Zašto sam toliko oduševljena Salamankom? Nije u pitanju samo lepota grada od koje mi je zastajao dah svaki put kada bih videla neku fotografiju Salamanke.
Verujem da su me osvojili duh grada, njegova istorija, tradicija, nešto što može tek da se nasluti iz ovih ne preterano povezanih činjenica, a zbog kojih je privukao moju pažnju:
- Salamanka je osnovana još u doba Kelta, pre starog Rima; u III veku pre nove ere našla se na putu Hanibalovih pohoda, a pod rimskom vlašću bila je jedna od stanica na Putu srebra (Vía de la Plata), važnom putu trgovaca ali i hodočasnika.
- Najstariji rimski most u Salamanki podignut je u prvom veku i bio je deo Puta srebra.
- Univerzitet u Salamanki osnovan je početkom XIII veka (1218. godine).
- U XVI veku, svaki 5. stanovnik Salamanke bio je student na nekom od fakulteta ovog univerziteta na kome su se školovali studenti iz cele Evrope.
- Antonio de Nebriha je 1492. u Salamanki izdao prvu gramatiku španskog jezika (Gramática Castellana).
- Filozof, teolog i pravnik, Fransisko de Vitorija, 1540. godine je u Salamanki formulisao osnovu međunarodnog prava i ljudskih prava.
- Početkom XVI veka u Salamanki je podučavala prva profesorka, Beatris Galindo, a njeni učenici su bili ni manje ni više nego kraljica Izabela i njena deca. Beatris im je predavala latinski jezik, pa je verovatno zato dobila nadimak „La Latina“.
- Savremenica Beatris Galindo, Lusia Medrano, bila je profesor i rektor univerziteta u Salamanki.
- Matematičari sa univerziteta u Salamanki predložili su papi Grguru XIII da proglasi novi kalendar u kome se godine broje od godine rođenja Isusa Hrista. Ovaj kalendar koristimo i danas - to je tzv. novi, odnosno gregorijanski kalendar.
Lista značajnih događaja i ljudi koji ne samo da su važni za Salamanku, već i za razvoj kulture i nauke u Evropi deluje beskrajna. Nit koja ih povezuje, proteže se kroz više od 2000 godina istorije ovog grada!
Salamanka je i danas značajan univerzitetski centar i upravo taj kontinuitet, ta kreativna energija koja se akumulira već vekovima, to je ono što ovaj grad čini tako privlačnim. (U brojkama: danas, kao i pre pet vekova, svaki 5 stanovnik Salamanke je student. U današnje vreme, u Beogradu je tek svaki 14. stanovnik student.)
U starom gradskom jezgru, postoji nebrojeno mnogo sačuvanih starih zdanja - mnoga su podignuta još u XV veku i većinom su i danas u funkciji obrazovanja - kao fakulteti, škole, biblioteke. A na ulicama, među ovim divnim kućama učenosti i obrazovanja, sve vrvi od novih, savremenih generacija akademaca. Centar starog grada ne deluje kao muzej na otvorenom, već kao jedno veliko studentsko naselje u kome se nađu i poneki zaljubljenici u istoriju (poput nas dvoje).
Sve građevine u centru grada, čak i one novijeg datuma, napravljene su od kamena iz obilžnjeg gradića po imenu Viljamajor. Ovaj kamen se odlikuje visokom koncentracijom gvožđa, što ga čini naročito prikladnim za filigranske radove, a njegova karakteristična zlatna boja je ono po čemu je Salamanka nadaleko poznata.
A sada, da se vratim na naše putovanje: nakon nešto više od sat vremena vožnje od Avile, 7. maja, tokom divnog i sunčanog kasnog popodneva stižemo u Salamanku. Hotel u kome ćemo spavati naredne tri noći smešten je na blagom uzvišenju, pa iz naše sobe možemo da vidimo krovove i tornjeve starog dela grada. Od hotela do prvih ulica istorijskog centra Salamanke stiže se za desetak minuta lagane šetnje.
U sobi se zadržavamo kratko - tek da ostavimo stvari, presvučemo se u nešto udobnije za veče i krećemo ka centru grada!
Tokom te prve večeri na brzinu smo prošli ulicama starog grada, a ujutro, 8. maja, pošli smo u pravi obilazak. Da nema fotografija, čini mi se da ničeg ne bih mogla da se setim. Kao da se sve pretvorilo u prelepi san u kome su se mnogi divni prizori izmešali i stopili u jedan utisak koji bi mogla da opiše jedna jedina reč: NEPONOVLJIVO!
