2014 - 10. maj, Trujillo, Guadalupe, Madrid

Ujutro 10. maja došlo je vreme da se oprostimo od Salamanke, grada koji se upisao na moju listu omiljenih mesta na planeti. Naše sledeće odredište je Madrid koji je od Salamanke udaljen oko 210 km - ako se ide najkraćim putem. Mi smo rešili da idemo preko Truhilja (Trujillo) i Gvadalupe (Guadalupe) čime smo put produžili za čak 370 km. Svako „izbegavanje“ autoputeva i vožnja kroz ruralne delove Španije predstavlja pravo uživanje. Putevi su dobri, a prizori su uvek divni i neponovljivi. Španska sela su lepa, uređena i vrlo živopisna, vrlo često pravi mali skriveni dragulji.
Prva deonica današnjeg puta, Salamanka - Truhiljo, dugačka je 250 km. Taman da u Truhilju napravimo pauzu za ručak.
Na prostoru na kome se danas nalazi Truhiljo, prva naselja su postojala još od davnina, mnogo pre rimskih osvajanja. Tokom XV veka, iz ovog gradića su u osvajanje Novog sveta otišli mnogi, a najčuveniji i najzloglasniji bio je Francisco Pizarro koji je osvojio carstvo Inka. Blago oteto od pokorenih Inka doneo je u svoj rodni Truhiljo i možda zato i danas glavnim gradskim trgom dominira njegova konjanička skulptura.

Glavni gradski trg (Plaza Mayor)

Francisco Pizarro González

I levi i desni profil...

Seli smo u jedan od restorana koji gleda na glavni trg i na konjaničku skulpturu gorepomenutog velikog negativca (Franciska), ali onda su nam pažnju skrenule rode! Na vrhovima okolnih krovova, tornjeva i kula, bilo je pravo uživanje gledati gnezda u kojima su odrasle ptice negovale svoje mlade. Truhiljo se nalazi u provinciji Kaseres (Cáceres) koja je apsolutni šampion po broju roda u celoj Španiji. Prema jednom izveštaju iz 2004. godine, u Kaseresu ima više od 7000 parova roda, što je petina od ukupnog broja za celu Španiju. Tek kada se pogledaju ovi brojevi, postaje jasno zašto nije moguće ne primetiti ove lepe ptice, gde god da pogled odluta.

Gnezda i rode - gde god da se pogleda

Posle ručka, krenuli smo natrag ka parkingu i usput fotografisali ovaj „transparent“ koji poziva na lokalni festival koji traje od 5. do 25. maja. Festival ima veoma zanimljiv naziv: Festival de Paisajes, Gestos y Jardines, a teme kojima se ovaj festival bavi su urbani prostori, bašte - javne i privatne, umetničke izložbe, književne manifestacije, edukativne i zabavne radionice i koncerti klasične muzike. Neverovatno! Gradić koji ima oko 9000 stanovnika posvećuje 20 dana tokom godine samo ovom jednom festivalu! Mi smo, nažalost, opet bili u gradu u vreme sijeste i nismo videli ništa što je imalo veze sa ovim festivalom.

Još jedan „škljoc“ i napuštamo Truhiljo...

Naša sledeća stanica je Gvadalupe koji je udaljen oko 80 km Truhilja. Gvadalupe ima svega 2000 stanovnika i u njemu se nalazi Kraljevski samostan Santa Maria de Guadalupe, koji je vekovima je bio najvažniji samostan u Španiji. 
Posle otkrića Amerike, Kristifor Kolumbo je kao hodočasnik došao u ovaj samostan da bi se baš tu zahvalio nebesima na svom otkriću. Samostan je duboko povezan sa Novim Svetom u kome su nakon osvajanja 1492. godine nikla brojna svetilišta i crkve posvećene upravo Bogorodici od Gvadalupe (tj. Santa Maria de Guadalupe).
Samostan je izgrađen u XIII veku, ali je u narednih 5 vekova obnavljan i dograđivan, pa je njegovo zdanje mešavina gotike, mavarske arhitekture, renesansae, baroka. Ona čarobna španska mešavina stilova koja uvek pleni neponovljivom lepotom.
Dela nekih od najčuvenijih španskih slikara (Zurbaran, El Greko i Goja) nalaze se u ovom manastiru! 
UNESCO je 1993. godine uvrstio ovaj samostan na listu svetske baštine.

