Za današnji dan napravili smo prilično ambiciozan plan. Kada smo na karti označili sva mesta koja treba da posetimo, videli smo da se nalaze na putanji koja je duga oko 11 km! Neke delove ćemo preći peške, a povremeno ćemo ipak morati da koristimo gradski prevoz.
Današnji dan - na mapi
Prva tačka današnjeg obilaska je Kraljevska palata, udaljena oko pola sata hoda od našeg hotela. Iako je jutro, već je prilično toplo i pred nama je dug dan pa smo odlučili da jedan deo puta do palate pređemo metroom, od stanice Banco de España do stanice Opera. Kada smo stigli do palate, već se formirao red za ulazak. Da bi olakšao čekanje turistima, a i zaradio neki dinar, na platou između palate i katedrale Almudena, na stolici na rasklapanje, sedeo je i svirao preplanuli harmonikaš, poreklom iz jedne od novijih članica EU. Žanr koji svira je univerzalan – za svakog po nešto, a ko hoće, može da kupi i njegov CD, jednostavno nazvan „Rumen i njegova harmonika“. Srećom, nismo morali dugo da slušamo Rumena, red se brzo pomerao ka ulazu i mi smo se uskoro našli unutar dvorišta palate.
Kraljevska palata je zvanična rezidencija španske kraljevske porodice u Madridu, ali se koristi samo za državne ceremonije. Prostire se na oko 135.000 m2, ima 3418 soba, a za turiste su otvoreni samo neki delovi i to kada se u palati ne održavaju državni prijemi i proslave. Takođe, u unutrašnjosti palate (unutar zgrade) fotografisanje je zabranjeno, pa smo se ovde slikali samo u dvorištu. Sa naših fotografija jedva da može da se nasluti grandioznost ovog zdanja, ne samo što se tiče veličine već i raskoši koja se krije u unutrašnjosti. Ipak, kada razmislim o svemu što može da se vidi i doživi u Madridu, po mom mišljenju i ukusu, Kraljevska palata nije se našla među prvih 10 mesta koje treba posetiti.
Na platou između palate i katedrale
Sedište Autonomne oblasti Madrid
Krećemo dalje, do jednog pomalo neobičnog mesta, ali usput prvo svraćamo do Trga Španije (Plaza de España), da se ponovo pozdravimo sa Don Kihotom i njegovim vernim pratiocem.
Uskoro stižemo do hrama Debod (Templo de Debod) koji se nalazi u Zapadnom parku (Parque del Oeste). Debod je drevni egipatski hram koji je Egipat poklonio Španiji 1968. godine u znak zahvalnosti za pomoć koju je Španija pružila u spasavanju hramova u oblasti Abu Simbel tokom izradnje asuanske brane. Prostor oko hrama i sam hram lepo su uređeni i ostavljaju veoma neobičan utisak – egzotični Egipat unutar modernog Madrida. Ja sam se na ovom mestu sa nostalgijom setila svog jedinog putovanja u Egipat, sada već davne 2005. godine.
U prolazu
Bez gužve...
Ulazak u Soroljin muzej bio je besplatan u vreme kada smo mi došli, a u blizini je i Muzej Lazara Galdiana (Museo Lázaro Galdiano) gde je takođe besplatan ulaz poslednjih sat vremena radnog vremena (od 15:30 do 16:30). U ovom muzeju nalazi se zbirka umetničkih predmeta koje je sakupljao José Lázaro Galdiano (1862-1947). Galdiano je bio španski finansijer, novinar, izdavač i kolekcionar koji je za života imao u svom vlasništvu jednu od najvećih i najznačajnijih umetničkih kolekcija u Španiji i smatran je za jednog od najvećih pokrovitelja kulture u devetnaestom veku Španiji. U vreme njegove smrti, njegova kolekcija brojala je oko 12.600 komada umetničkih dela i predmeta. Tako smo u njegovom muzeju imali prilike da vidimo delal Goje, El Greka, Zurbarana, Boša, ali i veoma zanimljive predmete iz perioda keltske kulture na prostoru iberijskog poluostrva i razne druge lepe i neobične eksponate. Nažalost, do zatvaranja muzeja je ostalo premalo vremena i zato smo muzejsku postavku pogledali u priličnoj žurbi.
