2013 - 13. - 22. avgust, Grčka (povratak)

Sedam dana letovanja u Eratiniju prošlo je brzo i došlo je vreme za povratak kući. Da ne bismo vozili svih 1100 km odjednom, opet smo isplanirali da jednu noć prespavamo u blizini Soluna i onda sutradan nastavimo ka Beogradu. Pošto smo imali dovoljno vremena, odlučili smo da obavezno posetimo arheološki lokalitet u Delfima.
Iako smo se potrudili da poranimo, dok smo stigli do Delfa bilo je već prilično toplo. Goran i ja smo posetili Delfe u avgustu 2011. i ja sam tada morala da odustanem od razgledanja zbog nepodnošljive vrućine. Ovaj put sam bila odmornija i malo bolje pripremljena na ono što mi Delfi spremaju.

Lela nije nikad ranije bila u Delfima i zato mi je drago što smo posetili ovaj čuveni arheološki kompleks, a potom smo svratili i do jedne prodavnice suvenira gde je Lela za sebe našla neke sitnice koje će je podsećati ne samo na letovanje, već i na ovo antičko proročište. (I možda malo pomoći da zaboravi još neke neprijatne dogodovštine iz hotela... polomljenu baštensku stolicu sa koje je pala, Zippo upaljač koji je nestao iz sobe - sumnjamo na N.N. lica...)

Delfi...

Od Delfa smo nastavili vožnju na sever, do mesta Veria koje je udaljeno oko 70 km od Soluna. Bilo je to idealno mesto za prenoćište pred poslednju etapu puta do Beograda, dugu skoro 700 km.

Veria u rano jutro 

Copyright © Sofijana Stamenkovic

2013 - 13. - 22. avgust, Grčka (boravak)

Već prvog dana našeg „morskog“ dela letovanja počele su da se dešavaju neke neplanirane i ne baš prijatne stvari. Obala korintskog zaliva, bez obzira da li je u pitanju centralna Grčka ili sever Peloponeza, nije uopšte „pitoma“ kako to možda izgleda na fotografijama na kojima se reklamiraju hoteli i letovališta. Nažalost, to smo ustanovili kasno - kada smo već došli na letovanje i kada nas je umesto šljunkovite plaže dočekalo kamenje koje je bilo sve samo ne ugodno za hodanje. Oštro i nezgodno kamenje bilo je na plaži, ali što je još gore - i u vodi! Uz to, talasa ima tokom celog dana što dodatno otežava ionako težak ulazak u vodu.

Hotelska plaža

Lela je već tokom prvog pokušaja da se okupa imala dva peha - u vodi je nogom zakačila kamen i posekla se, a onda ju je opekla meduza!

Nije nam preostalo ništa drugo osim da zaboravimo na plažu i da se narednih dana kupamo u bazenu. Srećom, hotelski bazen bio je čist, ispunjem morskom vodom, pa smo dobili koliko toliko dobru zamenu za kupanje u moru.

Plićak rezervisan za majke s decom!

Podvodna

Vodena

Na ovom letovanju smo prvi put u životu imali prilike da se slikamo pod vodom. Pre polaska, u Beogradu smo kupili dva jeftina fotoaparata za jednokratnu upotrebu (sa jednim filmom), ali kojima može da se slika pod vodom. Nažalost, ispostavilo se da je jedan od njih neispravan, pa smo morali da se nadamo da će od ovog drugog biti makar nekoliko uspelih fotografija. (Želja nam se donekle ispunila, ali smo to videli tek kad smo se vratili u Beograd i dobili razvijen film i fotografije.)

Hotelska hrana nam nije bila preterano po ukusu pa smo svake večeri išli u Eratini koji je 3 km udaljen od hotela. Eratini je seoce na obali, sa nekoliko restorana i crkvom. U ovim restoranima stolice i stolovi iznose se uveče na obalu, na prostor na kome je tokom dana plaža.

Eratini

Da bismo malo razbili svekodnevnu monotoniju leškarenja i brčkanja, jednog popodneva zaputili smo se u Delfe. Nažalost, krenuli smo kasno i kada smo stigli, arheološki kompleks u Delfima više nije bio otvoren za posetioce.

Ipak, sa ovog izleta ostala nam je lepa uspomena - predivan prizor doline u podnožju Delfa koja je prekrivena stablima maslina.

Copyright © Sofijana Stamenkovic

2013 - 13. - 22. avgust, Grčka (odlazak)

Došlo je vreme za letnji deo odmora, idemo u Grčku, na more, a zajedno sa nama putuje i Lela koja je u junu završila srednju školu i potom upisala fakultet!

Putujemo kolima kroz Srbiju, Makedoniju, putem koji već znamo napamet i koji nije vredan pomena. Krajnja destinacija u Grčkoj je kod mesta Eratini, u Korintskom zalivu.

Do Grčke stižemo bez problema i nepotrebnih zadržavanja na putu, a naša prva stanica je Solun, odnosno vojničko groblje na Zejtinliku. Na ovom groblju su sahranjeni srpski, francuski, italijanski, engleski i ruski vojnici koji su poginuli u Prvom svetskom ratu.

Zejtinlik se razlikuje od „običnih“ civilnih grobalja... i teško je rečima opisati osećaj tuge koji me je obuzeo kada smo ušli na Zejtinlik.

Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku

Naše letovalište na obali Korintskog zaliva je još uvek prilično daleko, a nama se ne žuri, pa po planu svraćamo u mesto Halkidona koje je udaljeno oko 40 km od Soluna. Tu ćemo se odmoriti, prenoćiti i ujutro nastavljamo put dalje ka jugu. 

Iz Halkidone idemo do spomen obeležja u Termopilima koje Lela nije ranije imala prilike da vidi, a nas dvoje smo prvi put bili tamo u avgustu 2011. Nažalost, vrućina je ista kao i 2011. pa smo Lela i ja vrlo brzo krenule natrag u hladovinu, a Goran je iskoristio priliku da napravi ovaj „paparaco“ snimak. 

Kad zaboravim šešir - moram da se pokrivam maramom!

Tokom popodneva stižemo u hotel na obali Korintskog zaliva. Nismo baš oduševljeni smeštajem, jer su naše sobe sa pogledom na more zapravo sa pogledom na žbunje i delić bazena... a negde u daljini, ako se potrudimo, možda i uspemo da vidimo more.

Soba s „pogledom“ na more

Copyright © Sofijana Stamenkovic

Šta je - tu je, stigli smo, možda smo samo malo umorni od puta i vrućine, nadamo se da će od sutra sve izgledati bolje.

Nadamo se...