U Gvadalupe smo stigli oko 4 popodne, posetili smo samostan, fotografisali njegov veoma lep enterijer i trg na kome se nalazi, a zatim seli u jednu od obližnjih kefeterija. Posle ove kratke pauze, došlo je vreme da nastavimo naš put. Pred nama je bila poslednja deonica puta do Madrida od 250 km, s tim da ćemo prvih 70 km ići putem EX-118 koji krivuda kroz brdoviti deo Kaseresa. Ali, nema veze, ne žurimo i imaćemo prilike da uživamo u prirodi.

Real Monasterio de Nuestra Señora de Guadalupe

Kuća na uglu Avenida Conde de Barcelona

Pogled na Gvadalupe

Nešto posle 8 uveče stigli smo u Madrid. Smestili smo se u apartmanu u ulici Calle José, u modernoj i ne preterano zanimljivoj četvrti grada. Od centra Madrida, npr. od muzeja Prado bili smo udaljeni čak 40 minuta vožnje metroom. Ali, nismo imali izbora, jer je osim cene samog smeštaja, ovaj put važnu ulogu igrala i mogućnost (i cena) parkinga. Ipak, stan je bio lep i prostran, sa velikom terasom i imao je sve što nam je bilo potrebno za boravak i naredna 3 noćenja u Madridu. 

Pogled iz madridskog apartmana

Copyright © Sofijana Stamenkovic

2014 - 9. maj, La Alberca, Ciudad Rodrigo

Posle više nego uzbudljivog dana u Salamanki, odlučili smo da danas posetimo Alberku, špansko selo koje se našlo na listi turističkih atrakcija u blizini Salamanke. 

Od Salamanke do Alberke (La Alberca) se stiže nakon nešto više od sat vremena vožnje. Put vodi kroz divne, pitome predele, gde se s obe strane puta u nedogled pružaju zelene livade i polja, a oko stabala rasutih po livadama na miru pasu goveda. Prizor - kao iz bajke. I tako kilometrima...

Alberka je seoce od oko 1000 stanovnika, podaci o postojanju naselja na mestu današnje Alberke sežu daleko u prošlost, još u vremena pre rimskih osvajanja. Današnji stanovnici Alberke trude se da njihovo selo nastavi da živi, ne samo kao njihov dom već i kao turistička atrakcija.

Sve tradicionalne kuće su napravljene od granita, kamena i drvenih greda i imaju najviše 3 sprata. U prošlosti, svaki od spratova je imao drugačiju namenu: životinje su držane u prizemlju, kuhinja je bila na spratu, a u potkrovlju se dimilo meso, najčešće svinjska šunka i kobasice. 

Ono što se vidi na raznim turističkim prospektima i zbog čega nas je Alberka privukla jesu njeni veliki drveni balkoni puni cveća. Nažalost, mi smo došli u vreme kada cveća jedva da je bilo na balkonima - verovatno da sve procveta i zablista u punom sjaju kasnije, tokom leta.

Put SA-215

La Alberca

Nov šešir i "češalica"

U Alberki se prodaju veoma lepi i kvalitetni proizvodi od kože, verovatno proizvedeni baš u domaćoj radinosti. Na svim našim dosadašnjim putovanjima, Goran nikako nije uspevao da pronađe neki šešir koji bi mu se dopao. Kada smo ušli u prodavnicu kožne galanterije, ugledala sam šešir koji me je oduševio - kao za njega da je napravljen! Mom oduševljenju se pridružila i prodavačica i tako je Gogo konačno dobio svoj sopstveni pustolovni šešir.

A kad smo već u radnji, rešio je da kupi i „češalicu“ - da se nađe... kao suvenir...

Domaći proizvodi - od meda do raznih domaćih slatkiša

Pošto smo se snabdeli najvažnijim suvenirom (šeširom), krenuli smo glavnim seoskim trgom da vidimo šta još zanimljivo može ovde da se nađe. Med, bademi, razne druge grickalice.... Setili smo se da pitamo da li imaju neku dobru domaću rakiju ili vino! Uputili su nas u obližnju prodavnicu i tamo smo se našli na teškim mukama: medovača ili orahovača ili neka treća domaća rakija sa raznim lekovitim travkama? Na kraju smo izabrali jedno pakovanje sa nekoliko različitih vrsta rakija, ali u malim flašama.