Ponovo smo se provozali gradskim prevozom, stigli do trga Cibeles, a odatle prošetali do galerije Caixa Forum u kojoj su u toku dve veoma zanimljive izložbe. Jedna je posvećena drevnom Egiptu, pod nazivom „Životinje i faraoni – životinjsko carstvo u starom Egiptu”, a druga, još zanimljivija, nazvana „Zlato, mitovi i rituali“ pružila nam je priliku da po prvi put vidimo raznovrsne predmete sa područja današnjeg Perua iz perioda pre evropskog osvajanja. Ovde, nažalost, fotografisanje nije bilo dozvoljeno.
Kada smo izašli iz Caixa Foruma bilo je skoro 8 sati uveče. Već smo prilično umorni, ali sutra ujutro nastavljamo put, napuštamo Madrid i zato pokušavamo da što bolje iskoristimo poslednje sate ove divne večeri. Uživamo u šetnji bulevarom Paseo del Prado, ponovo prolazimo i pored muzeja Prado i crkve San Jerónimo el Real. Ostalo je još jedno divno mesto koje ne smemo da propustimo da vidimo. Doduše, Goran je već bio tu, ali ja nisam. U pitanju je park Retiro, koji je u ovo subotnje veče prepun ljudi. Kakvo bogatstvo – ovakav park u sred ogromnog i užurbanog grada. Prošetali smo parkom, svratili do čuvene Kristalne palate, jezera, videli ljude svih generacija i uzrasta kako uživaju u zelenilu i miru ovog divnog mesta.
Ovu predivnu zelenu oazu krase i brojni spomenici, skulpture, galerije i sve ovo čini da park Retiro bude jedna od najznačajnijih atrakcija u Madridu. Što se nas tiče – park nas je potpuno opčinio!
Kraljevska palata - Palacio Real de Madrid
Kraljevska palata je zvanična rezidencija španske kraljevske porodice u Madridu, ali se koristi samo za državne ceremonije. Prostire se na oko 135.000 m2, ima 3418 soba, a za turiste su otvoreni samo neki delovi i to kada se u palati ne održavaju državni prijemi i proslave. Takođe, u unutrašnjosti palate (unutar zgrade) fotografisanje je zabranjeno, pa smo se ovde slikali samo u dvorištu. Sa naših fotografija jedva da može da se nasluti grandioznost ovog zdanja, ne samo što se tiče veličine već i raskoši koja se krije u unutrašnjosti. Ipak, kada razmislim o svemu što može da se vidi i doživi u Madridu, po mom mišljenju i ukusu, Kraljevska palata nije se našla među prvih 10 mesta koje treba posetiti.
Na platou između palate i katedrale
Sedište Autonomne oblasti Madrid
Uskoro stižemo do hrama Debod (Templo de Debod) koji se nalazi u Zapadnom parku (Parque del Oeste). Debod je drevni egipatski hram koji je Egipat poklonio Španiji 1968. godine u znak zahvalnosti za pomoć koju je Španija pružila u spasavanju hramova u oblasti Abu Simbel tokom izradnje asuanske brane. Prostor oko hrama i sam hram lepo su uređeni i ostavljaju veoma neobičan utisak – egzotični Egipat unutar modernog Madrida. Ja sam se na ovom mestu sa nostalgijom setila svog jedinog putovanja u Egipat, sada već davne 2005. godine.
U prolazu
Odmorili smo se nakratko u hladovini parka a onda krenuli da potražimo najbližu stanicu nekog gradskog prevoza, jer je naša sledeća destinacija Muzej Sorolja (Museo Sorolla) koji je udaljen skoro 3 km od hrama. Posle malo lutanja, uspeli smo da se snađemo i stignemo do ovog muzeja. Umetnik čije slike su nas potpuno ostavile bez daha zove se Joaquín Sorolla, živeo je i radio u ovoj kući (1863-1923), a nakon smrti njegove udovice kuća je pretvorena u muzej i proglašena za spomenik kulture. Ni u najluđim snovima nismo mogli da pretpostavimo da će ulazak u ovaj muzej zauvek promeniti naše viđenje slikarstva, naročito kada se radi o impresionistima. Sam enterijer muzeja zrači neverovatnom toplinom, tu se još uvek nalazi nameštaj, knjige, neke lične stvari umetnika i naravno, njegove slike. Sorolja je na svojim platnima uspeo da dočara neverovatnu čaroliju svetlosti, ali i toplinu i bliskost između njega i članova njegove porodice. Kada ponovo budemo bili u Madridu, ovo će sigurno biti jedan od muzeja koji ćemo opet posetiti.
Bez gužve...
Ovu predivnu zelenu oazu krase i brojni spomenici, skulpture, galerije i sve ovo čini da park Retiro bude jedna od najznačajnijih atrakcija u Madridu. Što se nas tiče – park nas je potpuno opčinio!
