Urezao mi se u pamćenje jedan opis starog Rima (iz već pominjanog dokumentarnog serijala) iz perioda od pre 2000 godina. Tadašnji Rim, koji je imao oko milion žitelja, bio je najmnogoljudniji grad na svetu. Razvijao se neverovatnom brzinom, a razmere njegovog napretka i širenja najjednostavnije ćemo razumeti ako ga uporedimo sa munjevitim razvojem Dubaija koji se dogodio u drugoj polovini XX veka. Pre 2000 godina, Rim je bio užurbana metropola koja je živela i danju i noću - baš kao i danas. A to je značilo da je svakodnevno bilo potrebno obezbediti hranu (prvenstveno žito) za sve građane, ali da je u Rimu postojala velika potražnja i za raznim drugim proizvodima - tekstilom, začinima, drvnom građom, kamenom... Verovatno zato je na mestu gde se Tibar uliva u Tirensko more, otprilike u IV veku pre nove ere osnovana Ostija, lučki grad udaljen od Rima oko 30 km. Ostija je pratila razvoj grada Rima, pa je početkom II veka nove ere imala oko 50.000 stanovnika, a u narednih 100 godina, broj stanovnika se udvostručio. Slabljenje carstva dovelo je i do postepenog odumiranja ovog grada.
Danas ćemo posetiti antičku Ostiju, a do nje se najjednostavnije stiže vozom. U neposrednoj blizini stanice metroa „Piramide“ kod trga Piazzale Ostiense, nalazi se i želenička stanica „Porta San Paolo“ sa koje polazi prigradska želenička linija koja povezuje centar Rima sa njegovom opštinom Lido di Ostia, jedinom koja ima izlaz na more. Mi se nećemo voziti do Lida, već silazimo kod antičke Ostije, nekoliko kilometara udaljene od obale mora.
Od ulaza u kompleks antičke Ostije krenuli smo lagano napred i prva ulica u kojoj smo se našli je „grobljanska“ (na italijanskom - Via delle Tombe), gde postoje prilično dobro očuvani kolumbarijumi.
„Grobljanska“ ulica (Via delle Tombe)
Što smo dublje zalazili, sve više su nas oduševljavali jasno prepoznatljivi ostaci nekadašnjeg grada. Ulice (glavne i mnogo manjih, sporednih), trgovi, ostaci teatra, foruma, prodavnica, skladišta, stambenih zgrada, javnih toaleta i kupatila... Prvi put smo se našli na nekom antičkom arheološkom lokalitetu gde smo uz malo mašte mogli da zamislimo kako je grad izgledao u vreme kada je bio naseljen i živ. Miris borova, cvrkut ptica i potpuno odsustvo gradske saobraćajne buke dodatno su doprinosili našem potpunom užitku.
Teatar
Kompleks javnih kupatila u današnje vreme je dobio naziv Neptunove terme, zbog podnog mozaika sa prikazima Neptuna. U rimsko vreme, ovo mesto se zvalo „Lavacrum ostiense“ (ostijsko kupatilo). Ništa manje važni i apsolutno neophodni u svakom rimskom gradu, bili su javni toaleti. Za današnje pojmove vrlo neobično koncipirani - ali, nije na nama da sudimo!
Goran je seo s jedne strane latrinuma, ja naspram njega, čisto da pokušamo da zamislimo sebe na ovom mestu, u rimsko vreme. Zajednički utisak, jednom rečju - nezamislivo!
Za razliku od današnjih javnih toaleta, u vreme starog Rima privatnost korisnika uopšte nije bila nešto o čemu se razmišljalo. Svako ko je dolazio u toalet, mogao je da izabere slobodno mesto koje mu odgovara, možda da proćaska sa drugim posetiocem koji sedi pored ili naspram njega (ili nje), posluži se „priborom“ koji je tu na raspolaganju za svakoga i, po obavljenom poslu, nastavi dalje svojim putem.