Cveće na terasama - ali još stidljivo

Glavni trg - Plaza Mayor de La Alberca

Suveniri i stari zanati

Odmakli smo malo od glavnog trga i stigli do crkve. Ne mogu da objasnim da li je u pitanju neki veoma neobičan smisao za humor ili istinsko poštovanje za životinju koja ovom selu obezbeđuje veliki deo prihoda - tek, pred ulazom u crkvu, ni manje ni više, eto skulpture svinje! Neobično, duhovito i potpuno originalno!

Crkva (Nuestra Señora de la Asunción) iz XVIII veka

Plaza Mayor

Plaza Mayor

Alberka je malo mesto u kome nema mnogo toga da se vidi, osim onoga što je u neposrednoj blizini glavnog trga. Pošto smo videli sve što nas je zanimalo, seli smo u baštu jednog restorana, popili kafu i onda krenuli dalje. Naše sledeće odredište, Ciudad Rodrigo, udaljeno je oko 50 km od Alberke, a tek nekih 25 km od granice sa Portugalijom. Vremena imamo na pretek, pa ko zna - možda „trknemo“ i do Portugalije!

Put SA-220

Čarobno...

Ciudad Rodrigo

Regionalnim putem SA-220 stižemo u Ciudad Rodrigo, a naš GPS nas vodi ka starom delu grada koji je na par minuta vožnje od ove skulpture konjanika na konju.

Ciudad Rodrigo je još jedan od mnogih španskih gradova koji je naseljen još od davnina, a takođe je imao i važnu ulogu tokom Napoleonskih ratova početkom XIX veka. Danas izgleda kao mesto iz nekog romantičnog filma, u kome šetamo ulicama i trgovima koji izgledaju kao da smo se odjednom našli negde daleko, u Meksiku ili nekom sličnom mestu. A onda, već par koraka dalje, ponovo su oko nas prizori moćne, raskošne, zlatne Španije. Ne znamo gde pre da gledamo, na koju stranu da krenemo...

Plaza Buen Alcalde

Ayuntamiento de Ciudad Rodrigo

Na glavnom gradskom trgu (Plaza Mayor), u blizini gradske većnice (Ayuntamento), pronašli smo restoran u hladovini i napravili pauzu za ručak. Domaćini se nisu proslavili nekom kulinarskom kreativnošću, ali ovaj put nam jelo i nije bilo mnogo bitno. Bili smo oduševljeni ovim gradićem u koji smo sasvim slučajno došli - naprosto, ostalo nam je dosta slobodnog vremena posle posete Alberki!

Catedral de Santa María (izgrađena između XII i XIV veka)

Plaza de Herrasti

Na gradskim zidinama iz XII veka

Ručali smo, prošetali još malo po gradu i krenuli natrag. Na samom izlazu iz grada veoma provokativan putokaz: na jednu stranu Salamanka, a na drugu Portugalija! Koliko je sati? Jel imamo vremena? U koje mesto u Portugaliji da se zaputimo? Neeee.... ipak nećemo. Idemo natrag, u predivnu Salamanku. Tamo ćemo da večeramo, prošetamo i uživamo u priči o današnjim dogodovštinama.

Salamanka ili Portugal?

Jagode i Licor de Orujo

Hotelski parking se nalazi odmah pored parkinga obližnjeg supermarketa. Goran je kupio gajbicu jagoda - 3kg, da nam se nađu uz ove domaće rakijice koje smo doneli iz Alberke. Zanimljiva i vrlo ukusna ideja. Večernje uživanje može da počne!

Pogled iz hotelske sobe

2014 - 8. maj, Salamanka

Nastaviću misao koju sam prekinula prethodnog dana.
Zašto sam toliko oduševljena Salamankom? Nije u pitanju samo lepota grada od koje mi je zastajao dah svaki put kada bih videla neku fotografiju Salamanke. 

Verujem da su me osvojili duh grada, njegova istorija, tradicija, nešto što može tek da se nasluti iz ovih ne preterano povezanih činjenica, a zbog kojih je privukao moju pažnju:
- Salamanka je osnovana još u doba Kelta, pre starog Rima; u III veku pre nove ere našla se na putu Hanibalovih pohoda, a pod rimskom vlašću bila je jedna od stanica na Putu srebra (Vía de la Plata), važnom putu trgovaca ali i hodočasnika.
- Najstariji rimski most u Salamanki podignut je u prvom veku i bio je deo Puta srebra.
- Univerzitet u Salamanki osnovan je početkom XIII veka (1218. godine).
- U XVI veku, svaki 5. stanovnik Salamanke bio je student na nekom od fakulteta ovog univerziteta na kome su se školovali studenti iz cele Evrope.
- Antonio de Nebriha je 1492. u Salamanki izdao prvu gramatiku španskog jezika (Gramática Castellana). 
- Filozof, teolog i pravnik, Fransisko de Vitorija, 1540. godine je u Salamanki formulisao osnovu međunarodnog prava i ljudskih prava.
- Početkom XVI veka u Salamanki je podučavala prva profesorka, Beatris Galindo, a njeni učenici su bili ni manje ni više nego kraljica Izabela i njena deca. Beatris im je predavala latinski jezik, pa je verovatno zato dobila nadimak „La Latina“.

