Ovo nam je poslednji dan u Heresu i Kadisu, usporili smo, kao da pokušavamo da odgodimo neodgodivo. Doručak, pripreme za polazak iz Heresa, traženje najbolje pozicioniranog parkinga koji će biti blizu svim znamenitostima koje planiramo da vidimo, sve to nam je oduzelo dosta vremena. U Kadis stižemo nešto posle 13h.
Kada smo pre tri dana bili u Kadisu, bilo je sparno, oblačno i na kraju je počela i kiša da pada. Danas je predivan, vedar, sunčan dan, kao stvoren za uživanje i obilazak grada. Auto smo parkirali u podzemnom parkingu u samom srcu grada i iz njega izašli pravo na trg Plaza de San Antonio. Odatle smo se uputili na sever, ka obali, do ulice Paseo Alameda Apodaca.
Prvo na šta nailazimo kraj same obale mora je jedan mali ali predivan park: između visokih i gusto olistalih stabala od kojih su neka stara i nekoliko vekova provlače se popločane staze na kojima su kamene kocke raspoređene na različite načine tako da formiraju geometrijske šare. Krošnje hibiskusa i oleandara polegle su od mnoštva cvetova. Kamene klupe i fontana obloženi su tipičnom andaluzijskom keramikom. Sve izgleda kao da smo kročili u bogatu i negovanu botaničku baštu obogaćenu spomenicima koji su podignuti u spomen na znamenite ličnosti koje su čudni putevi sudbine zauvek vezali za Kadis.
Od parka, nastavljamo šetnju stazom koja ide duž obale i svraćamo u zamak Castillo de Santa Catalina iz XVI veka. Od svog nastanka pa do pred kraj XX veka ovaj zamak je uglavnom koristila vojska. U poslednjih 25 godina, zamak liči na malu umetničku koloniju u kojoj su posetioci uvek dobrodošli.
Ne odvajamo se od obale, prolazimo kraj čuvene plaže Playa de La Caleta i uskoro stižemo do kapije Puerta de la Caleta od koje se nasipom stiže do zamka Castillo de San Sebastián. Čim smo prošli kapiju, s desne strane dočekala nas je neverovatno lepa i velika skulptura od peska. Skulptura prikazuje brojna morska stvorenja, ali iznad njih se nalazi sveden i stilizovan Kadis.
Sunce već ozbiljno peče, na nasipu kojim idemo ka zamku Castillo de San Sebastián nema nimalo hlada i pomalo počinjemo da osećamo umor. Levo i desno, uz sam nasip, vidimo ljude kako uživaju u društvu, u samoći, neki pecaju, neki čitaju knjige, a ko voli mir i spokoj može jednostavno da uživa u fantastičnom pogledu na veći deo Kadisa.
Šetnja nasipom traje barem desetak minuta, ali uz zastajkivanja za odmor i fotografisanje, prilično se odužila. Unutar zamka, pokušavam da se dočepam malo hlada ali mesta ima tako malo da se ne zadržavamo previše u zamku već krećemo natrag ka obali. Opet dugačkih 10-15 minuta šetnje nasipom do kapije Puerta de la Caleta. Čim smo prošli kapiju, naišli smo na restoran u hladovini i zauzeli smo prvi slobodan sto. Našu šetnju po Kadisu započeli smo pre dva sata, sve vreme smo bili na žestokom andaluzijskom suncu, prepešačili smo skoro 5 km i bilo je krajnje vreme za odmor i za ručak!
Posle ručka, ostalo nam je da obiđemo još nekoliko mesta u centru grada, ali sada je već bilo lakše. Hodali smo uskim ulicama u kojima je bilo dovoljno hladovine, a i mi smo malo usporili ritam. Počeli smo da zagledamo zanimljive detalje na fasadama i izloge prodavnica u kojima je bilo i neobične ali i vrlo primamljive robe.
Naišli smo na parohijsku crkvu Iglesia de San Lorenzo Mártir na čijoj fasadi se nalazi nekoliko veoma zanimljivih mozaika. Ne sećam se da sam još negde videla ovakve mozaike, možda su ovde s razlogom postavljeni ovako – da se skrene pažnja na crkvu koja je ušuškana između zgrada u uskoj ulici starog grada.
