Osvanuo je lep aprilski dan, idealan za putovanje a i vreme je da krenemo ka Beogradu. Naša prva stanica na putu je Trst, većini verovatno poznat prvenstveno kao “sveti grad” turista iz nekadašnje SFRJ. Nas dvoje nismo nikada putovali u Trst iz tog razloga, pa ni ovaj put nije bilo drugačije.
Prošetali smo ulicama oko velikog kanala kod trga Ponte Roso, pronašli simpatičnu kafeteriju i seli da popijemo još jednom italijansku kafu.
Arrivederci Trieste! Krećemo dalje, sledeća stanica je Lipica gde ćemo da ručamo, a odatle nema stajanja do Beograda.
Planirano razgledanje Lipice pokvarila nam je kiša koja nas je naterala da sednemo u restoran i ručamo – a obilazak ondašnje čuvene ergele morali smo da ostavimo za neku drugu priliku.
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Štreberski deo:
Trst je star oko 2000 godina, nastao još u vreme starog Rima, a njegova sudbina neraskidivo je vezana za sve ono što se dešavalo na političkoj sceni Evrope od nastanka grada pa sve do polovine XX veka. Kao lučki grad, neminovno je bio izložen uticajima i s kopna i s mora, pa je i stanovništvo ovog grada oduvek bilo šaroliko.
Zato možda ne treba da čudi što u samom centru Trsta, na trgu Ponte Roso, postoji i pravoslavna crkva svetog Spiridona, čija je gradnja počela polovinom XVIII veka. Ovo je jedna od najvećih srpskih pravoslavnih crkava, što govori o bogatstvu nekadašnje srpske zajednice u ovom gradu. Prema nekim izvorima, ova crkva je bila uzor po kome je projektovan hram Svetog Save na Vračaru.
Sa glavnog gradskog keja pruža se pogled na ceo grad s jedne strane, a s druge strane na ceo tršćanski zaliv. Staro gradsko jezgro nije toliko „staro“ – većina zgrada koje danas postoje izrađena je tokom XVIII i XIX veka. U Trstu je evidentan uticaj habsburške arhitekture, pa ovaj grad mnogo više podseća na Beč nego na Veneciju ili Veronu.
No comments:
Post a Comment