- Savremenica Beatris Galindo, Lusia Medrano, bila je profesor i rektor univerziteta u Salamanki.
- Matematičari sa univerziteta u Salamanki predložili su papi Grguru XIII da proglasi novi kalendar u kome se godine broje od godine rođenja Isusa Hrista. Ovaj kalendar koristimo i danas - to je tzv. novi, odnosno gregorijanski kalendar.

Lista značajnih događaja i ljudi koji ne samo da su važni za Salamanku, već i za razvoj kulture i nauke u Evropi deluje beskrajna. Nit koja ih povezuje, proteže se kroz više od 2000 godina istorije ovog grada! 
Salamanka je i danas značajan univerzitetski centar i upravo taj kontinuitet, ta kreativna energija koja se akumulira već vekovima, to je ono što ovaj grad čini tako privlačnim. (U brojkama: danas, kao i pre pet vekova, svaki 5 stanovnik Salamanke je student. U današnje vreme, u Beogradu je tek svaki 14. stanovnik student.)

U starom gradskom jezgru, postoji nebrojeno mnogo sačuvanih starih zdanja - mnoga su podignuta još u XV veku i većinom su i danas u funkciji obrazovanja - kao fakulteti, škole, biblioteke. A na ulicama, među ovim divnim kućama učenosti i obrazovanja, sve vrvi od novih, savremenih generacija akademaca. Centar starog grada ne deluje kao muzej na otvorenom, već kao jedno veliko studentsko naselje u kome se nađu i poneki zaljubljenici u istoriju (poput nas dvoje).

Sve građevine u centru grada, čak i one novijeg datuma, napravljene su od kamena iz obilžnjeg gradića po imenu Viljamajor. Ovaj kamen se odlikuje visokom koncentracijom gvožđa, što ga čini naročito prikladnim za filigranske radove, a njegova karakteristična zlatna boja je ono po čemu je Salamanka nadaleko poznata.

A sada, da se vratim na naše putovanje: nakon nešto više od sat vremena vožnje od Avile, 7. maja, tokom divnog i sunčanog kasnog popodneva stižemo u Salamanku. Hotel u kome ćemo spavati naredne tri noći smešten je na blagom uzvišenju, pa iz naše sobe možemo da vidimo krovove i tornjeve starog dela grada. Od hotela do prvih ulica istorijskog centra Salamanke stiže se za desetak minuta lagane šetnje.
U sobi se zadržavamo kratko - tek da ostavimo stvari, presvučemo se u nešto udobnije za veče i krećemo ka centru grada!

Tokom te prve večeri na brzinu smo prošli ulicama starog grada, a ujutro, 8. maja, pošli smo u pravi obilazak. Da nema fotografija, čini mi se da ničeg ne bih mogla da se setim. Kao da se sve pretvorilo u prelepi san u kome su se mnogi divni prizori izmešali i stopili u jedan utisak koji bi mogla da opiše jedna jedina reč: NEPONOVLJIVO!

Casa de las Conchas

Jedna od zgrada koje sam pre dolaska u Salamanku videla na slikama i koja me je potpuno opčinila je tzv. Casa de las Conchas. Ovu zgradu neobične fasade podigao je početkom XVI veka Rodrigo Arias de Maldonado, vitez Santijagovog Reda i profesor na univeritetu u Salamanki. Danas, u ovoj kući je smeštena javna biblioteka.

I danas u službi kulture (Casa de las Conchas)

Na spratu, u unutrašnjem dvorištu

Prizemlje unutrašnjeg dvorišta

Pogled u unutrašnjost „hrama knjige“

Izraz lica koji sve govori...

Iako su nam u poslednje vreme obilasci crkava i katedrala nekako pali na listi prioriteta, pročitali smo da je dominikanski samostan Convento de San Esteban mesto koje treba posetiti.

