Planirali smo da tokom našeg boravka u Kordobi dva dana odvojimo za izlete do Sevilje i Granade. Za posetu Alhambri u Granadi, ulaznice smo platili još nekoliko meseci pre dolaska u Španiju. Vremenska prognoza za narednih nekoliko dana je pokazivala da će temperature rasti i da je možda najbolje da odmah, posle prve noći u Kordobi, odemo do Sevilje. U Sevilji smo već bili avgustu 2012., tada je bilo pakleno vruće, a današnji dan je delovao kao stvoren za izlet – pomalo oblačan i ne suviše vreo. Dakle, pravac Sevilja! Od Kordobe do Sevilje putovaćemo oko 140 km, tj. nešto više od sat i po vremena.
Te 2012. godine, kada smo iz Sevilje išli na izlet do Kordobe, na nekih 60 km od Sevilje primetili smo da u daljini, s jedne strane puta, „štrči“ nekakav blještavi stub. Nismo imali pojma o čemu je reč, svakakve zanimljive teorije su nam padale na pamet, ali smo kasnije otkrili da je u pitanju solarna elektrana, a ne neki NLO! U pitanju je Gemasolar, jedna od svega nekoliko takozvanih „koncentrovanih solarnih toplotnih elektrana“ u svetu, koja je u pogon je puštena polovinom 2011. godine i godišnje snabdeva energijom više od 27.000 domaćinstava. Uspeli smo da pogodimo gde treba da izađemo sa autoputa i priđemo što bliže ovom čudu današnje tehnologije.
Ipak, za današnji izgled palate zaslužan je kralj Pedro I od Kastilje koji je polovinom XIV veka odlučio da na ovom mestu izgradi palatu u Mudejar stilu, što je u tadašnje vreme bilo verovatno potpuno neočekivano. Osim toga, kraljevska palata u Sevilji (Real Alcázar de Sevilla), bila je prva palata jednog španskog kralja koja nije bila smeštena unutar zidina nekog zamka na brdu.
U svoje vreme kralj Pedro bio je poznat kao „Pedro surovi“, tj. Pedro el Cruel zbog svoje surovosti prema plemićima koji su bili nepravedni prema seljacima i običnim ljudima, ali i kao „Pedro pravedni“, tj. Pedro el Justo, jer je važio za zaštitnika onih kojima su plemići nanosili nepravde. Kakav god da je bio, danas je važno da se period njegove vladavine smatra zlatnim dobom umetnosti i književnosti.
Danas ova palata važi za jednu od najlepših u Španiji i smatra se jednim od najlepših primera Mudejar arhitekture na iberijskom poluostrvu. Gornje nivoe Alcázara još uvek koriste članovi kraljevske porodice kada borave u Sevilji. Real Alcázar de Sevilla je najstariji kraljevski dvor koji je i dalje u upotrebi u Evropi, a krajem XX veka UNESCO je uvrstio ovu palatu na listu svetske baštine.
Kada smo završili razgledanje palate, vrtova i svega gde je moglo da se zaviri, popili smo kafu i pojeli po sendvič u kafeteriji unutar ovog kompleksa, a zatim nastavili našu šetnju po Sevilji. Sledeće mesto koje smo hteli da ponovo vidimo je Trg Španije (Plaza de España). Tu smo malo posedeli, uživali u lepoti ovog mesta, fotografisali, a onda se vratili po auto, jer je sledeće mesto u gradu bilo prilično udaljeno, a uz to, završili smo razgledanje u ovom delu grada.
U starom delu Sevilje, jedan veliki parking na otvorenom dobio je pre nekoliko godina sasvim nov izgled i namenu tako što je pretvoren u trg (Plaza de la Encarnación) iznad kojeg se izdiže ogroman „suncobran“, takozvani Metropol Parasol. Ovaj suncobran je najveća samonoseća drvena konstrukcija na svetu, veličine 150x70 metara, visine 26m, a sačinjen je od šest suncobrana u obliku pečurki. Na vrhu Parasola je vidikovac sa koga se pruža fantastičan pogled na Sevilju.
Posle šetnje po krovu Parasola, ostalo nam je da posetimo još jedno mesto u Sevilji – most Alamiljo (Puente del Alamillo), delo sada već našeg omiljenog arhitekte, Santijaga Kalatrave. Most je izgrađen 1992. godine za potrebe izložbe EXPO ’92.
Nakon pola sata vožnje od Sevilje, svratili smo do Karmone (Carmona), gradića koji je Goran primetio ranije tokom dana, kada smo išli u Sevilju. Karmona je smeštena na uzvišenju iznad prostrane centralne andaluzijske ravnice, a unutar srednjevekovnih bedema i danas je sačuvano istorijsko jezgro grada.
Nismo se dugo zadržavali, jer je već bilo 7 sati, do Kordobe nam je ostalo još 200 km jer smo planirali da svratimo do Marinalede, mesta koje pokušava da prkosi svim „dostignućima“ kapitalističkog sveta i uređenja.
