Posle nešto više od pola sata vožnje autobusom, stigli smo do Koloseuma. Nažalost, morali smo da odustanemo od naše namere da uđemo u ovo zdanje, jer je red za kupovinu ulaznica bio beskonačan. Uz to, počeo je da duva svež vetrić, pa bi neko duže čekanje u redu bilo prilično neprijatno.
"SPQR"
Nekada davno, napisala sam jednu knjigu i dok sam radila na njoj, naišla sam na vrlo zanimljiv podatak o Koloseumu. Danas se na mnogim stadionima ili u drugim objektima u kojima se o raznim prigodama skuplja veliki broj ljudi (utakmice, koncerti i sl.), vrlo često postavlja pitanje koliko je dobro organizovan ulazak tj. izlazak publike. Koliko brzo je moguće isprazniti neki zatvoren prostor u kome se u nekom trenutku nalazi jako veliki broj ljudi? Stari Rimljani, vrhunski graditelji, osmislili su Koloseum tako da je publika ulazila/izlazila kroz 80 lučnih ulaza, kroz koje je za vrlo kratko vreme moglo da prođe 55.000 ljudi (u zavisnosti od izvora, pojavljuju se različite brojke, pa tako ima podataka da je Koloseum mogao da primi i do 80.000 ljudi!). Koloseum je izgrađen u prvom veku nove ere i tokom svog postojanja pretrpeo je znatna oštećenja, uglavnom usled zemljotresa. Danas važi za jedno od najvažnijih obeležja večnog Rima, a nedavno je započeo i veliki poduhvat restauracije ovog spomenika.
Prošetali smo, razgledali i fotografisali Koloseum spolja, videli zabavljače obučene u kostime iz vremena starog Rima kako pozivaju turiste na zajedničko fotografisanje (uz nadoknadu, naravno). Nismo bili raspoloženi za slikanje sa „starim Rimljanima“, pa smo produžili dalje. Zastali smo kod Konstantinovog slavoluka, još jednog impresivnog spomenika u ovom gradu. Slavoluk je podignut u IV veku, za imperatora Konstantina, i nosi barem dva atributa „naj“: to je najveći i skulpturama najukrašeniji ovakav spomenik iz antičkih vremena.
U planu nam je da posetimo i Panteon, koji je od Koloseuma udaljen skoro 2 km. Odlučujemo da ne pešačimo, već da i ovaj deo puta pređemo autobusom. Još malo panoramskog razgledanja, tokom 15-ak minuta vožnje na liniji 87.
Autobus ne staje baš pred samim ulazom u Panteon, ostalo nam je da prošetamo još nekih par stotina metara. Hodamo uskim uličicama i prilazimo Panteonu sa zadnje strane. Nažalost, u vreme kada smo mi stigli, Panteon je bio zatvoren za posetioce.
Ovaj hram izgrađen je u II veku i važi za jednu od najbolje sačuvanih građevina starog Rima. U početku, po svojoj nameni, to je bio hram posvećen svim rimskim paganskim bogovima, a u VII veku je pretvoren u hrišćansku crkvu, danas poznatu pod imenom Santa Maria Rotonda (latinski naziv je „Santa Maria ad Martyres“). Ispred hrama je trg Piazza della Rotonda, na kome je fontana sa egipatskim obeliskom iz vremena Ramzesa II, koji je nekada davno donet iz Egipta, a ovde postavljen početkom XVIII veka.
Imamo još toliko vremena da odemo i do bazilike Svete Marije Velike (Basilica di Santa Maria Maggiore), koja je vrlo značajna ne samo u verskom smislu, već važi i za najveću crkvu u Rimu posvećenu Svetoj Mariji. Prvobitna crkva podignuta je u V veku, ali je u XIV veku znatno oštećena tokom zemljotresa, nakon čega je obnovljena, da bi potom dobila svoj današnji izgled. Raskošna i spolja i iznutra, dekorisana atinskim mermerom, freskama, mozaicima, zlatom, osim verskog značaja ima veliku vrednost sa aspekta istorije umetnosti jer u sebi i danas čuva dragocena umetnička dela od vremena njenog nastanka do današnjih dana.
Umorni, ali ipak zadovoljni onim što smo uspeli da vidimo u Rimu, vraćamo se u sobu i pakujemo. Već sutra ćemo ponovo biti u Beogradu... naš raspust je završen.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