Gradnja ovog manastira i crkve započela je u XVI veku, u pleterskom stilu, tipičnom za ondašnju Španiju. Tokom kasnijih perioda, primenjuju se i novi stilovi - od gotike do baroka, što sve zajedno ovom kompleksu daje posebnu draž.

Ogledala u kojima se lepo vide svodovi

Unutrašnje dvorište („claustro“) kraljeva

Trem u prizemlju unutrašnjeg dvorišta

Terasa iznad unutrašnjeg dvorišta

Jedni od prvih koji su počeli da propovedaju hrišćanstvo među starosedeocima Amerike bili su monasi is ovog manastira. Na ostrvu Hispaniola (La Española) u Karipskom moru, osnovane su prve evropske kolonije u Novom svetu. Akteri ovih događaja koji su zauvek promenili istoriju sveta i Evrope krenuli su, u ime svoje vere i u slavu svojih vladara, upravo iz ovog manastira.

Tužan podsetnik na nekadašnji „Novi svet“

Sotove stepenice

U vreme kada su izgrađene (XVI vek) ove stepenice predstavljale su pravi pionirski poduhvat u arhitektonskom smislu. Danas, da li zbog protoka vremena ili nečeg drugog, bile su pomalo „neobične“ za penjanje (ali i silaženje). Stepenišni kraci i odmorišta su na nekim mestima pomalo nakrivljena, sve stepenice nisu iste visine, ali na oko - sve zajedno deluje zaista lepo!

U manastirskoj crkvi (s kraja XVII veka)

Nakon kratkog predaha u manastirskoj crkvi, krenuli smo ka Univerzitetu. Pomislila sam na sve one „high-tech“ zgrade kojima se u današnje vreme diče obrazovne institucije u celom svetu, a onda pogledala na ovo predivno dvorište i bez razmišljanja zaključila da bih uvek pre izabrala da studiram na nekom ovakvom mestu nego bilo gde drugde u svetu.

Dvorište univerziteta

Statua Luisa de Leona

Ulaz u dvorište

Posle obilaska ovih nekoliko važnih mesta, odlučili smo da opet iskoristimo pogodnost turističkog vozića - da razgledamo Salamanku i istovremeno se odmorimo tokom vožnje.

U voziću, kod katedrale

Nove zgrade, sa fasadama od kamena iz Viljamajora

Nakon panoramskog razgledanja grada, vratili smo se u hotel, odmorili a kasnije popodne nastavili šetnju po Salamanki. Vratili smo se do trga na kome je katedrala, da bismo odlučili na koju stranu da krenemo. Pomalo smo bili zbunjeni - prošli smo pored jedne katedrale, a onda naišli i na drugu. Ispostavilo se da su stara i nova katedrala jedna do druge i da je spolja prilično teško odrediti šta od zdanja pripada svakoj od njih.

Stara katedrala iz XII veka

Plaza Leones

Nova katedrala

Od katedrale (tj. od stare i nove katedrale pa preko trga Plaza Leones), uličice vode do predivnog parkića koji gleda na ulicu Paseo del Rector Esperabé i na manastir San Esteban.

Pogled na Convento de San Esteban sa vidikovca iznad ulice Paseo del Rector Esperabé

Nedaleko odatle je i muzej Casa Lis u čiji smo obilazak krenuli s namerom da obradujemo našu drugaricu, veliku zaljubljenicu u  Art Nouveau i Art Déco, ali na naše razočaranje - fotografisanje u muzeju nije bilo dozvoljeno. Mogli smo samo da joj prepričamo šta smo sve tamo videli.

Casa Lis - Museo de Art Nouveau y Art Déco

Grafit u ulici Rua Mayor

Mmmmm... divotice...

Centralne ulice pune su zanimljivih prizora - od izvanrednih grafita, do poslastičarnica čiji izlozi izgledaju kao iz neke bajke.

Prostor na kome svi vole da se zadrže (a i nama je prijalo da malo posedimo ovde) je trg Plaza de Anaya, na koji gleda nova katedrala.

Plaza de Anaya

Plaza Mayor

I na kraju, centralno mesto svakog španskog grada - Plaza Mayor. Ovi trgovi su obično prava fotografska poslasitica, ali u vreme kada smo mi bili u Salamanki, na trgu se održavao neki sajam, bile su postavljene razne montažne pozornice i pregrade, pa smo uspeli da vidimo samo fragmente trga. Kao i sve drugo u Salamanki, fasada na pročelju ovog trga je predivna... naročito u sumrak!