Od Novente do Venecije putujemo vozom. Železnička stanica u Noventi je prilično neugledna, pa vreme do polaska voza provodimo u obližnjoj kafeteriji. Voz stiže na vreme, po voznom redu, a pred nama put od skoro 50 km. Vreme u vozu nam brzo prolazi i konačno stižemo do ove čuvene vremešne dive koja ima brojne nadimke: „Kraljica Jadrana“, „Nevesta mora“, „Grad mostova“, „Grad vode“. Zaljubljenici u ovaj grad verovatno misle da joj svaki od ovih nadimaka savršeno pristaje, ali da nijedan nije dovoljan da oslika sve njene atribute.
Krećemo u razgledanje i prvo što primećujemo jeste neopisiva gužva na svakom koraku. Ne znam koliko ljudi dnevno prođe ovim gradom koji je izgrađen na 118 ostrva u venecijanskoj laguni. O istoriji i kulturi Venecije nema smisla da pišem. To je jedno od onih mesta na planeti koja je nemoguće upoznati i opisati, za koja nisu dovoljne ni reči, ni slike... Treba otići i videti.
Gužva, gužvaaa... do granice neprijatnosti. Prolazimo pored glavnih gradskih obeležja, pokušavamo da se slikamo, da popričamo o onome što vidimo, ali kao da smo u košnici. Uspevamo da se izvučemo u neke poprečne ulice, dalje od glavnih turističkih atrakcija. Tu se vidi manje glamurozno ali po meni vrlo šarmantno lice ovog starog grada.
Šetamo nasumice i dolazimo do jednog gondolijera koji je u tom trenutku bio slobodan. Pitamo koliko bi koštala vožnja i koliko bi trajala, ali na naše razočarenje – za sat vremena bismo platili više nego koliko nas košta gorivo od Venecije do Beograda. Hvala, ali ipak ćemo nastaviti da se šetamo.
Tokom prvog dana obilaska Venecije prilično smo se umorili, što od gužve, hodanja uzduž i popreko, da bi nas na kraju opet čekao povratak vozom. A utisci koje smo poneli tog dana nisu ispunili naša očekivanja. Ipak, sutra je novi dan, idemo ponovo do Venecije i možda će biti bolje.
Sutradan smo rešili da ne idemo vozom, već smo kolima stigli do luke Punta Sabioni, a odatle brodićem do Venecije. Vožnja brodićem je bila prilično vesela i zabavna. Podsetila me je na neka davno prošla vremena iz detinjstva i mladosti kada sam se često na moru vozila čamcima, brodićima, trajektima.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Drugog dana smo se malo bolje snašli, bili smo bolje pripremljeni na gužvu i uspeli smo da malo popravimo ne tako sjajne utiske od prvog dana. Ali samo malo...
Nažalost, što se nas tiče, Venecija je dobila etiketu „precenjena“ i nema je u našim planovima za neka buduća putovanja.
No comments:
Post a Comment