U Marinaledi se nismo zadržavali, fotografisali smo nekoliko zanimljivih murala i onda nastavili dalje jer nas ja polako stizao umor, a do Kordobe nam je ostalo još barem sat vremena vožnje.
Iako je dan bio dug i pomalo naporan, ispunili smo sebi nekoliko želja, a to je najvažnije.
Fantastična kraljevska palata u Sevilji je istinsko remek delo, ne samo u umetničkom nego i zanatskom smislu i zaista izaziva divljenje na svakom koraku.
Parasol je sušta suprotnost Alcázaru, ali je potpuno originalan i na neki svoj način uzbudljiv i provokativan.
Marinaleda je pokušaj oživljavanja jedne ideje koju mnogi smatraju utopijom. Ne znam, možda su u Marinaledi počeci nekog boljeg života na koji je Evropa odavno zaboravila, a možda će se na kraju ipak ispostaviti da je sve bilo puka iluzija.
„Ferdinand“
Kod postrojenja Gemasolar
(iz vazduha - klikni ovde)
Iz više uglova...
Sevilja - Puerta de Jerez
Traženje parkinga u Sevilji prepustili smo našem GPS uređaju koji nas je ovaj put odveo taman gde smo hteli, najbliže dokle kolima može da se priđe kraljevskoj palati, čuvenom Alcázaru koji nismo stigli da posetimo ranijih godina. Na mestu današnje palate, početkom VIII veka izgrađena je rezidencija tadašnjih mavarskih vladara. Do kraja IX veka, Mavari su na tom mestu napravili utvrđenje da bi se odbranili od napada Vikinga. Krajem XII veka, za vreme vladavine dinastije Almohada, Alcázar je pretvoren u kraljevsku palatu. Polovinom XIII veka, hrišćani su zauzeli Sevilju i u palatu se uselio kralj Ferdinand III, pa su ubrzo u okviru palate izgrađene tri velike dvorane u gotskom stilu.
Lavlja kapija (Puerta del León) na ulazu u Real Alcázar de Sevilla
Patio de la Montería
Patio de las Doncellas
Patio de las Doncellas
Detalj sa sprata
Ribnjak sa lokvanjima
Jedan od prolaza ka bašti
Svuda oko nas - zeleno
Salón de Embajadores
Kupola - Cúpula del Salón de Embajadores
Patio de las Muñecas
Jezero boga Merkura i Galeria de Grutescos
Ušuškano mesto za odmor
Danas ova palata važi za jednu od najlepših u Španiji i smatra se jednim od najlepših primera Mudejar arhitekture na iberijskom poluostrvu. Gornje nivoe Alcázara još uvek koriste članovi kraljevske porodice kada borave u Sevilji. Real Alcázar de Sevilla je najstariji kraljevski dvor koji je i dalje u upotrebi u Evropi, a krajem XX veka UNESCO je uvrstio ovu palatu na listu svetske baštine.
Patio de Banderas i malo dalje toranj katedrale (Giralda)
Kada smo završili razgledanje palate, vrtova i svega gde je moglo da se zaviri, popili smo kafu i pojeli po sendvič u kafeteriji unutar ovog kompleksa, a zatim nastavili našu šetnju po Sevilji. Sledeće mesto koje smo hteli da ponovo vidimo je Trg Španije (Plaza de España). Tu smo malo posedeli, uživali u lepoti ovog mesta, fotografisali, a onda se vratili po auto, jer je sledeće mesto u gradu bilo prilično udaljeno, a uz to, završili smo razgledanje u ovom delu grada.
Iglesia de San Alberto
Iglesia de San Ildefonso
Pogled sa Parasola na Sevilju
Nakon pola sata vožnje od Sevilje, svratili smo do Karmone (Carmona), gradića koji je Goran primetio ranije tokom dana, kada smo išli u Sevilju. Karmona je smeštena na uzvišenju iznad prostrane centralne andaluzijske ravnice, a unutar srednjevekovnih bedema i danas je sačuvano istorijsko jezgro grada.
Ulicama Karmone
Trg - Plaza San Fernando
Obrisi crkve San Pedro
Zapadna kapija - Alcazar Puerta De Sevilla
U Marinaledi se nismo zadržavali, fotografisali smo nekoliko zanimljivih murala i onda nastavili dalje jer nas ja polako stizao umor, a do Kordobe nam je ostalo još barem sat vremena vožnje.
Murali u gradiću Marinaleda
Fantastična kraljevska palata u Sevilji je istinsko remek delo, ne samo u umetničkom nego i zanatskom smislu i zaista izaziva divljenje na svakom koraku.
Parasol je sušta suprotnost Alcázaru, ali je potpuno originalan i na neki svoj način uzbudljiv i provokativan.
Marinaleda je pokušaj oživljavanja jedne ideje koju mnogi smatraju utopijom. Ne znam, možda su u Marinaledi počeci nekog boljeg života na koji je Evropa odavno zaboravila, a možda će se na kraju ipak ispostaviti da je sve bilo puka iluzija.
"...Sevilla, tan cariñosa,
Tan torera, tan gitana, tan morena y tan hermosa..."
