane i stižemo do kružnog toka u čijem središtu je spomenik koji predstavlja Kapitolsku vučicu (Loba Capitolina) koja je prema legendi othranila Romula i Rema. Vučica je bila simbol antičkog Rima, a statua koja se nalazi ovde u Meridi samo je jedna od brojnih replika koje postoje u svetu, dok se original čuva, naravno, u Rimu.
Nastavljamo vožnju živopisnim ulicama Meride koja šarmira svojom mešavinom starog i novog, rimskog, mavarskog i hrišćanskog.
Nakon nešto manje od sat vremena stižemo do krajnje (za narednu turu – početne) stanice odakle ćemo produžiti šetnju po centru starog dela grada. Još jednom, čežnjivo, prolazimo pored zgrade Muzeja, kroz pešačku zonu u kojoj su simpatične stare, ali vrlo lepo očuvane zgrade.
Grafiti koji ne samo da ukrašavaju zidove zgrada, već služe i kao prostor za reklamu, uvek mi privuku pažnju i uglavnom mi se jako dopadnu. „Šangri-la“ je restoran koji, osim reklame za svoju vegetarijansku kuhinju, šalje mudru poruku svima koji prođu pored njhovog zida:
odnosno:
Vreme je prebrzo prolazilo, već više od četiri sata smo u Meridi i bio je pravi trenutak da sednemo u neki restorančić, ručamo i odmorimo se od šetnje. Pronašli smo jedan veoma šarmantan, u srcu ovog dela grada, sa pogledom na lepu fontanu u središtu pešačke zone. Posle ove kratke pauze za ručak, za nekoliko minuta smo stigli do parkinga i krenuli na poslednju etapu puta, ka Madridu.
Naš boravak od nekoliko sati, ispostavio se kao svojevrsna „nepravda“ prema Meridi. Od barem 25 spomenika i znamenitosti koje treba videti u ovom divnom gradu, mi smo uspeli da vidimo svega nekoliko. Pokupili smo poneko zrno bitnih informacija tokom vožnje vozićem, uspeli smo nešto i da fotografišemo, ali najveći i najznačajnini spomenici iz duge i bogate istorije ovog grada naprosto su nam izmakli.
Kao i mnogo puta do sada, nismo imali izbora – ali ovo je grad u kome treba provesti nekoliko dana a ne nekoliko sati. A takva prilika će se, sigurno, jednog dana ukazati.
Meridu su u prvom veku pre nove ere osnovali veterani rimske vojske, nazvali ga „Emerita Augusta“ što doslovno znači „časno raspušteni Avgustovi vojnici“. Današnji naziv grada, Merida, nastao je u narednim vekovima, spontanim skraćivanjem originalnog naziva. Po naredbi cara Avgusta, Emerita Augusta je podignuta da bi se obezbedila zaštita mosta koji je u to vreme bio jedini prelaz preko reke Gvadijane. Grad je vremenom postao prestonica pokrajine Lusitanije u provinciji Hispanija i jedan od najvažnijih gradova u celom Rimskom Carstvu. Zato je danas Merida španski grad u kome se nalazi najveći broj rimskih spomenika. Nažalost, u XIX veku, tokom Napoleonskih ratova, stradali su mnogi rimski i srednjovjekovni gradski spomenici. Zbog svoje bogate i burne istorija, Merida se našla na našem spisku mesta koje obavezno treba posetiti.
U Meridu smo stigli oko podneva, pronašli smo parking lociran relativno blizu glavnim znamenitostima koje je Goran prethodnog dana uvrstio u naš plan obilaska grada.
Svratili smo prvo do Dijaninog hrama na Forumu, prošli pored ostataka ulaza u Forum, a odatle se zaputili ka glavnoj atrakciji Meride – čuvenom rimskom teatru. Na ulazu u teatar sačekalo nas je neprijatno iznenađenje – cena ulaznica je bila previsoka i zato smo zastali da malo razmislimo da li ima smisla ih platimo. Posle toliko dana planiranja i iščekivanja da uđemo u ovo čuveno antičko zdanje, teška srca odlučili smo da ovaj put odustanemo od posete.