Jedna od zgrada koje sam pre dolaska u Salamanku videla na slikama i koja me je potpuno opčinila je tzv. Casa de las Conchas. Ovu zgradu neobične fasade podigao je početkom XVI veka Rodrigo Arias de Maldonado, vitez Santijagovog Reda i profesor na univeritetu u Salamanki. Danas, u ovoj kući je smeštena javna biblioteka.
I danas u službi kulture (Casa de las Conchas)
Na spratu, u unutrašnjem dvorištu
Prizemlje unutrašnjeg dvorišta
Pogled u unutrašnjost „hrama knjige“
Izraz lica koji sve govori...
Iako su nam u poslednje vreme obilasci crkava i katedrala nekako pali na listi prioriteta, pročitali smo da je dominikanski samostan Convento de San Esteban mesto koje treba posetiti.
Gradnja ovog manastira i crkve započela je u XVI veku, u pleterskom stilu, tipičnom za ondašnju Španiju. Tokom kasnijih perioda, primenjuju se i novi stilovi - od gotike do baroka, što sve zajedno ovom kompleksu daje posebnu draž.
Ogledala u kojima se lepo vide svodovi
Unutrašnje dvorište („claustro“) kraljeva
Trem u prizemlju unutrašnjeg dvorišta
Terasa iznad unutrašnjeg dvorišta
Tužan podsetnik na nekadašnji „Novi svet“
U vreme kada su izgrađene (XVI vek) ove stepenice predstavljale su pravi pionirski poduhvat u arhitektonskom smislu. Danas, da li zbog protoka vremena ili nečeg drugog, bile su pomalo „neobične“ za penjanje (ali i silaženje). Stepenišni kraci i odmorišta su na nekim mestima pomalo nakrivljena, sve stepenice nisu iste visine, ali na oko - sve zajedno deluje zaista lepo!
U manastirskoj crkvi (s kraja XVII veka)
Nakon kratkog predaha u manastirskoj crkvi, krenuli smo ka Univerzitetu. Pomislila sam na sve one „high-tech“ zgrade kojima se u današnje vreme diče obrazovne institucije u celom svetu, a onda pogledala na ovo predivno dvorište i bez razmišljanja zaključila da bih uvek pre izabrala da studiram na nekom ovakvom mestu nego bilo gde drugde u svetu.
Dvorište univerziteta
Statua Luisa de Leona
Ulaz u dvorište
Posle obilaska ovih nekoliko važnih mesta, odlučili smo da opet iskoristimo pogodnost turističkog vozića - da razgledamo Salamanku i istovremeno se odmorimo tokom vožnje.
U voziću, kod katedrale
Nove zgrade, sa fasadama od kamena iz Viljamajora
Nakon panoramskog razgledanja grada, vratili smo se u hotel, odmorili a kasnije popodne nastavili šetnju po Salamanki. Vratili smo se do trga na kome je katedrala, da bismo odlučili na koju stranu da krenemo. Pomalo smo bili zbunjeni - prošli smo pored jedne katedrale, a onda naišli i na drugu. Ispostavilo se da su stara i nova katedrala jedna do druge i da je spolja prilično teško odrediti šta od zdanja pripada svakoj od njih.
Stara katedrala iz XII veka
Plaza Leones
Pogled na Convento de San Esteban sa vidikovca iznad ulice Paseo del Rector Esperabé
Casa Lis - Museo de Art Nouveau y Art Déco
Grafit u ulici Rua Mayor
Mmmmm... divotice...
Centralne ulice pune su zanimljivih prizora - od izvanrednih grafita, do poslastičarnica čiji izlozi izgledaju kao iz neke bajke.
Prostor na kome svi vole da se zadrže (a i nama je prijalo da malo posedimo ovde) je trg Plaza de Anaya, na koji gleda nova katedrala.
Plaza de Anaya
I na kraju, centralno mesto svakog španskog grada - Plaza Mayor. Ovi trgovi su obično prava fotografska poslasitica, ali u vreme kada smo mi bili u Salamanki, na trgu se održavao neki sajam, bile su postavljene razne montažne pozornice i pregrade, pa smo uspeli da vidimo samo fragmente trga. Kao i sve drugo u Salamanki, fasada na pročelju ovog trga je predivna... naročito u sumrak!