U planu nam je bilo da posetimo Toranj Tavira (Torre Tavira) koji je podignut u XVIII veku i predstavlja jednu od turističkih atrakcija Kadisa. Toranj se nalazi na najvišoj tački u gradu, na 45 metara nadmorske visine i u vreme kada je izgrađen sa njegove osmatračnice pružao se pogled na ceo Kadis. Prvi čuvar tornja bio je Don Antonio Tavira i on je uz pomoć svog teleskopa posmatrao brodove koji stižu u Kadis natovareni robom iz Amerike. Kada smo stigli do tornja, odlučili smo da posetu Taviri ostavimo za neku drugu priliku – kad budemo malo odmorniji i raspoloženiji da platimo cenu ulaznice.
Iako nema nikakvih putokaza, a ulice su prilično uske i potpuno nam nepoznate, uspevamo da se snađemo i krećemo u pravcu ka trgu Plaza de San Antonio gde nam je auto. U jednoj od ovih uličica nailazimo na poslastičarnicu iz koje se širio čaroban miris kolača. Upravo to nam je bilo potrebno! Domaći kolači, tipični za Kadis i ovaj deo Španije! Kupili smo skoro „od svega pomalo“ i odlučili da iz Kadisa odemo do peščanih dina pored puta koji se pruža južno od grada.
Kada smo stigli do plaže i peščanih dina, bilo je skoro 6 sati popodne. Duvao je jak vetar, ali je bilo toplo. Goran je hrabro zaplivao u hladnom Atlantiku, a ja sam sedela na kamenom zidiću i čekala ga da se posle kupanja malo osunča i osuši pa da počnemo našu slatku gozbu. Vetar je nosio sitan pesak koji se svuda zavlačio, pa sam vrlo brzo, iz predostrožnosti, spakovala fotoaparate. Kad smo počeli da degustiramo kolače, shvatili smo da se pesak zavlači i u kolače i da će biti bolje da ih ostavimo za kasnije, kad se vratimo u Heres.
Posedeli smo još neko vreme na ovom divnom mestu, srećni što nas je put doveo u ovaj deo Španije, u Kadis, na ovu plažu, ali i tužni što su ovo ujedno i trenuci rastanka od Kadisa.
Ovo je mesto za kojim ću verovatno žudeti celog svog života. I možda ću biti nepravedna prema drugim divnim mestima u Španiji, ali mislim da su Kadis i Kordoba (a da ne cepidlačim, mogu slobodno da priznam da se to odnosi na celu Andaluziju) ostvarenje mog sna o idealnom mestu za život!
Kada smo pre tri dana bili u Kadisu, bilo je sparno, oblačno i na kraju je počela i kiša da pada. Danas je predivan, vedar, sunčan dan, kao stvoren za uživanje i obilazak grada. Auto smo parkirali u podzemnom parkingu u samom srcu grada i iz njega izašli pravo na trg Plaza de San Antonio. Odatle smo se uputili na sever, ka obali, do ulice Paseo Alameda Apodaca.
Jedan od trgova u centru grada Plaza de San Antonio
U parku Alameda Apodaca
Pesnik Carlos Edmundo de Ory
Raskošno zelenilo
I raskošno procvetalo
Statua sa puno simbola jedinstva Španije i Amerike
Džinovski fikus
Moj pustolov u senci fikusa
U pozadini spomenik pomorcu po imenu Miguel Grau Seminario
José Martí - kubanski književnik, političar i revolucionar
Sve je rečeno!
Paseo Alameda Marqués de Comillas
Budno oko Kadisa
Park od cementa (Parque cemento)
Umetnici rade... Artistas trabajando - Castillo de Santa Catalina
Pokraj stražarnice
Kapela
Prolaz ka zamku - Paseo Fernando Quiñones
Zamak - Castillo de San Sebastián
Pogled na čuvenu plažu Playa de La Caleta
Pogled iz restorana
Kapija Puerta de la Caleta
Naišli smo na parohijsku crkvu Iglesia de San Lorenzo Mártir na čijoj fasadi se nalazi nekoliko veoma zanimljivih mozaika. Ne sećam se da sam još negde videla ovakve mozaike, možda su ovde s razlogom postavljeni ovako – da se skrene pažnja na crkvu koja je ušuškana između zgrada u uskoj ulici starog grada.
Mozaik na fasadi crkve Iglesia de San Lorenzo Mártir
Proizvodnja keramike
Trasa šetnje po Kadisu
Plaža duž puta CA-33 (Avenida Vía Augusta Julia)
Posedeli smo još neko vreme na ovom divnom mestu, srećni što nas je put doveo u ovaj deo Španije, u Kadis, na ovu plažu, ali i tužni što su ovo ujedno i trenuci rastanka od Kadisa.
Spremni za uživanje u kolačima kupljenim u centru Kadisa
Saludos desde Cádiz...
No comments:
Post a Comment