Pomalo nas je uhvatila neka mešavina nervoze i razočaranja zato što ćemo propustiti glavnu atrakciju grada i razmišljali smo kuda dalje. Nakon par minuta provedenih u nedoumici šta dalje i na koju stranu da krenemo, ukazalo se spasonosno rešenje. S druge strane ulice ljudi su se upravo ukrcavali u turistički vozić. Zauzeli smo mesta u voziću i uskoro je započela vožnja i panoramsko razgledanje Meride i njenih znamenitosti. Pored svake od znamenitosni na trasi ovog voza, vozač je usporio ili nakratko zaustavljao vozić kako bismo imali dovoljno vremena da pogledamo ili fotografišemo ono što je važno ili zanimljivo. Sve to propraćeno je objašnjenjima koja se preko zvučnika reprodukuju tokom cele vožnje.
Svratili smo prvo do Dijaninog hrama na Forumu, prošli pored ostataka ulaza u Forum, a odatle se zaputili ka glavnoj atrakciji Meride – čuvenom rimskom teatru. Na ulazu u teatar sačekalo nas je neprijatno iznenađenje – cena ulaznica je bila previsoka i zato smo zastali da malo razmislimo da li ima smisla ih platimo. Posle toliko dana planiranja i iščekivanja da uđemo u ovo čuveno antičko zdanje, teška srca odlučili smo da ovaj put odustanemo od posete.
Ulaz u Forum
Meduza, karijatida i Jupiter
Jedinstven šarm španske arhitekture
Na raskršću...
Prvo nailazimo na takozvani Akvadukt čudesa (El acueducto de Los Milagros), impozantnu građevinu koja je u vreme kada je izgrađena dovodila vodu u rimsku koloniju Emerita Augusta, iz desetak kilometara udaljene močvare. Do danas je ostao sačuvan samo relativno mali deo akvadukta, tek nekih 38 zaobljenih stubova, visokih 25 metara, dužine oko 830 metara. Akvadukt čudesa dobio je ovaj „nadimak“ od lokalnog stanovništva koje je sigurno bilo zadivljeno njegovom veličinom i lepotom. Konstruisan je od granitnih blokova između kojih su umetnuti redovi crvene cigle.
Akvadukt čudesa (El acueducto de Los Milagros)
Rimski most
Fontana u ulici Calle del Puente
Zidine nekadašnje arapske tvrđave (Alcazaba Árabe de Mérida)
Oronula lepotica
Calle Cava
Trg Plaza del Rastro
Posle vožnje turističkim vozićem
Museo Nacional de Arte Romano
El Museino
„Cuando el poder del amor,
supere el amor de poder,
el mundo conocerá la paz.“
supere el amor de poder,
el mundo conocerá la paz.“
odnosno:
„Kada moć ljubavi,
Prevaziđe ljubav prema moći,
Svet će spoznati mir.“
Prevaziđe ljubav prema moći,
Svet će spoznati mir.“
Festivalska atmosfera
Vreme je prebrzo prolazilo, već više od četiri sata smo u Meridi i bio je pravi trenutak da sednemo u neki restorančić, ručamo i odmorimo se od šetnje. Pronašli smo jedan veoma šarmantan, u srcu ovog dela grada, sa pogledom na lepu fontanu u središtu pešačke zone. Posle ove kratke pauze za ručak, za nekoliko minuta smo stigli do parkinga i krenuli na poslednju etapu puta, ka Madridu.
Ulicom Calle Cervantes...
... do parkinga
Naš boravak od nekoliko sati, ispostavio se kao svojevrsna „nepravda“ prema Meridi. Od barem 25 spomenika i znamenitosti koje treba videti u ovom divnom gradu, mi smo uspeli da vidimo svega nekoliko. Pokupili smo poneko zrno bitnih informacija tokom vožnje vozićem, uspeli smo nešto i da fotografišemo, ali najveći i najznačajnini spomenici iz duge i bogate istorije ovog grada naprosto su nam izmakli.
Kao i mnogo puta do sada, nismo imali izbora – ali ovo je grad u kome treba provesti nekoliko dana a ne nekoliko sati. A takva prilika će se, sigurno, jednog dana ukazati.
U daljini - Castillo de Oropresa
Castillo de Oropresa
Još oko stotinak kilometara do Madrida
U daljini - Castillo de Maqueda
Seosko imanje u blizini mesta Quismondo
No comments:
Post a Comment