U gradu su postojale zgrade koje možemo da uporedimo sa današnjim tržnim centrima. Na primer, „Horrea Epagathiana et Epaphroditiana“ pripadala je dvojici nekadašnjih robova (Epagathusu i Epaphroditusu) koji su se dobro snašli kao trgovci. U njihovom tržnom centru postojale su brojne prodavnice, unutrašnje dvorište sa svetilištem, a iz dvorišta se ulazilo u razne druge prostorije.
Horrea Epagathiana et Epaphroditiana
Razne prodavnice u nizu
Na topografskoj karti antičke Ostije videli smo da su u gradu postojale brojne prodavnice, restorani, pekare, hoteli i sve ono što sam već pomenula, ali i bordeli! Dakle, najstariji zanat na svetu i ovde je imao svoje „zanatlije“!
Prodavnica brze hrane (pogled iz ulice Via di Diana)
Holivudske (i slične) prikaze starog Rima i Rimljana u kojima preovladavaju raskoš i izobilje treba zaboraviti. Kao i u svakom društvu u ljudskoj istoriji, bogati su bili manjina. U Ostiji (kao i u drugim rimskim gradovima), bilo je mnogo siromašnih, mnogo onih koji su imali samo sobičak u kome su mogli da prespavaju, ali tu nisu imali ni kupatilo, ni toalet, ni kuhinju... Zato su, pored javnih kupatila i toaleta, postojale i prodavnice u kojima je mogao da se kupi već pripremljen, skuvan, ispečen, topao obrok - takozvani termopolijumi, verovatno prve prodavnice brze hrane u ljudskoj istoriji.
Topla (brza) hrana za poneti
U delu grada koji je bliži obali reke, na nekadašnjem esnafskom trgu, naišli smo na ostatke prodavnica od kojih su sačuvani samo podni mozaici. Vlasnici ovih prodavnica nisu se bavili samo trgovinom već i pomorskim prevozom raznih dobara, a postavljanje odgovarajućih slika u vidu podnih mozaika bio je najbolji način da reklama za njihov posao bude uvek vidljiva.
Svetionik, dva broda, delfin i iznad njih Nereida
Nereide su morske nimfe iz grčke mitologije, pa smo se upitali da li je to moglo da ukaže potencijalnim mušterijama da su trgovci iz grčkih oblasti rimskog carstva. Ili nešto sasvim drugo?
Zašto stoji natpis „Navi Narbonensis“ (na donjoj slici) - da li je bilo bitno da se zna da su u pitanju trgovci i pomorci, poreklom iz Galije (iz dela koji se danas naziva Provansa)?
Natpis označava da se radi o trgovcijma iz Galije (Gallia Narbonensis)
Oltar Romula i Rema
Ovo je kopija oltara koji se sada čuva u Nacionalnom rimskom muzeju. Originalni oltar nalazio se u svetilištu (zgrada više ne postoji) koje je bilo posvećeno Silvanu (bogu šuma i polja).
„Tajni“ ulaz...
Pozorišne maske kao arhitektonski ukras (u ulici sa zadnje strane pozorišta)
Copyright © Sofijana Stamenkovic
Sve ono što danas više ne može da se vidi u Rimu, jer je dobrim delom oštećeno, ali i zaklonjeno novim ulicama, zgradama i stambenim blokovima koji su nastajali tokom prethodnih 2000 godina, ostalo je u dobroj meri sačuvano upravo ovde u Ostiji. Po našem skromnom i laičkom mišljenju, Ostija je najkompletnije sačuvan antički grad, sa svim svojim bitnim elementima i funkcionalnim celinama. Ovde nam je taj duh nekadašnjeg grada bio skoro opipljiv, na dohvat ruke... Čarobno mesto i nezaboravan osećaj!
Kako smo došli, tako smo se i vratili u centar Rima - nakon pola sata vožnje vozom mi smo se opet našli u užurbanom, bučnom ali ipak predivnom Rimu. Bio je ovo dan za pamćenje, jedan od onih kada sebi kažemo - „Zbog ovoga je vredelo dolaziti“!
